Kao hrana, ekstrakt i čaj, artičoka je izuzetno blagotvorna za ljudski organizam, ali kod nas se, nažalost, malo koristi. Ipak, postoje poljoprivrednici koji je proizvode jer je pogodna za uzgoj na malim površinama zemlje.
Porodica Ilić iz sela Grkinje kod Niša odlučila je da iskoristi blagodeti prirode na jugu Srbije, te je pre osam godina, između ostalog, počela da se bavi i proizvodnjom artičoke. Sve je poteklo od udruženje građana u kojem su se okupili ljudi spremni da se bave proizvodnjom lekovitog bilja. Odlučeno je da za početak to budu artičoka, neven i beli slez. Eksperimentalnu proizvodnju ove mediteranske biljke Ilići su započeli na 10 ari da bi videli da li podneblje u planinskom delu južne Srbije odgovara ovoj biljci. Ostvareni su znatni prinosi, pa je površina povećana na 30 ari. Sada se ova biljka prostire na 50 ari porodičnog imanja.
-Kada smo zajedno sa partnerima gajili artičoku na jednom hektaru ostvarivali smo prinos od jedne do 1,5 tona suve mase koja donosi zaradu od 2.000 evra. Odbici u ovoj proizvodnji su mali. Artičoka je višegodišnja biljka i može da se eksploatiše dve-tri godine ako zima nije suviše hladna. To znači da prve godine kupite seme, a zatim sami možete da ga sakupite. Kod nje nema prihrane, zalivanja ni prskanja, jer je otporna na sve bolesti i insekte. Dobro podnosi i visoke temperature i sušu. Potrebno ju je samo jednom okopati – priča Danijela Ilić.
Kada listovi dostignu dužinu od 30 do 50 centimetara, obavlja se žetva, i to četiri puta godišnje, od ranog proleća do kasne jeseni. Artičoku žanju, zatim je otpremaju u vlastitu sušaru, čiji kapacitet je dve tone sirove mase. Osušena se pakuje u džambo vreće i predaje otkupljivačima. Preko posrednika, osušen list završava na italijanskom i nemačkom tržištu i od njega se pravi čaj.
ČISTAČ BUBREGA, ŽUČI, SLEZINE I JETRE
Artičoka sadrži 10,5 odsto ugljenih hidrata, zatim 3,3 odsto proteina i 0,1 procenat masti. Bogata je vitaminima C, K i B grupe, kao i mineralima poput magnezijuma, kalcijuma, kalijuma, fosfora i gvožđa. Takođe, odličan je izvor folne kiseline. Sem toga, pored biljnih materija cinarina i silimarina, artičoka je prebogata snažnim antioksidantima kao što su beta-karoten, kvercetin, rutin i lutein. Zbog velike koncentracije zdravih materija, ova biljka idealna je za upotrebu prilikom detoksikacije organizma. To potvrđuje i podugačak spisak bolesti koje ublažava ili eliminiše. Artičoka pre svega ima antikancerogeno dejstvo, sprečava pojavu dijabetesa, snižava nivo lošeg holesterola i triglicerida, zatim smanjuje rizike od moždanog i srčanog udara, sprečava aterosklerozu, ublažava sindrom iritabilnog creva, pomaže u slučaju hroničnih oboljenja jetre i žučne kese, kao i kod dijareje i žgaravice, sprečava pojavu čira na želucu i, na kraju, čuva zdravlje očiju, mozga i srca.
Ako je deo jelovnika, kao kuvana, dinstana ili pečena, u mnogome doprinosi zdravlju jetre i celog organizma. Ne jede se sirova jer je teško svarljiva. Jači lekoviti efekat postiže se konzumiranjem ekstrakta artičoke jer on sadrži veću koncentraciju korisnih lekovitih materija u odnosu na samu biljku. Naučna istraživanja su pokazala da tečni ekstrakt korena ili lista artičoke doprinosi potpunoj regeneraciji ćelija jetre.
Blagodeti čaja od artičoke
U oblasti Da Lat u Vijetnamu proizvodi se najbolji čaj od artičoke. Vijetnamci, Kinezi i octali stanovnici Dalekog istoka rado uživaju u ovom osvežavajućem napitku. Sticanjem saznanja o njegovoj lekovitosti, počeli su da ga piju ljudi širom sveta.
Biljni čaj od artičoke može se konzumirati u bilo koje doba dana. Osim što je lep za ispijanje, čaj od artičoke sprečava infekcije žučne kese, bubrega i jetre. Veruje se da je efikasan u borbi protiv nekih oblika raka jer cvetovi artičoke imaju najveći sadržaj antioksidanata u odnosu na sve druge vrste povrća.
Kako pripremiti domaći čaj od artičoke?
- Izgnječiti jednu artičoku, preliti je sa dve šoljice vode i sve kuvati 20 minuta. Procediti tečnost, ostaviti je da se malo prohladi i dodati samo malo meda jer je napitak sam po sebi sladak.
- U dve šoljice prokuvane vode dodati od 12 do 15 kašika bodljikavih listova i kuvati pet minuta. Procediti i piti dva puta dnevno.
- Odvojiti listove, dršku i koren artičoke i dobro ih oprati. U litar vode dodati oko 100 grama ove mešavine i staviti da se kuva. Kada voda provri, isključiti ringlu i ostaviti da odstoji 10 minuta. Procediti tečnost, a čaj piti dva-tri puta dnevno.
Ukusno i zdravo
Potrebno je: tri velika krompira, pola kilograma artičoke, jedna glavica luka, jedna velika zelena paprika, jedan veći paradajz, jedna kašičica koncentrata paradajza, 125 mililitara ulja, dva lovorova lista, tri velika prstohvata suvog selena, biber i so po ukusu. Za garniranje potrebni su jedna suva crvena izmrvljena paprika i dva struka peršuna.
Priprema: iseckati luk i zelenu papriku i pržiti na zagrejanom ulju dok ne omekšaju. Zajedno sa koncentratom paradajza dodati narendan paradajz. Kuvati nekoliko minuta i naliti 1,3 litra vode, koja se kasnije po potrebi može dolivati. Krompir oljuštiti i iseći na krupnu parčad. Artičoku očistiti od spoljnih tvrdih listova i vlasi u unutrašnjosti ako ih ima. Iseći je na četvrtine. U kipući bujon prvo staviti artičoku, a nakon pet minuta i krompir. Dodati so i selen i kuvati dvadesetak minuta dok povrće ne bude gotovo.
Paprikaš servirati vruć, posuti ga izmrvljenom, suvom parikom i seckanim peršunom. Ova količina je za pet porcija, a jelo se priprema sat vremena.
Dobro jutro broj 564 – April 2019.
