Baštovani najčešće povrće seju prvo na osunčanim lejama a onda, ako baš treba, i na onim u senci. Gotovo redovno biljke u njima slabije napreduju, posebno kada je reč o drugoj setvi, jer senke od drveća, zgrada i ostalih barijera biljkama zaklanjaju sunce. Ipak, i leje u senci mogu da se iskoriste za uzgoj povrća, samo valja odabrati određene vrste. Naime, postoji povrće koje podnosi senku, čak šta više, koje uspeva i bolje u zaseni.
Bašte u senci su prilično česte, naročito kada je reč o takozvanim urbanim sredinama, u kojima je prostor ograničen, a okružuju ga i zgrade ili drugi objekti koji zaklanjaju sunce. Takve su često terase na kojima veoma uspešno može da raste zelena salata, rukola, potočarka, cvekla, grašak, rotkvica.
Zelena salata je povrće koje se najlakše proizvodi, a u prostorima u senci može uspešno da se gaji bezmalo tokom čitave vegetacije. Ona ne traži puno sunca, potrebno joj je samo nekoliko sati sunčeve svetlosti dnevno, a savršeno je povrće za uzgoj na malom prostoru.
Rukola se gaji isto kao zelena salata, te ih možete posaditi jedne pored drugih. Rukoli je potrebno samo jedan do dva sata direktne sunčeve svetlosti dnevno, ali čak i ako nema sunca, ona će i dalje da raste u potpunoj hladovini, pa se često sreće i u saksijama na prozorskim daskama.
Potočarka je prekrasno povrće koje raste u gotovo svim uslovima i veoma je ukusna, hranljiva, lekovita, a zanimljiv je dodatak mnogim salatama. Jedino što traži jeste obilje vode.
Cvekla je povrće koje dobro podnosi senku i hladno vreme i ne traži puno sunca. Može se sejati sukcesivno do početka juna, tako da stiže u nekoliko navrata.
Rotkvica ne traži puno prostora, a ni sunca. Bitno je da se stalno zaliva i da zemlja bude mekana, kako bi mogla da nesmetano raste.
Spanać je takođe biljka koja može bez puno sunca, ne zauzima veliki prostor, a ima kratku vegetaciju i brzo ustupa mesto drugom povrću.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 579 – Jul 2020.
