U julu u baštama poslova ima na pretek, nižu se jedan za drugim. Većina povrća posejanog i rasađenog proletos pristiže za berbu. A da bi rod bio berićetniji i zdraviji, biljke valja redovno pregledati, štititi, zalivati i po potrebi prihraniti. Istovremeno, sada je i optimalno vreme da se poseju vrste koje će se brati na jesen i od njih pripremiti ukusna zimnica, ili će se čuvati u podrumima, ostavama, šupama ili trapovima.
Da bi se nove biljke mogle posejati, potrebno je obezbediti prazne percele ili njive, odnosno – neophodno je ukloniti ostatke od prethodog useva, a to su pšenica, rani krompir, grašak, rana boranija, luk srebrnjak, spanać, salate, rotkvice i drugi prolećni usevi koji su već doneli rod. Žetveni ostaci se ne smejuspaljivati. Mogu se zaorati i upotrebiti kao organsko đubrivo, ili sa manjeg poseda i iz bašta pokupiti i odložiti u kompostarnik, gde će tokom zime, kroz razne procese, preći u kompost.
Čim se parcela očisti, valja prvo rasturiti mineralno đubrivo,zatim je uzorati na dubinu 15 do 20 centimetara, uraditi predsetvenu pripremu i posejati. Ako se predviđa suvo i toplo leto, za biljke osetljive na sušu treba obezbediti vodu.Podsećamo: za ovo leto meteorolozi su prognozirali visoke temperature i smenu suvih i kišovitih razdoblja.
Neophodan preduslov za uspešnu jesenju setvu i sadnju povrtarskih biljakaje izbor pogodne sorte, optimalno vreme setve i sadnje i pravilno sprovođenje agrotehničkih mera. U ovom mesecu mogu da se seju spanać, salata, boranija, rotkva, rotkvica, a rasađuju praziluk, kupus, kelj, keljpupčar, brokola, karfiol…
Setva salate i spanaća
Lisnato povrće se redovno gaji kao postrni usevi na velikim površinama, i na malom posedu. Najčešći su zelena salata i spanać. Za jesenju proizvodnju rasada za uzgoj na otvorenom polju salata se seje u julu i avgustu, rasađuje u septembru, a za berbu pristiže u novembru. U zaštićenom prostoru setva i sadnja salate su sukcesivni, sa razmacima 10 do 20 dana, tako da se seče tokom više meseci. Vrlo često se gaji u združenoj setvi, a najbolje ide uz praziluk, luk, kelerabu i radič. Za uspešno gajenje spanaća najbolja su laka do srednje teška, plodna i propustljiva zemljišta, čija je pH reakcija 6,5 do 7. Ne đubri se direktno stajnjakom, u plodoredu dolazi na drugo mesto, posle povrća đubrenog ovim organskim đubrivom. Proizvodi s eisključivo direktnom setvom semena u više navrata (sukcesivna setva). Rok setve za jesenju proizvodnju je od kraja jula do kraja septembra. Neposredno posle setve valja ga redovno zalivati jer zbog slabo razvijenog korena, koji se rasprostire najviše u površinskom sloju, spanać zahteva mnogo vode.
Kupusnjače iz rasada
Kao drugi usev se takođe često gaje kupusnjače. Proizvodnja rasada počinje već u junu – za kupus, ili početkom jula za ostale vrste. Za proizvodnju rasada karfiola setva počinje početkom jula, a valjalo bi da se seje sukcesivno, zbog produžene berbe. Rasad koji pristiže za mesec dana rasađuje se krajem jula ili početkom avgusta na otvoreno polje, a ruže počinju da se formiraju krajem septembra.
Kelj je po biološkim osobinama, a samim tim i po uslovima proizvodnje, sličan ostalim kupusnjačama, najviše karfiolu. Zbog relativno dobre otpornosti na visoke i niske temperature, može se proizvoditi tokom cele godine. Seje se početkom jula u otvorene leje, rasađuje krajem ovog meseca, a berba počinje u oktobru.
Kelj pupčar je odličan izbor za jesenju i zimsku proizvodnju i potrošnju jer dobro podnosi mrazeve, čak i do -10 Celzijusovih stepeni. Gaji se iz rasada, ali se može uspešno proizvesti i direktnom setvom semena. Za zimsku potrošnju rasađuje se početkom jula. Zbog duge vegetacije (period između rasađivanja i berbe traje četiri meseca), sadnja ne sme da kasni, jer u suprotnom plodovi, odnosno glavičice, ostaju sitni i nekvalitetni.
Brokola daje najbolje rezultate na plodnim zemljištima sa visokim sadržajem organske materije, koja se po strukturi svrstavaju u srednje teška. U plodoredu dolazi na prvo mesto, a za jesenju proizvodnju najbolji predusev su strnažita, posle kojih se na parcelu rasturi stajnjak i odmah uzore. Od ostalih kupusnjača razlikuje se po tome što zahteva niže temperature, ali je istovremen o osetljiva na niske i jake mrazeve. Da bi ovo povrće formiralo lepu ružu, posle rasađivanja ga valja češće zalivati.
Rotkvu i rotkvicu obavezno prorediti
Rotkvica se odlično uklapa u plodosmenu i kao pretkultura i kao naknadni usev, zbog kratke vegetacije koja traje svega 40 do 60 dana. U plodored dolazi na drugo mesto i na istu površinu seje se posle tri godine. Za jesenju proizvodnju seje se od kraja jula do kraja septembra, sukcesivno na svakih 7 do 10 dana, a razmak setve je 5 do 10 centimetara u redu i 20 do 50 cm između redova. Može se sejati omaške, ali radi dobijanja boljeg kvaliteta, neophodno je proređivanje. Rotkva se u našim uslovima najčešće proizvodi tokom jeseni, jer se u uslovima visokih temperatura i nedovoljne količine vode,u unutrašnjosti ploda razvija sunđerasto tkivo. U plodoredu zauzima drugo mesto. Seje se u julu i avgustu, a za berbu dospeva posle 80 do 100 dana. Da bi koren bio ukusan i sočan, usev posle nicanja valja prorediti.
Praziluk ne može bez vode
Ovo povrće ima umeren epotrebe za toplotom i najbolje raste u jesen, kada su temperature između 15 i 20 stepeni. Međutim, praziluk ne može da se gaji bez navodnjavanja, zaliva se i do deset puta. Zahteve plodna zemljišta i najkvalitetniji je onaj proizveden u rečnim dolinama. Najbolje je ako se gaji iz rasada, koji se seje krajem marta ili početkom aprila, a rasađuje se početkom jula, izuzetno i u septembru. Gaji se obično na parcelama na kojima je bila salata.
To je povrće koje na samom početku vegetacije mnogo izvoljeva. Zemljište se posle uklanjanja prethodnog useva pođubri stajnjakom, odmah uzore i ostavi da malo „odstoji“. Pre rasađivanja se obilno zalije. Sadi se u trake od po pet redova u niske leje – fitarije, brazde ili na ravnu površinu, što zavisi od načina navodnjavanja. Kvalitetan rasad treba da ima tri-četir iprava lista i čvrsto lažno stablo debljine olovke. Često se pred sadnju biljkama skraćuju koren i listovi. Sadi se ručno, sadiljkama, najčešće na razmak 20 x 20 ili 25 x 15 cm. U slučaju da se sadi u brazde, prethodno ih treba „izvući“, jer se u njih rasad sadi do zelenih listova. Najvažniji posao je zagrtanje, da bi se dobilo što duže i što kvalitetnije belo stablo.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 567 – Jul 2019.
