Približava se početak nove sezone proizvodnje povrća u baštama pod krovom, pa valja prvo očistiti plastenike, tunele i druge oblike zaštićenog prostora. Kojim redosledom to treba raditi da bi se zadovoljili svi zahtevi novog useva saznali smo od diplomirane inženjerke Nade Lazović Đoković, stručnjaka u Poljoprivrednoj savetodavnoj službi u Vranju.
Prvi korak čišćenja jeste sređivanje prostora oko plastenika. Tokom lepih januarskih dana bez padavina, vetra i mraza, valja iskoristiti predah u proizvodnji povrća i ukloniti sve kante i druge predmete, pokositi korov, nasuti staze da se ne bi stvarale barice i blato na prilazu bašti pod krovom. Sav alat koji se koristi za rad u plasteniku mora se očistiti, oprati, dezinfikovati, osušiti i premazati lanenim uljem, kako bi se sprečila korozija metalnih delova.
Umivanje spolja i iznutra
Tokom vegetacije na krovu plastenika se nakuplja prašina. U naborima folije i mestima sastavljanja zaglavljuju se lišće, grančice i drugi otpaci koji mogu da oštete foliju i da posluže kao skrovište štetočinama. Posle mehaničkog čišćenja, te površine valja oprati sa spoljašnje strane folije. Za ovaj posao koriste se eko deterdženti.
Zatim, treba očistiti unutrašnjost – ukloniti biljne ostatke, konopce, kopče, cevi za navodnjavanje, pod uslovom da nisu fiksirane, i alat. Ukoliko je reč o plasteniku sa slabom armaturom, treba postaviti drvene T-nosače koji će ojačati konstrukciju i sprečiti deformaciju cevi ako se formira snežni pokrivač. Na savremenijim plastenicima trebalo bi proveriti rad mehanizma za podizanje i spuštanje otvora, kao i vrata plastenika.
Posle sređivanja spolja, treba preći na unutrašnjost – oprati je eko deterdžentom i obaviti dezinfekciju, pri čemu se prednost daje eko proizvodima. Danas su na tržištu dostupni preparati za dezinfekciju na bazi mikroorganizama koji zaustavljaju rast patogene mikroflore. Potrebno je tretirati čitavu površinu unutrašnjosti plastenika, a postupak se ponavlja posle 10-ak dana.
Održavanje kvaliteta zemljišta
Za dezinfekciju unutrašnjosti plastenika, naročito ako je konstrukcija od drveta, i zidane osnove, može se koristiti i priručno sredstvo od gašenog kreča, a priprema se od tri-četiri kilograma gašenog kreča u koji se dodaje pola kilograma bakar-sulfata. Sve se dobro izmeša i razblaži sa 10 litara vode, ostavi da stoji oko dva sata i tom smešom se premazuju drveni okviri, zidana baza plastenika i sva druga mesta koja mogu da posluže kao sklonište insektima i mesto skupljanja patogenih mikroorganizama. Delovi koji ne mogu da se dohvate, isprskaju se.
Za uspešno gajenje povrća u plasteniku veoma značajan je kvalitet zemljišta. Preporuka je da se u malim plastenicima svake tri do četiri godine sloj zemljišta, debljine 20 do 25cm, izbaci i zameni novom, zdravom zemljom. Ako to nije izvodljivo ili je plastenik velik, može se zameniti samo sloj, debljine 10 do 15cm. U tom slučaju potrebno je da se u plastenik unesu organska đubriva, kompost, suvo lišće, jer će svi oni obogatiti zemljište u plasteniku i poboljšati njegove karakteristike. Obradom zemljišta novi površinski sloj će se izmešati sa dubljim, starim slojevima. Taj postupak se ponavlja svake druge godine, da bi se održao dobar kvalitet zemljišta u objektu.
Da bi se dobilo što zdravije i kvalitetnije zemljište, obogaćeno organskom materijom, u plasteniku se mogu posejati zelene siderate, kakve su raž, slačica i mahunarke. Siderate su biljke koje će razviti zelenu masu i posle njihovog zaoravanja, dobiće se dodatna hraniva za zemljište. Osim toga, svaka siderativna biljna vrsta koja se poseje, ispoljiće određene efekte. Raž će potisnuti većinu korova i dobiće se čista površina, a koren ove žitarice će za sobom ostaviti rastresito zemljište. Mahunarke će obogatiti zemljište azotom, a slačica azotom i fosforom. U zavisnosti od efekta koji želimo da postignemo, odabraćemo i određenu biljnu vrstu ili smesu više vrsta za setvu siderata.
