Poslednja sedmica zimskog perioda, upravo kada još traju kretanja noćnih demona. Ona neposredno pada pred Veliki (Uskršnji) post. Naredna sedmica naziva se Čista nedelja, u kojoj se demoni ne kreću. Naziv Bela nedelja nastao je, verovatno, u narodnoj prošlosti, kada se bela boja upotrebljavala kao znak žalosti za pokojnicima, koji su, po verovanju, oživljavali i hodali u vreme mrtvog zimskog perioda, pa i uz Belu nedelju. Ona se naziva i Zagonetna nedelja, zato što se, po narodnoj etimologiji, tada mnogo zagonetalo na skupovima. Po svoj prilici, taj naziv je nastao po 27 zagonetnim (mističnim) priredbama: kretale su se tada maskirane povorke ljudi nagaravljenih lica i prerušenih u razna odela ili su se ogrtali životinjskim krznima, usput su zvonili, škljocali klepetušama, galamili, razuzdano se ponašali i skupljali darove. Učesnici su inkarnacija oživelih pokojnika i predaka, došlih iz zagrobnog sveta — običaj koji pripada kultu mrtvih. Nagaravljeno lice učesnika je oličenje crnih demona, pokojnika koji se pojavljuju prerušeni u razne životinje. Zvonjenjem i galamom objavljivali su dolazak, razuzdanim i nepristojnim ponašanjem prikazivali su demonsku moć, višu od one koju imaju obični ljudi.
Povorka maskiranih svatova uz Belu nedelju je star običaj, poznat i starim narodima višeg kulturnog stupnja. Ona je išla rano s proleća, kada počinje setva, pa se putem analogne magije (svadbene povorke i poljoprivrede) izazivala poljska plodnost. Učesnicima povorke, kao demonima, davali su se darovi, da bi se od njih dobilo uzdarje u porodu, plodnosti useva, stoke i dr. Nisu bile retke pojave po selima da se mladići preruše u ženska odela, a devojke u muška, nagarave lice, nameste brkove i bradu, pa idu po kućama i zbijaju šale. Oni su potajno prikačinjali repove divljih životinja na leđa prisutnih. Ako je lepo vreme, onda se izlazilo na vrhove obližnjih brežuljaka, gde su bile postavljene ljuljaške za ljuljanje ili vitlovi za vitlanje. Po kućama priređivali su se sastanci omladine, igralo se, pevalo i veselilo uz razne šale i predstave. Poslednjeg dana Bele nedelje narod se skupljao negde na otvorenom polju u seoskom potesu, pa se tu veselilo uz piće i šale, a omladina je igrala u kolu. Za ovaj skup bile su dve osobite zabavne priredbe oženjenih i udatih: igra pauna i paunica i igra kupovina kobila. Oženjeni su paunovi ili kupci kobila, a udate su paunice ili kobile. Igre su slobodne i nepristojne u svakidašnjem životu, srodne bahanalijama. One se izvode bez zameranja muževa svojim ženama i žena svojim muževima. To je dan slobodnog narodnog veselja i još slobodnije šale.
Izvor: SRPSKI MITOLOŠKI REČNIK: KULIŠIĆ · P. Ž. PETROVIĆ , N. PANTELIĆ
