Rasađivanje počinje kada se temperatura zemljišta i vazduha ustali na 15 Celzijusovih stepeni, a za papriku može da se sačeka i toplije zemljište.
Savet je da se na odabranoj parceli paradajz rasađuje u dva navrata. Praksa je pokazala da, zbog promenljivih vremenskih uslova, jedna tura uvek bolje rodi.
Još jedna „velika tajna“: paradajz sa okućnice će biti krupniji, kvalitetniji i ukusniji kada se uz leju poseje peršun.
Paprika traži dosta vode i vazduha u zemljištu, pa je treba okopavati i zalivati češće nego paradajz.
Na malom posedu paradajz i paprika najčešće se gaje iz rasada proizvedenog u plastenicima. Da bi proizvodnja ovog povrća bila uspešna, bez obzira što je posed mali, treba pogoditi optimalno vreme za rasađivanje.
Rasađivanje počinje kada se temperatura zemljišta i vazduha ustali na 15 Celzijusovih stepeni, a za papriku može da se sačeka i toplije zemljište. Ako se presade ranije, u hladnoj zemlji koren se slabo razvija, a listovi žute. Kasno iznošenje rasada ima za posledicu nesazrevanje plodova sorti koje se beru u fiziološkoj zrelosti. Uz to, pri kasnijoj sadnji, kada su visoke temperature, biljke se teže primaju.
Bakar kao neotrovna preventiva
Ovo povrće traži kvalitetno i strukturirano zemljište, koje može da se zaliva. Ali, desi se da, i pored poštovanja svih „pravila“, vaš paradajz nije uvek kao komšijski. U čemu je tajna? Tajne nema, ali on sigurno ima neka svoja pravila.
Uvek valja imati na umu da paradajz traži dobru cirkulaciju vazduha, posebno kada se gaji na okućnici gde ima i voćaka, zgrada… Za njega se biraju osunčani delovi bašte, redovi se postavljaju u pravcu strujanja vazduha. Kada se odabere mesto, kupuje se rasad. On treba da ima jasno zelenu boju, temeljno stablo s mnogo listova. Kržljav se nikada neće razviti u kvalitetnu biljku.
Savet je i da se na odabranoj parceli paradajz rasađuje u dva navrata. Praksa je pokazala da, zbog promenljivih vremenskih uslova, jedna tura uvek bolje rodi.
Paradajz će biti otporniji na napad plamenjače, koja je najopasnija bolest ovog povrća, ako se, čim se rasad primi, obavi prvo prskanje fungicidima na bazi bakra. Bakar nije otrovan, a u ovom pediodu je veoma delotvoran.
Kako povećati plodove
Čim temperature porastu, valja ga zalivati barem dva puta nedeljno – u početku manjom količinom vode, a kako biljke rastu, i zalivanja su obilnija. Pošto se to najčešće radi baštenskim crevom, ono se pusti da klizi po zemlji, biljke se ne kupaju, a zaliva se uveče.
Kad plodovi počnu da rastu, biljkama je potrebno i više hrane. Pomozite im da donesu što krupnije i kvalitetnije plodove tako što ćete im dodati kompost oko stabala.
I na kraju, još jedna „velika tajna“: paradajz sa okućnice će biti krupniji, kvalitetniji i ukusniji kada se uz leju poseje peršun. Tako su radile i naše bake.
Nijedna okućnica bez paprike
Na svakoj okućnici i maloj bašti gaji se i koji struk paprike, čisto za salatu. Tu se, zbog malog prostora, često prave greške. Najveća je kada se paprika rasadi tik uz paradajz. Ove biljke nisu dobre komšije.
Treba imati na umu da ovo povrće traži bogato zemljište. Ako je siromašno, unosi se organsko đubrivo i u vegetaciji češće prihranjuje mineralnim. Neophodni su joj i svetlost i voda. Paprika podnosi gušći sklop od paradajza, ali zbog plitkog korena, leti zemljište valja prekriti malčom koji će sprečiti pregrevanje zemlje i sušenje korena.
Ona traži dosta vode i vazduha u zemljištu. Zbog toga je treba okopavati i zalivati češće nego paradajz, posebno kada plodovi počnu da rastu. Najbolje je kada se navodnjava sistemom kap po kap, ili baštenskim crevom koje klizi po zamlji.
Na paradajzu zalamati zaperke
Teško je zamisliti urbanu baštu bez paradajza, posebno poslednjih godina kada je čeri paradajz doživeo renesansu, kada su vraćene u život mnoge stare, autohtone selekcije, a ima i mnogo hibrida raznih oblika, veličina i boja.
Ovo povrće je prilično osetljivo. Traži kvalitetno zemljište, mnogo svetla, redovno zalivanje, prihranjivanje, a osetljivo je na mraz i zbog toga se i na terasama rasađuje tek u prvoj dekadi maja. Uz svaku biljku valja pobosti pritku da se ne slomi. Cvetanje počinje početkom leta, kada iz pazuha svakog lista izrasta zaperak. Zaperci se obavezno uklanjaju. Ukoliko se to ne uradi, na biljci će se formirati manje plodova koji će ostati sitni i neukusni jer će zaperci „odvući“ najveći deo hrane.
Babura kao ukras terase
Na terasama i na prozorskim daskama od davnina se gaje mini ljute papričice. Ali, isto tako uspevaju i one „prave“, babure. Samo su za njih potrebni veća posuda i prostor jer one narastu do 75 cm, a formiraju veći zeleni žbun. Podjednako su lepe kao i male, ali i kada počne cvetanje jer su beli cvetovi fantastičan kontrast jedrim, zelenim listovima. Kada stignu plodovi, to je tek praznik za sva čula.
Proizvodnja paprike na terasi je ista kao i ona u bašti. Potrebno je redovno zalivanje, prihranjivanje, a radi lepšeg izgleda, suvi listovi se svakodnevno uklanjaju.
Piše: Svetlana Mujanović
