Plodovi aronije su gorkog ukusa, često se koriste u pripremi vina, džemova, čajeva, sirupa, kompota, likera, ali i kao začin i boja u pićima i jogurtu. Kada se pravi sirup od aronije, u njemu se i dalje nalazi isto ono što sadrži i sveža bobica – ne gubi na lekovitim svojstvima. Sok od aronije u sebi sadrži i minerale kao što su: kalcijum, kalijum, mangan, gvožđe, jod, fosfor i cink.
Uz sve ove minerale i vitamine, u aroniji postoji i jedan od najjačih antioksidanasa – antocijanin. Kada ovaj antioksidans dospe u organizam, snažno deluje na njegovu detoksikaciju i izbacivanje svih štetnih materija koje se nalaze u našem telu.
Prirodno gazdinstvo Zorana Jovanovića „Plava bubica Jug“ iz Leskovca poznato je po matičnom soku bez šećera i konzervansa od aronije, sirupu od aronije koji u sebi ima šećera, likeru i vinu od aronije, kupinovom vinu, rakiji od aronije, dunjevači i čuvenoj klekovači.
– Da bismo proizveli rakiju od aronije prvo moramo da imamo veliku količinu aronije. Mi imamo četiri hektara pod aronijom, odnosno 8 500 biljaka, tako da sve što uberemo stavljamo u svoju hladnjaču. Volimo da kažemo da sve sami radimo, od poslova na njivi do poslova oko trpeze. Prvo isplaniramo šta da cedimo za sokove, likere, vina, a zatim, jedan deo ostavimo za pečenje rakije, za koju je zadužen moj suprug Zoran. Koristi se aronija i isti je klasičan proces kao kada se peče šljiva, samo što količinski treba mnogo više jer izuzetno malo rakije dobijamo od aronije. Otprilike za litar rakije potrebno je jedno deset kilograma ploda – otkriva Suzana Jovanović, ispred prirodnog gazdinstva „Plava bubica Jug“.
Dobro je poznato da je aronija izuzetno zdravo voće, a naša sagovornica potvrđuje to iz njihovog iskustva.
-Moj muž i ja smo prvo na sebi testirali matične sokove od aronije koji su se pokazali kao jako zdravi. Čisti krvne sudove, jača srčani mišić, pomaže i ljudima koji su, nažalost, na hemoterapiji da bi podigli imunitet, kao i pojedincima koji boluju od dijabetesa. Izuzetno je zdrava voćka, ali naši građani nisu toliko upoznati sa njenom lekovitošću.
Na našu konstataciju da je aronija ne samo zdrav proizvod nego i dosta skup, Suzana se slaže.
-Već pet godina muž i ja držimo iste cene naših proizvoda. Možemo mi da cenimo našu robu, ali znamo da ljudi koji kupuju za zdravlje, nemaju toliki novac. Mnogi takvu situaciju iskorišćavaju, ali ne i mi. Smatramo da to nije lepo, jer nešto što treba zdravlju, ne sme čoveku da „skine kožu sa leđa“. Treba mu pomoći. Kod nas litar soka od aronije košta 800 dinara, a to je u današnje vreme dve kutije cigareta – ističe Suzana.
Kao što vinari „prate“ grožđe za berbu i pravljenje vina, tako i naša sagovornica prati berbu aronije.
– Ona se bere sredinom avgusta i septembra, a može da bude i početkom oktobra. Sve zavisi na kojoj je aronija nadmorskoj visini i kakvo je leto bilo. Ova godina nam je bila fina berba aronije, ali prošle godine smo sa mrazom imali male probleme u proleće kada je ona cvetala jer je bilo štetočina, odnosno rutavih buba. Međutim i taj problem smo uspešno rešili.
Jazdinstvo „Plava bubica Jug“ poseban akcenat stavlja i na klekovaču.
– Podloga klekovače je šljiva. Sitne ljubičaste bobice koje beremo posle prvog mraza je takozvana šmreka. Mi je imamo na našem imanju. Ona se bere i onda postoji dalja procedura oko pečenja ali ja ne smem da je otkrivam. To je stara receptura kako se pravi tradicionalna klekovača – zagonetna je Suzana.
Tekst i foto Dijana Maksimović
