Piše: Jelena Lukić
Mladi bračni par, Milica (37) i Marko (36) Jovanović, živi u Beogradu, a pošto je ona rodom iz Kladova, a on iz Jagodine, imaju želju da se jednog dana vrate korenima i žive na selu. Korona ih je u toj nameri ubrzala pa su počeli da tragaju za zemljom i biljnom kulturom koju bi mogli da uzgajaju. Neko vreme su se raspitivali i informisali i na kraju odlučili da od Markovog dede u selu Siokovac kod Jagodine otkupe njive i počnu da uzgajaju batat – slatki krompir.
– Godinama sam živela u Sjedinjenim Američkim Državama, jela sam batat i odvikla sam se od običnog krompira. Kada je počela korona, prvo smo razmišljali o tome šta bismo mogli da radimo kako bismo bili što više napolju, u prirodi. Raspitivali smo se, čitali, zvali prijatelje koji uzgajaju lešnike, orahe, borovnice, šljive i čuli razne priče. Međutim, htela sam da uzgajamo batat i tako smo krenuli detaljnije da istražujemo da li je naša zemlja i klima povoljna za ovo povrće koje zahteva toplu klimu. Kod nas je batat sezonska biljka, sadi se u maju, mora da bude minimum 100 dana u zemlji i vadi krajem septembra. To je tropska biljka i zato mu treba toplo vreme, a temperature ispod 15 stepeni mu ne prijaju – započinje priču Milica Jovanović.
Loši radnici kao dobra lekcija
Marko je podržao želju svoje supruge jer su se i njegovi roditelji ranije bavili poljoprivredom, a majka Negosava sadila je krompir na tim parcelama. Jovanovići su rešili da se upuste u avanturu sa sadnjom ove biljke, koja je vrlo malo zastupljena u srpskoj poljoprivredi. Batat uzgaja nekoliko proizvođača u Vojvodini, a Jovanovići su prvi koji su ga posadili u većoj količini u Pomoravskom okrugu.
– Prvu smo sezonu krenuli probno. U maju prošle godine posadili smo na trećinu hektara oko 7.000 sadnica. Sadili smo ručno, a idealno bi bilo da se sadi traktorom. Zakasnili smo sa zimskim oranjem, pa smo zemlju pripremili neposredno pre sadnje: platili smo radnike, ali to nije bilo urađeno kako treba. To nam je bila jedna od prvih prepreka, ali i dobra lekcija – kaže Milica.
Batat se sadi na foliji, kao jagode. Pravi se banak, preko koga se razvlači folija.
– Rekli su nam da nam neće biti potrebno navodnjavanje sistemom kap po kap, već da će ispod folije biti dovoljno vlage. Međutim, zemlja nije bila dovoljno rastresita, leto je bilo sušno, tako da je prinos bio 40 odsto manji od planiranog. Naravno, to uopšte nije loše za nekog ko prvi put uzgaja slatki krompir. Kada smo videli da nema dovoljno vlage, zalivali smo batat preko nekih prskalica, ali to nije bilo dovoljno. Pošto imamo kratak period rasta i sazrevanja biljke, onda je važno da se zaliva da brže poraste i bude spreman za vađenje krajem avgusta ili početkom septembra – navodi Milica.
Najveći neprijatelj korov
Još jedan od problema s kojima su se suočili ovi mladi poljoprivrednici bile su štetočine.
– Naše zemljište ima veliki problem sa belim crvom žičnjakom i s popcima. Oni su nam napravili veliku štetu. Pre sadnje prskali smo zemlju protiv žičnjaka, a na kraju, pošto smo zakasnili s vađenjem batata, sredstva više nisu delovala, tako da se crv pojavio i izbušio nam deo roda. Napravili smo i grešku što nismo na početku odneli zemlju na analizu, ali kada smo to uradili naknadno, ispostavilo se da je baš ta parcela idealna za batat, pa nas je to malo ohrabrilo – kaže Milica Jovanović.
Uzgajanje batata, dodaje naša sagovornica, nije zahtevno.
– Sadi se na foliji jer mu je najveći neprijatelj korov. Nismo prskali zemlju protiv korova, pa smo ga ručno čupali i tu smo se malo namučili. Samo smo jednom prihranjivali, mada može i više puta kako bi krtola bila bolja, ali zato možemo reći da je naš batat gotovo organski. Informisala sam se preko stručnjaka i čitala sam stranu štampu, pre svega američku i australijsku, preko interneta. Tamo sam i saznala da se prihrana daje preko sistema kap po kap. Sve te greške ispravićemo sledeće sezone. Ionako smo planirali da bar dve-tri sezone učimo – kaže Milica.
Korona i kiša pokvarile plan
Pošto im poslovi nisu vezani za Beograd, Milica i Marko su sa sinom skoro celo leto bili u Jagodini, kako bi uradili sve što treba na njivi. Taman kada je došlo vreme za vađenje slatkog krompira, iskrsla je nova nevolja.
– Planirali smo da oko 10. septembra organizujemo vađenje batata, jer smo pratili vremensku prognozu, da ne bude kiše. Ali smo 8.septembra svi dobili koronu tako, da je sve odloženo za kraj septembra. Onda nas je uhvatila i kiša koja je danima padala. Kada smo počeli plugom da ga vadimo, videli smo da seče krtole na pola. Zato smo morali da radimo ručno, a onda smo videli i da se ponovo javio crv koji je probušio 30 odsto krtola – požalila nam se Milica.
Imali su prinos od četiri tone, a planirali su da bude od šest do sedam tona. Inače, posle vađenja iz zemlje krtole se suše nekoliko dana na visokoj temperaturi, najčešće u plastenicima.
– Trebalo bi i da se opere, ali ga nismo prali jer nismo imali vremena. Sušili smo ga u kući kaloriferima desetak dana jer, ako se ne osuši dobro, može da truli. Stavili smo ga u gajbice i to uskladištili u kući u selu koja ima odlične uslove za čuvanje. Tako batat može da stoji do marta ili aprila – objašnjava naša sagovornica i dodaje da je cena otkupa na veliko od 90 do 130 dinara po kilogramu, a u marketima oko 300 dinara, dok je organski preko 400 i 500 dinara.
Ipak, o odustajanju ne razmišljaju
Milica kaže da, uprkos teškoćama, planiraju ponovo da ga zasade na proleće i da povećaju proizvodnju.
– Računali smo na to da se prvih nekoliko godina proizvodnja neće isplatiti. Zato ćemo se ozbiljnije pripremiti za narednu sezonu. Važno je da se u pravom momentu odrade određene radnje: od pripreme zemljišta do sadnje. Najviše bi se isplatilo kada bismo mogli sami da proizvodimo rasad, jer on košta od 20 do 30 dinara, u zavisnosti od količine. Samo smo za rasad dali 1.500 evra. Ceo posao nije mala investicija. Kupili smo polovan traktor, a moraćemo da uložimo i u sistem za navodnjavanje – navodi Milica.
Jovanovići su se nadali da će dobiti i neku pomoć od države jer su mladi poljoprivrednici, i u celu priču su ušli iskreno i s elanom. Aplicirali su kod Ministarstva poljoprivrede za subvencije za kupovinu novog traktora, ali nisu prošli konkurs. S još nekoliko prijatelja poljoprivrednika osnovali su i zadrugu pri Zadružnom savezu Šumadije i Pomoravlja.
Dok batat s jagodinskih njiva ne ode na tržište, svakodnevno se nalazi na trpezi Jovanovića. Milica kaže da ne postoji jelo koje ne može da se spremi od batata: od kolača, tartova, salata, mafina, do pečenog u rerni s ribom. Zdrav je, ima veliki sadržaj minerala, vitamina i dijetnih vlakana, visok procenat skroba i malo šećera. Odličan je za dijabetičare, ali i za decu i sportiste.
Dobra hrana i važan antioksidans
Batat – slatki krompir višegodišnja je biljka koja predstavlja vodeću krtolastu vrstu u Aziji, Africi i Americi. Ljudi ga u ishrani koriste preko 5.000 godina. Široko je rasprostranjena kultura u tropskim krajevima sveta. Najveći svetski proizvođači jesu Kina, Indonezija i Uganda. Ima sladak ukus, meso može biti od bele, žute do narandžaste boje, a kora bela, žuta, narandžasta, crvena ili ljubičasta. Po hemijskom sastavu sličan je običnom krompiru. Sadrži visok sadržaj skroba, malo šećera, ne sadrži masti. Sem krtole, jestivi su i mladi listovi koji se u ishrani koriste i pripremaju kao i spanać.
Sadrži veliki procenat mineralnih materija (kalijum, kalcijum, magnezijum i gvožđe), vitamin A, B, C, E i dijetalna vlakna, neophodna za pravilno funkcionisanje organa za varenje. Ima izuzetno visok sadržaj beta karotena, koji je važan antioksidans. Interesantno da batat ne sadrži masti, holesterol i sadrži vrlo malo natrijuma.
Supermarketi imaju superzahteve
– Od četiri tone, jedna tona nam je prva kategorija koja podrazumeva krtole od oko 600 do 700 grama težine. Ostalo spada u drugu i treću kategoriju. Imali smo premalu količinu prve kategorije da bismo ušli u bilo koji lanac supermarketa, jer oni žele samo savršen oblik, a krtola mora da bude oprana i osušena. U pregovorima smo s nekim firmama iz Beograda oko otkupa jer želimo da sve prodamo na veliko – kaže Milica.
Proizvodnja nije skupa
Kod nas se batat uspešno gaji. Potrebno vreme bez mraza je 3 do 5 meseci, u plodoredu vraćanje na istu parcelu nakon 3 godine. Ne treba da se gaji na parcelama nakon kukuruza koji je tretiran herbicidima (dolazi do oštećenja korena). Odlično uspeva na glinovito-peskovitim zemljištima koja su ocedna i gde se ne zadržava voda, slabo kisele reakcije. Za uspešnu proizvodnju s jeseni treba obaviti duboko oranje na 30-35 cm, s unosom zgorelog stajnjaka 20 t/ha i 400 – 500 kg/ha NPK đubriva, formulacije 8:16:24 ili 10:20:30.
Optimalan rok sadnje je druga dekada aprila, razmak 60-80×40-60 cm. Potrebna količina krtola za sadnju je 500-600 kg/ha, srednje veličine sa 3-4 okca, krupnije krtole sečemo uzdužno. Potrebno je da odstoje nedelju dana, kako bi se na preseku formirao sloj plute (zarastao), reznice stabla ili rasad saditi u fazi 5-6 listova.
Nakon nicanja potrebno je razbiti pokoricu, kako bi se mladim biljkama obezbedilo dovoljno vazduha. U toku vegetacije obavljati međurednu obradu po potrebi, kako bi zemljište dobilo vazduh i smanjila se šansa za rast korova. Zalivanje je neophodna mera i potrebna su 4 zalivanja za postizanje visokih prinosa. U našim agroekološkim uslovima pristiže za vađenje od avgusta do oktobra, kada veličina krtola dostine oko 150 g. Prinosi po hektaru kreću se od 20-40 t/ha, jedna biljka najčešće daje 3 kg krtola. Listovi mogu da se beru u nekoliko navrata u toku godine. Proizvodnja nije skupa i nije zahtevan, tako da se može očekivati da površine pod batatom značajno budu uvećane.
Dragan Mijušković
