Za azaleje kažu da su najlepše i istovremeno najdelikatnije zimsko cveće. Oni koji odluče da ih imaju u domu, moraju biti spremni na mnogobrojne zahteve. Potrebno im je puno nege, nežnosti i stpljenja i s njima nije lako. Izuzetno sporo rastu, te predstavljaju pravu dragocenost u svetu biljaka. Zauzvrat, za veliki trud vlasnike nagrađuju divnim, elegantnim cvetovima, koji su simbol prve ljubavi i vatrenog temperamenta.
Piše: Biljana Nenković
Azeleja je višegodišnji cvetni grm iz porodice rodondendrona, poreklom iz Japana. Može da naraste do jednog metra u visinu. Listovi su joj ovalni i jako zeleni, sjajni, sa braonkasto-crvenkastim dlačicama. Nije otporna na hladnoću i u našim krajevima ne može da prezimi u bašti, ali leti mora da se presadi u vrt, jer je to jedini način da se održi za narednu godinu, kada se ponovo unosi u sobu.
Kapriciozna lepotica
Međutim, to nije jedini kapric azaleje. Voli vlažan vazduh, te tokom zime mora najmanje jednom dnevno da se prska, ali mekom vodom. U suprotnom, izgubiće lišće.
Od decembra do marta strpljivog uzgajivača počasti prelepim, ružičastim cvetovima. Iskusniji uzgajivači tvrde da je gotovo nemoguće održati sve pupoljke do cveta, a kome biljka procveta i naredne godine, smatra se pravim srećnikom. Azaleja voli bogato tresetno tlo. Kada nije u punom cvatu, treba je držati u sobi koja se ne greje, ali blizu prozora. Čim se pupoljci otvore, valja je prebaciti u topliju sobu, opet blizu prozora, ali nikako je ne stavljati iznad radijatora.
Tu nije kraj prohtevima! Sunčevi zraci ne smeju direktno da padaju na biljku, jer će odmah propasti. Treba je zaštititi i od promaje i velikih razlika u temperaturi. Precvetale cvetove treba redovno uklanjati, kako biljka ne bi trošila energiju na stvaranje semena. Na vreme treba uklanjati sve izdanke sa strane. Ukoliko se zakasni s ovom merom, počeće da odbacuje lišće. Tek kada precveta, treba pustiti mlade izdanke. U proleće je treba presaditi i izneti u baštu na mesto zaštićeno od sunca i vetra i nadati se najboljem.
