Proizvođači mleka iz Šumadije i Pomoravlja danas su poslali zahtev za hitan prijem kod ministarke poljoprivrede, šumarstva i vodoprivre Jelene Tanasković. Kako kaže dr.vet. Milijan Palamarović, očekuju razgovor tokom kojeg će stočari ukazati na propuste i probleme u proizvodnji mleka kao i konkretna i brza rešenja. Ukoliko do ovoga ne dođe, radikalizovaće proteste.
– Još jednom ćemo da ih pitamo da li su im stočarstvo i uopšte poljoprivreda u ovoj zemlji potrebni. Ako nisu, da se svi ostavimo ovog posla i da više ne mlatimo praznu slamu, kaže Palamarović.
Veliko nezadovoljstvo proizvođača mleka izazvale su najave pojedinih mlekara da otkupnu cenu sirovog mleka za januar, februar i mart ove godine umanje za 20 odsto. U znak protesta stočari su prosipali mleko u centru Mrčajevaca. Dr. vet. Milijan Palamarović kaže da su proizvođači mleka u Šumadiji ostali uskraćeni za 5-21 dinar po litru, u zavisnosti od mlekare, i da je ovo bila mera upozorenja. Spremni su da se strpe još malo dok se ne pronađe neko rešenje, ali onda moraju svoje nezadovoljstvo pokazati na drugačiji način. Najjednostavnije je stoku oterati na liniju klanja.
– Da li mlekare nemaju promet ili je u pitanju nešto drugo, država treba da pruži objašnjenje. Što se nas stočara tiče, znamo koliko naša stoka pojede dnevno, koliko mleka pomuzemo i po neumanjenoj ceni poslovali smo malo iznad nule. Nova cena dovodi nas na nulu ili u minus, što zavisi od broja mladih goveda koja su na trošku, a podmlatka mora biti kada se formira štala, kaže Milijan.
Prema njegovim rečima, uzgajivači mlečnih krava iz Šumadije i Pomoravlja moraju da kažu nadležnom ministarstvu u kakvoj situaciji se nalaze, a kao i njihove kolege iz drugih delova Srbije smatraju da je glavni krivac za ovakvo stanje naš najveći prerađivač, a ujedno i uvoznik mleka.
– Njemu je cilj da uguši manje mlekare jer su uvozom mleka prezasitili tržište. Male mlekare ne mogu svoje proizvode da prodaju po ceni uvoznog mleka. One u najvećm broju slučajeva prave kajmak, sir i druge kiselomlečne proizvode. Zbog jeftinog uvoznog mleka nisu konkurentne na tržištu, objašnjava on.
A da ovaj čovek jako dobro poznaje problematiku mlečnog govedarstva, ukazuju i činjenice da je Milijan Palamarović doktorirao veterinarske nauke i u selu Guberovac kod Gruže ima farmu krava sa 140 grla, 70 muznih krava, a ostalo je podmladak. Dnevno isporučuje 1.500 litara mleka. To je ozbiljan posao, u koji su uključeni svi odrasli članovi ove sedmočlane porodice, njih četvoro.
– Mi ne plaćamo radnike, štalu održavamo sami. I opet ne možemo da opstanemo. Radim i kao veterinar i u krugu od 50 kilometara poznajem sve ljude koji se bave stočarstvom. Pogrešna agrarna politika sve nas je dovela do uništenja i za 5-6 godina, ako se ovako nastavi, veterinari neće imati posla, kaže on.
Napominje da su sva manja domaćinstva najpre finansijski oslabljena, a zatim i ugašena. Da bi ljudi imali od čega da žive odlaze za poslom u grad ili u inostranstvo. Ostaje prazna kuća u koju se više niko ne vraća.
-Ako se najdalje za šest meseci nešto ne preduzme, sva stoka u Srbiji biće poklana. Niti smo mi razočarani niti smo neradnici, već ulazimimo u finansijeske probleme. Treba platiti koncentrat za krave, đubrivo, seme i sve ostalo za ratarsku proizvodnju, naftu, treba pokriti troškove amortizacije. Mi, poljoprivrednici, hranimo stanovnike Srbije. Malo li je što radimo skoro džabe – pita Palamarović.
Stočari ne osporavaju da je u stočarstvo od strane države mnogo uloženo, ali tvrde da je reč o pogrešnim ulaganjima, odnosno, davanjima subvencija pogrešnim ljudima.
– Država treba da prepozna čoveka od 30 godina koji ima jedno ili dvoje dece i, osim poljoprivrede, nema drugih primanja. Neka država ovakvom čoveku napravi štalu ili neka mu da nov traktor ili pomogne na drugi način. On je ostao na selu i želi da se bavi stočarstvom. Naša poljoprivreda se upropaštava decenijama, poslednjih godina to je još izraženije. Ali, naš čovek se osvestio. Neće da posluje u minusu i neće da radi džabe. On sklanja stoku, a kada to uradi njegovo domaćinstvo se gasi, objašnjava Milijan.
Piše: Jasna Bajšanski
Foto: Pixabay
