Sela ovog podneblja, koja su u sastavu Privremenog organa opštine Lipljan, imaju veoma visok potencijal za bavljenje poljoprivredom i njen razvoj. Zbog svog prostranstva, otvorenih ravničarskih obradivih površina, plodnog zemljišta, toplije klime, poznata su po ratarskoj proizvodnji, gajenju žitarica, prvenstveno pšenice, ječma i kukuruza. Uspešno se gaje i voćnjaci i povrtarske kulture, ali su te biljne kulture na gazdinstvima domaćina u ovim selima u kojima živi srpski živalj pretežno za svoje potrebe. Jedan deo površine zauzimaju i livade i pašnjaci, koja se koristi za namene i potrebe gajenih životinja.
Po rečima domaćina ova zemlja je plodna i rodna, od davnina je hranila i školovala svoje vlasnike i njihove bližnje. Ističu da je njen kvalitet prve ili druge kategorije, što samim tim govori sve. Domaćini vode računa o primeni dobre poljoprivredne prakse, upošljavanju svih svojih radno sposobnih članova u realizaciju aktivnosti, sa ciljem održavanja i razvijanja svoje ekonomije na što je moguće povoljniji način. Poljoprivredna delatnost je na gazdinstvu uglavnom nasleđivana, što je vrlo značajno, jer se istovremeno nasleđivala i tehnologija proizvodnje, znanje, veštine, umeće, kao i osnovna sredstva, odnosno zemlja, mehanizacija i oprema.
Svi oni koji obrađuju, za ove krajeve veće površine, prave planove, organizuju poslove, blagovremeno nabavljaju repromaterijal, konsultuju lica od struke, kako bi što manje rizikovali. Seje se, pažljivo se biraju sorte i hibridi, žanje se, što putem postignutih uspeha i prinosa pruža sigurnost poljoprivrednim proizvođačima. Oni kojima je površina u svom vlasništvu nedovoljna uzimaju i dodatne površine u zakup, veoma često mnogo veće od svojih. Lokalitet i položaji parcela su takvi da je upotreba mehanizacije za obradu zemljišta, žetvu i uopšte rad moguća. Proizvođači vode računa o njivama i imanju, posebno kada koriste đubriva i zaštitna sredstva. Vode brigu i oko čuvanja mehanizacije, naročito kada je period van sezone za njenu upotrebu.
Dosta njih se bavi kombinovanom delatnošću ratarstvom i stočarstvom, zato što proizvode sa svog gazdinstva koriste u ishrani gajenih životinja, pa na taj način vide neku računicu i isplativost. Vredni su i uporni, organizovani i učeni za proizvodnju kojom se bave. U razgovoru sa nama pojedini proizvođači su isticali da im je cilj da dok mogu obrađuju svoju zemlju, a onda da je što bolje očuvanu predaju svojim naslednicima. Srčani su i predusretljivi orni za saradnju. Domaćinstva im odišu gostoprimstvom, zato što su zasnovana na tradiciji i poštovanju drugih.
Ističu nam oni da im se zbog suše bolje isplate žita, da su sa tom proizvodnjom sigurniji, a sobzirom da održavaju smenu kultura, kada je red za setvu kukuruza najveću brigu imaju oko izbora što rodnijeg hibrida, koji je tolerantan na sušu. To nije slučaj kod onih koji imaju uslova i koji navodnjavaju svoje njive. Tehnologija je različita od gazdinstva do gazdinstva. Kažu da vode računa i oko blagovremene pripreme parcele, količine NPK đubriva, kao i oko zaštite. Nabavljaju onaj repromaterijal koji imaju na lokalnom tržištu. Kažu da prate i rokove, kako setve, tako i mera nege i održavanja nakon nje, sve do vršidbe, koja im je uz osmeh ističu ipak najbitnija, tkz. kruna proizvodnje. Nismo čuli da neko osigurava svoju proizvodnju, pa je samim tim rizik visok.
Za ovu proizvodnu godinu očekuje se prosek pšenice oko 4t.
Prate poljoprivredne emisije, priloge, neki odlaze i na sajmove, koliko god mogu edukuju se. Trude se da koliko god mogu budu ekonomični.
Pre svega ovoga proizvođači ovih krajeva su dobri domaćini, voljni da proizvode, rade i stvaraju.
Zoran Milosavljević dipl.inž.polj.
