Naše bašte, voćnjaci, vinogradi puni su nabujalog života, tek ponegde se može videti pedalj zemljišta koga nisu prekrili zeleni listovi ižđikalog povrća. A baš takve, jedre i zdrave biljke vole i štetočine i paraziti, izazivači bolesti. Poljoprivredne apoteke su pune raznih, efikasnih lekova, ali, mora li baš uvek da se koristi skupa hemija? Pogotovo na malom posedu, kroz koji i deca trčkaraju i beru listove, plodove…
Piše: Svetlana Mujanović
Prisetimo se da su i naše bake gajile povrće, da su brale ukusne, zdrave plodove u vreme kad nije bilo ni fungicida, ni insekticida. Iz njihovih kuhinja potiču lekovi i recepti za mnoge biljne boljke. Najčešći lek bila je soda bikarbona, tik uz nju – jod, a u prostranim „avlijama“ su se u ćoškovima ostavljali grmići koprive, koja je bila i hrana i lek za obolele biljke. I tako su nastali i danas često korišćeni prirodni preparati za zaštitu biljaka.
Svemoćna soda bikarbona
Soda bikarbona oduvek je bila pravo čudo u baštovanstvu. U stanju je da nahrani biljke, a odbije štetočine. Ona se vekovima koristi kao saveznik u čišćenju kuće, u dezinfekciji, kao eliksir zdrave, zategnute kože lica, ali i kao pomoć u bašti, umesto pesticida.
U zaštiti biljaka od štetočina soda bikarbona je višestruko efikasnija i bolja od pesticida jer nema ostataka. Od nje može da se napravi organski „pesticidni“ sprej koji ubija insekte poput grinja, a da se pri tome ne nanosi šteta korisnim insektima i ljudima. Pravi se tako što se u šoljicu uliju po trećina zapremine maslinovog ulja i vode, doda kašičica sode bikarbone, dobro izmeša u više navrata sve dok se soda potpuno ne otopi. Sve se ulije u flašicu s raspršivačem i biopesticid je spreman. Ovo je dovoljno za zaštitu nekoliko biljaka, a za veću proizvodnju i količine „sirovina“ se uvećavaju.
Ako se borite sa gljivičnim bolestima, povrće, ali i ukrasne biljke ovim rastvorom se prskaju svaki drugi dan dok „ne ozdrave“. Ovaj biopesticid je efikasan u zaštiti ruža s kojih se reže cvet, grožđa kada se već pojavi šarak i kada su drugi preparati zabranjeni. Insektima koji grickaju listove, cvetove i mlade plodove neće se svideti miris i neće sletati na biljke, oprskane rastvorom pripremljenom od kašike maslinovog ulja, kašike sode bikarbone i nekoliko kapi tečnog sapuna koji se mešanjem dobro povežu i uliju u prskalicu, napunjenu s pet litara vode. U zavisnosti od potrebne količine rastvora i doze „sirovina“ se uvećavaju. Povrće se prska jednom u tri dana.
Iako se ubrajaju u korisne stanovnike zemljišta, mravi mogu da budu i štetni jer spašavaju i štite lisne vaši. Kada se namnože, mogu da se unište već na izlazu iz mravinjaka, mešavinom pripremljenom od kesice sode bikarbone, pet kašičica šećera u prahu, ne kristala. To se dobro izmeša i pospe u mravinjak, a malo i oko izlaznog otvora. Zatim se okolno zemljište, u prečniku dva-tri pedlja, oprska jabukovim sirćetom. Kada budu jeli sodu bikarbonu, pomešanu sa šećerom, mravi će uginuti. One koji pokušaju da pobegnu iz mravinjaka sirće će sprečiti da to i ostvare jer je smrtonosno za njih.
Eliksir za bujnije cveće i slađi paradajz, „strašilo“ za puževe
Cvetnim vrstama koje najbolje uspevaju u alkalnom zemljištu sodom bikarbonom se može pomoći da cvetaju obilnije i bujnije. U te cvetnice spadaju hortenzije, begonije, geranijum. Njih valja češće zalivati blagim rastvorom sode bikarbone. To je „čarobni napitak“ i za hortenzije u vazi i tada njeni loptasti cvetovi traju nedeljama.
Puževi su „noćna mora“ svakog baštovana i ljubitelja cveća. Dokazano je da ne ulaze u leju s „ogradom“ od sode bikarbone, samo pre posipanja ovog praha sve, i one najsitnije pužiće, valja izbaciti iz nje. Kada obilazite leju, uvek u džepu nosite pokoju kesicu sode bikarbone i pospite je po svakom golaću kojeg vidite.
Nije retkost da ista sorta ili hibrid paradajza u nečijoj bašti bude slađi od onog iz vaše bašte. Ovo nisu pijačne priče, slast paradajza se može podići soda bikarbonom. Oko svakog struka ovog povrća pospite prah sode i tako smanjite kiselost zemljišta. Plodovi paradajza koji raste na neutralnom zemljištu imaju veći procenat šećera. A svo voće i povrće koje se kupi na pijaci i za koje niste sigurni da li je i kada prskano hemijskim preparatima, pre upotrebe valja na sat-dva potopiti u rastvor sode bikarbone i čiste vode. Posle detoksikacije treba ga isprati pod mlazom vode.
Naše bake su umele u sred leta, kada cvetnicama baš i nije do cvetanja, da ih podmlade, podstaknu da formiraju cvetove. Zalivale su ih eliksirom pripremljenom od kašike sode bikarbone, kašike morske soli i pet litara vode. Njime su zalivale i cvetajuće žbunove.
Soda bikarbona može da osuši i neželjene biljke koje rastu tamo gde im nije mesto. Dovoljno je oprskati ih čistom vodom da listovi budu vlažni i po njima posuti sodu u prahu.
Jod protiv plamenjače, pepelnice, truleži
Da biste sprečili plamenjaču da zarazi paradajz, potrebno je da napravite rastvor od 9 litara vode, jednog litra surutke i dva mililitra apotekarskog, petoprocentnog joda. Zaštita paradajza počinje već dve nedelje posle rasađivanja i ponavlja se svakih deset do četrnaest dana.
Rastvor na bazi joda odlično suzbija pepelnicu, od koje „stradaju“ najčešće krastavci, tikvice i bundeve. Čim se otkriju prvi simptomi bolesti, povrće treba oprskati rastvorom od devet litara vode, litrom surutke i jednim mililitrom joda. Prskanja se ponavljaju svakih pet do sedam dana. Iskusni baštovani će vam reći da krastavci, tretirani rastvorom joda, duže rađaju. Nije zgoreg da, iako nema pepelnice niti plamenjače, ovo povrće preventivno prskate ovim rastvorom barem jednom u dve nedelje.
Ako se pepelnica pojavila na nekom drugom povrću ili cvetajućem grmlju, i njih oprskajte rastvorom joda, a priprema se od pet ml joda koji se rastvori u 10 l vode. Ovim rastvorom se može zalivati krastavac kada se primeti da mu listovi klonu, a on zaostaje u porastu jer verovatno je u pitanju trulež korena. Ako dijagnoza i nije tačna, biljkama se neće naneti nikakva šteta. Svaku biljku krastavca treba zaliti jednim litrom ovog rastvora.
I kupus voli jod. Da bi bio zdrav, zalivajte ga rastvorom od 10 l vode u koju ste dodali dva mililitra joda, a svaka biljka se zaliva s po jednim litrom ovog rastvora. Rezultati ovog „tretmana“ će se videti veoma brzo, glavice će se brže formirati i biće kompaktnije. Najopasnija i najdestruktivna bolest jagoda je siva trulež koju prouzrokuje gljiva botritis. Štete će se sprečiti ako se zemljište oko bokora zalije, a biljke oprskaju rastvorom napravljenim od 10 l vode i jednog mililitra joda. Jagodari tvrde da su dovoljna dva zalivanja.
Nekada su se, zbog gljiva koje prouzrokuju trulež jabuka u skladištu, plodovi ovog voća potapali u rastvor fungicida Benlejt. To je sada zabranjeno, ali jabuke će biti otpornije na izazivače truleži ako se voćke, desetak dana pre berbe, oprskaju rastvorom pripremljenim od 10 litara vode i 10 ml joda. Rastvorom joda se može zaštititi i grožđe od truleži (botritisa). Dovoljno je da se do 10 dana pred berbu, u nekoliko navrata, listovi, i posebno bobice, oprskaju rastvorom pripremljenim od 10 l vode i 8 ml joda.
Ljuske od jaja kao prihrana
Ljuske jaja ne treba bacati, jer su korisne za sve biljke, kako u bašti, tako i za cvetnice u saksijama. Zato, svaku ljusku valja dobro osušiti, izmrviti i sačuvati, najbolje u tegli, dok ne dođe vreme za upotrebu. Ljuska kokošijeg jajeta, naime, ima 96 procenata kalcijum-karbonat kristala koji su međusobno vezani za proteine, a to je odlična hrana za svaku biljku. Najviše kalcijuma troše paradajz i paprika dok rastu. Najjednostavnije ćete im ga nadoknaditi ako se suve ljuske sitno izmrve ili samelju i stave u jamić pre rasađivanja. Ljuske su korisne i kada se pre zimskog oranja izmrvljene pobacaju po bašti pa zemljište uzore. Povrće, posejano na toj parceli, naredne godine neće oskudevati u kalcijumu. Izmrvljene, ali ne i samlevene odlična su prepreka za puževe. Čim nikne prva salata, eto njih da je pojedu do poslednjeg listića. Kada se oko biljaka rašire izmrvljene ljuske, puževi neće moći da im priđu.
Karton umesto herbicida
Lek protiv korova su herbicidi, motika, plevljenje. Nevolja je u tome što se one, posle izvesnog vremena ponovo vraćaju na istu parcelu. Neki baštovani, pre setve, po leji rašire foliju. Mi im savetujemo da na sve staze oko leja, na kojima se i prvo korovi regenerišu, postave karton. Prvo svu travu treba brižljivo pokopati i po stazama uglaviti ambalažni karton. Samo treba paziti da se oslikan sloj s kartona odvoji i postavi onaj koji nije obojen. Po ovakvim stazama ispod kartona neće biti korova, a ako se neki i osmeli, ostaće kržljav, etioliran i neće biti konkurencija gajenim biljkama. Uz to, po takvim stazama se lakše hoda, čak i kada padne kiša ili je blato.
Važno je da se pre i posle postavljanja kartona leja dobro zalije, a karton izbocka vilama ili drugim oštrim predmetom, da bi voda od zalivanja ili kiše nesmetano prolazila do gajenih biljaka, a zemlja mogla ravnomerno da diše. Vremenom, karton se razlaže i cepa pa se ovaj postupak „kartonskog malčiranja“ mora ponavljati više puta u vegetaciji.
Vrela voda protiv korova
Korovi koji izrastu na nepoljoprivrednim površinama, kao na primer, oko ograda, puteva, staza i slično, mogu se uništiti i uz pomoć nekih zaboravljenih prirodnih sredstava. To su vrela voda, varikina, sirće, alkohol… Njima treba pažljivo rukovati jer mogu da nagrizu beton, žicu na ogradi… Tako, na primer, sirće u koje se doda soli i sapuna (da se zalepi za travu) uništava travu u roku od dva dana. Vrela voda lako uništava travu i sadnice drveća, jer visoka temperatura sprži korenove dlačice, pa koren propada. Varikinu (izbeljivač) treba usuti u sprej flašu i oprskati neželjenu biljku. Hemikalije iz izbeljivača ispariće za dva dana pa je taj deo bašte ili nekog drugog područja siguran za sadnju. Alkohol je sredstvo koje oduzima vlagu živim organizmima, tako da mu, kada dođe na list, oduzima vlagu i dehidrira ga, pa se osuši.
Test kiselosti zemljišta
Pojedine biljke gaje se isključivo u kiselom zemljištu, dok druge vole alkalno. Stoga bi valjalo da znate kojem tipu pripada zemljište u vašoj bašti. Uz pomoć sode bikarbone na brzinu se može odrediti da li je ono kiselo ili alkalno. Istina, ne precizno kolika mu je tačno pH vrednost. U nekoliko čašica nakupite zemlju iz različitih delova bašte, iz svakog dela uvek po dve, razdvojte ih u dve grupe, i obeležite ih. U svaku iz prve grupe uspite sirće, a u one iz druge sodu bikarbonu, rastvorenu u vodi. Ako se penuša zemlja sa sirćetom, zemljište je alkalno, pH je iznad 7. Ako se pojavi penušanje u čašicama sa sodom bikarbonom, zemljište je kiselo, pH vrednost je ispod 7. Tamo gde se ne pojavi pena, zemljište je neutralno i u tom delu bašte se bez ograničenja mogu gajiti sve biljke. Istina, takvih zemljišta je jako malo u Srbiji.
