Leto i letnji radovi koji predstoje poljoprivrednicima donose i neke skrivene „opasnosti“, nevidljive na oko, a ipak sveprisutne. Alergije, povećana mogućnost od astmatičnih gušenja, ujedi pčela i drugih insekata ono su na šta je potrebno obratiti pažnju tokom radova u polju, prilikom branja malina, recimo, okopavanja povrtarskih kultura ili prskanja.
Piše: Zorica Dragojević
Na koji način se zaštititi i šta je potrebno imati od terapije odgovor je dala prim. dr sci. med. Tatjana Radosavljević, iz TARA MD.
– Proleće i leto doba su godine kada je priroda puna tzv. spoljašnjih alergena. To su, pre svega, poleni, i to poleni trava, korova i drveća. Od korova najagresivnija je alergija na ambroziju, koja se javlja od kraja avgusta do početka oktobra. Košenje trave takođe oslobađa dosta alergena, a – po rečima dr Radosavljević – prave prevencije nema.
Pošto prirodu ne možemo da izbegavamo, jedino što preostaje jeste da se pripremimo uzimanjem lekova protiv alergije, i to po uputstvima stručnjaka. Što se tiče ambrozije koja je prisutna i na selu i u gradu, za to je potrebna šira društvena akcija na njenom suzbijanju.
Svakako doktorka preporučuje oprez i odlazak u najbližu ambulantu, ali i obavezno pranje kose i presvlačenje odmah nakon dolaska kući, kako bi se poleni fizički uklonili.
– Na žalost, maske koje su nošene u vreme kovida ne pružaju adekvatnu zaštitu od alergije, pa je terapija jedini izlaz. Naravno, i preventiva: po završetku posla, treba se presvući, oprati kosu, da bi se poleni fizički uklonili iz najbliže okoline.
Oni koji su skloni alergijama najbolje je da prate kalendar polinacije, što je jedan od vidova prevencije.
– Polen se raznosi vetrom i dospeva i u udaljena mesta. Količne zavise i od vremena cvetanja, i zato postoji tzv. kalendar polinacije, koji pokazuje kada ima najviše polena određenih biljnih vrsta – podseća dr Radosavljević.
Tako se može donekle olakšati rad u polju jer, ukoliko imate alergiju na neku vrstu polena, možete se pripremiti za rad uzimanjem protivalergijske terapije. I nisu ugroženi tokom leta samo poljoprivrednici, nego i svi ostali koji imaju neku vrstu alergije i kojima smetaju pesticidi, piljevina, prašina.
– Problem predstavljaju i insekti, na koje alergija može biti jako izražena, a ponekad može i da ugrozi život pacijenata. Posebno su opasne alergije na ujed pčele, a još opasnije na ujed stršljena. Osobe koje su alergične u najkraćem roku moraju da dobiju medicinsku pomoć. Mnogi koji znaju za alergiju na ujed pčele ili ose, nose sa sobom epipen-penkala koja sadrže adrenalin i sami ga mogu dati sebi, ukoliko se desi ujed.
– Pesticidi su materije koje, osim toga što su respiratorni iritansi, mogu biti i vrlo opasni, pogotovo za pluća. U dužem periodu mogu da budu i uzrok nekih teških trovanja, kako kod zdravih, tako i kod osba s astmom. Potrebno je da astmatičari redovno koriste propisanu terapiju i da tokom vršidbe ipak nose maske, koje bi zadržale krupne čestice. Ukoliko se gušenje pojača, ponavlja se terapija pumpicama, ili se javljaju lekaru. Trebalo bi takođe da napuste vršidbu ili kosidbu i da potraže pomoć u njabližoj zdravstvanoj ustanovi – savetuje prim. dr sci. med. Tatjana Radosavljević.
