„SLATKI KROMPIR“ SVE ČEŠĆI NA NAŠOJ TRPEZI I NA NJIVAMA
Batat, poznat i kao slatki krompir, sve češće se pojavljuje na našim trpezama, zbog svojih nutritivnih vrednosti, svestranosti u pripremi i ukusne slatke note. Iako mnogi smatraju da je reč samo o varijanti krompira, on je zapravo potpuno različita biljka koja pripada porodici slakovki (Convolvulaceae). Batat je koren biljke koja je poreklom iz Srednje i Južne Amerike, a danas se uzgaja širom sveta, od Azije do Afrike.
Batat se lako prilagođava različitim uslovima, ali za optimalan rast i dobar prinos, potrebno je da se pridržavate određenih smernica u vezi sa vrstom zemljišta, klimatskim uslovima i tehnikama gajenja. Potiče iz tropskih i suptropskih područja, te je potrebno obezbediti mu toplo i sunčano okruženje za najbolji razvoj.
Potražnja sve veća, kao i njiva za batat
Iskustvo u gajenju batata sa nama je podelio dr Ivan Krošlak, koji zajedno sa svojom porodicom vodi poljoprivredno gazdinstvo Kvetoslava u Gložanu kod Bačkog Petrovca. Za uzgoj ove biljke odlučio se pre više od jedne decenije, a sa proizvodnjom se upoznao zahvaljujući kumu u Iloku, u Hrvatskoj, gde je ova kultura uveliko bila zastupljena u to vreme. Kako se i srpsko tržište počelo interesovati za batat, dr Krošlak je uvideo potencijal i rešio da krene najpre sa proizvodnjom sadnica, a kasnije i sa uzgojem i prodajom plodova batata. Za razliku od krompira koji se razmnožavaju vegetativno iz krtole, batat se razmnožava iz klica, odnosno mladih izdanaka koji rastu iz njegovog mesa.
– Proizvodi se iz sadnice. Nije kao krompir koji rasečete pa onda naklijate, već se proizvode sadnice kao kod paradajza i paprike. Biljka se sastoji iz korena, stabljike i lišća, a krtola se kasnije razvija. Od nas su kupovali najpre mali povrtari, a mi smo našu proizvodnju svake godine širili i samim tim povećavali površine pod batatom. U početku sve je bilo možda na nivou jednog jutra, a kada je došao kovid potražnja je splasnula i ostajalo nam je sve više sadnica. Nismo hteli da one propadnu pa smo ih sadili i ušli u ozbiljniju proizvodnju konzumnog batata – ispričao nam je dr Ivan Krošlak.
Ipak, u poslednje dve do tri godine potražnja za batatom se ponovo povećava. Tome u prilog govori činjenica da svi oni koji žele da se bave proizvodnjom konzumnog batata moraju da svoje sadnice rezervišu u januaru, kako bi posle prvomajskih praznika imali sadni materijal u rukama. Sadnja batata kreće polovinom maja i to je najidealnije vreme, mada je moguće saditi ga od 5. maja pa do kraja tog meseca. Temperatura tla pre sadnje bi trebala da dostigne najmanje 18 stepeni Celzijusovih na dubini od 10 cm.
– Ako sadnice batata rasadite 15. maja, onda ga vadite 15. septembra, treba da prođe tačno četiri meseca. Batat je tropska biljka iz Srednje Amerike gde su visoke temperature. Zbog toga se on tako kasno rasađuje, kako ne bi došlo do izmrzavanja usled niskih temperatura koje ne podnosi. I u toku proizvodnje sadnica, i u toku same vegetacije, kao i u fazi skladištenja, batat iziskuje više temperature. Krompir i luk se stavljaju u hladnjaču da se hlade, dok je za batat preporučljivo da ne bude u prostoriji gde je ispod 10 stepeni, jer onda počinje ubrzano da trune – upozorava naš sagovornik.
Kako se sadi batat i šta je potrebno za njegovu uspešnu proizvodnju možete pročitati ukoliko se pretplatite.
