Ovim pozdravom položajnik će čestitati Vasilicu svim Romima koji je slave u vranjskoj Gornjoj Čaršiji. U kuću će im ući sa badnjakom okićenim novcem i testijom punom vode kako bi im u Novoj godini kuća bila puna berićeta.
Četvrtak 11. januar. Mraz okovao romsko naselje Gornja Čaršija u Vranju. Na trgu ispred spomenika proslavljenom trubaču Bakiji Bakiću stajalo je nekoliko promrzlih prodavaca ćurki, strpljivo iščekujući svoje kupce. Uznemirene životinje neprestano su se trudile da uz mahanje krilima i ispuštanjem prepoznatljivog zvuka zauzmu što bolje mesto u gepeku automobila kako bi se ugrejale.
Za ćurku i do 15.000 dinara
Romi koji su tog jutra nameravali da od njih kupe ćurke za proslavu Vasilice, u narodu poznatije kao “Romska Nova godina”, prišli su im tek kada je mraz malo popustio. Najpre su dobrano razgledali tovljene bele ćurke teške oko 25 kilograma, a potom i one crne, domaće, sa duplo manjom težinom. Kupci koji su imali više iskustava pri ovakvoj kupovini prstima su opipavali njihove grudi, pokušavajući da utvrde koliko koja mesa ima na sebi i tek tada pitali prodavce za cenu.
Čim su čuli da vlasnik tovljenih ćurki traži 600 dinara za kilogram žive vage usredsredili su se na prodavca domaćih, koji je bio za sto dinara jeftiniji i kod koga su mogli da kupe više njih sa manjom težinom. Dok su čekali da im prodavac izmeri one koje su odabrali, prisetili su se kako se nekada u njihovom naselju slavila Vasilica.
Nema više starih običaja
Durmiš Jašarević je sa žaljenjem konstatovao da njegovi sunarodnici više ne slave Vasilicu kao preci, koji su uoči ovog praznika obavezno kupovali po tri, pet, sedam pa čak i devet ćurki ili guski, kako bi ih ispekli za svoje ukućane i goste na sam dan praznika. I dok bi se muškarci bavili njima, žene su obavezno čistile domove i uređivale nekim novim komadom nameštaja, poput zavesa ili tepiha. Ovaj posao one bi završile do 12. januara, kada bi njihovi muževi u ranim jutarnjim satima odlazili u obližnju šumu po badnjak.
„Toga dana posle 12 časova svaka porodica bi krenula sa obredom klanja ove pernate živine. Domaćin i domaćica su to radili uz sveću koju su držala njihova deca. Oni koji bi kasno krenuli, a koji su na ovakav način pripremali po sedam ćurki ili guski, znali su da posao okončaju tek sledećeg jutra“, priča Durmiš.
On pamti da su mnogi stanovnici ovog naselja 13. januara odlazili u vranjsku kafanu „Evropa“ na organizovan doček Vasilice, gde je nezaboravno veselje redovno priređivao poznati Sale harmonikaš. Za razliku od njih neki imućni Romi bi toga dana angažovali orkestar Bakije Bakića i uz njegovu muziku u svojim domovima organizovali veselje.
Položajniku novac i slatkiši
„Bakija bi ih obično sa svojim orkestrom dočekivao kod Amama, a odatle bi uz pesmu i igru zajedno krenuli da obilaze svoje domove“, kaže Durmiš ističući da su se deca ovom prazniku posebno radovala, jer su tada od roditelja dobijala novu odeću, a novac od rođaka kada bi kao položajnici, 14. januara, ušli u njihovu kuću i čestitali Vasilicu. U kuće bi ulazili sa badnjakom okićenim novcem i testijom punom vode, kako bi im u Novoj godini kuća bila puna berićeta. Po ulasku, kuću bi poprskali vodom, a sve ukućane blago lupili badnjakom po glavi uz pozdrav “Bahtali Vasilica”. Po završetku obreda oni bi od ukućana bili nagrađeni novcem i slatkišima.
„Za ovaj dan domaćice bi obavezno pekle ćurke, a potom bi spremile sarmu ili punjene paprike i umesile banicu. Svaka od njih bi prethodno napravila tatliju, kako bi njome mogli da se zaslade i ukućani i gosti“, tvrdi Durmiš ističući da su ljudi sam dan Vasilice provodili odlazeći jedni drugima u goste da čestitaju praznik. Glavna tema razgovora je bio Romski bal, koji se u večernjim satima održavao u Hotelu „Vranje“, a na kome su se birali najlepši Rom i Romkinja.
Nažalost, ova romska manifestacija se više ne održava u Vranju, pa će neki i ove godine otići u Skoplje na “Svetski bal Roma“. Zajedno sa njim u zaborav polako odlaze i svi običaji Roma za ovaj veliki praznik. Brz način života i niska kupovna moć stanovništa učinila je da ljudi pripreme za praznik u potpunosti pojednostave. Otuda danas Vasilicu po starim običajima slave samo one porodice koje drže do svoje tradicije.
„Nastala moderna vremena, pa se na moderan način slavi i taj naš praznik“, naglašava Durmiš ističući da će on i ove godine obući svečano odelo i prošetati čaršijom da svim svojim prijateljima i rođacima čestita praznik.
Tekst i foto : Gordana Nastić
