Nakon što je PIK Bečej prošle godine napustio proizvodnju u tamošnjem Ribnjaku, Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva je preko zakupa ove kapacitete dodelilo Zoltanu Gujašu, inženjeru tehnologije, na period od 15 godina. Tako je Poljoprivredno gazdinstvo Gujaš iz Bečeja preuzelo ovu delatnost.
Ribnjak kod Bečeja ima više od 60 jezera i prostire se na oko 610 hektara. Ovo je jedini ribnjak u Srbiji koji se puni i prazni zahvaljujući gravitaciji, jer je projektovan upravo tako da se ne moraju koristiti pumpe, što donosi uštedu energije. Najveći deo površine koristi se za proizvodnju konzumnog šarana vrhunskog kvaliteta.
Piše: Zorana Ljubojev
Naša proizvodnja zasniva se na trogodišnjem ciklusu šarana. Mi kupujemo larve, dok ostatak uzgoja obavljamo sami. Jednogodišnji primerci su oko 300 grama, druge godine od 300 grama do jednog kilograma, a u trećoj, konzumnoj godini, dobijamo šarane od jednog do četiri kilograma. Pokušavamo da radimo i dvogodišnji ciklus, u kojem su i brojni rizici, poput virusa i krađe, manji. Inače, radnike i svu opremu smo preuzeli od PIK-a Bečej, koji se i do tada bavio ovim poslom – kaže nam Zoltan Gujaš.
U dva velika jezera od po 180 hektara radi se tov dvogodišnjeg i trogodišnjeg šarana. Ova proizvodnja sa sobom vuče i puno takozvane „korov“ ribe, koja se eliminiše prirodnim putem tako što se puštaju somovi i smuđevi, objašnjava naš sagovornik i dodaje da se pored ovih vrsta, nekadno ubacuju i tolstolobici i amuri.
Godišnje se proizvede oko 500 tona šarana. Sve se plasira u Srbiji, u restorane, nešto se prodaje nakupcima, a nešto veletrgovcima. Najveći deo proizvodnje „plane“ za Svetog Nikolu i za Božić.
Od PIK-a „Bečej“mogli smo da preuzmemo samo jednogodišnje primerke šarana, pa smo morali da nadomestimo proizvodnju tako što smo ove godine za jedno jezero kupili dvogodišnju mlađ. Ali, već sledeće godine ćemo imati kompletnu proizvodnju – dodaje Gujaš, koji se ovom delatnošću počeo baviti 2007. godine kada se u okviru iskopina ciglane na površini od oko 10 hektara upoznao s principima uzgoja ribe.
Jedan od velikih problema u ovom poslu jesu ribokradice, i to ne samo na ribnjaku u Bečeju, već u celoj Srbiji. Gazdinstvo Gujaš poseduje termovizijske kamere pomoću kojih tokom noći nadgleda i kontroliše svoj posed. Ribnjak ima i 36 zimovnika, u koje se smešta riba od decembra pa do leta, dok ne krene novi ciklus.
Izuzetan ukus zbog prirodne hrane
Posebna pažnja posvećuje se kvalitetu vode koji se kontroliše u sopstvenoj laboratoriji, dok se po potrebi dodatne analize rade u eksternim laboratorijama. Na osnovu dobijenih rezultata, sprovodi se kontrolisana ishrana ribe, dodavanje vode i dezinfekcija po potrebi.
Riba se može hraniti žitaricama i koncentratom. Sve više proizvođača prelazi na koncentrat, jer u njemu postoje potrebni vitamini, minerali i optimalan sadržaj proteina. U konsultaciji s profesorom dr Zoranom Markovićem s Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koji redovno obilazi naš ribnjak i prisutan je tokom kontrolnih izlova, odlučili smo se za kombinovanu ishranu – i koncentrat, i žitarice. Osim toga, naša voda nije bunarska jer je koristimo iz DTD-a i puna je planktona, koji su prirodna hrana riba i u kojima proteini čine 52 odsto sadržaja – kaže Zoltan Gujaš i dodaje da je upravo prirodna hrana razlog zbog kojeg riba, gajena u takvim uslovima, ima izuzetan ukus.
Dok je PIK Bečej bio zakupac ribnjaka, on se ujedno koristio i u svrhu lovnog turizma. Pošto je zakupac tog prostora, kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva, fizičko lice, po zakonu on ne može da konkuriše za lov. Zato su u toku pregovori s lovačkim udruženjima iz Bečeja i Bačkog Gradišta da oni preuzmu tu oblast, kaže naš domaćin. Inače, ribnjak čini i sportsko jezero veličine 3,7 hektara u kojem se nalaze šarani, amuri i somovi.
