Uprkos apelima, u Srbiji se svake godine pred novogodišnje praznike poseče veliki broj stabala jele i smrče i tako nestane jedna velika šuma četinara. Kako bismo sačuvali naše šume, Novu godinu dočekajmo uz jelku koju ćemo moći da vrtimo u prirodu.
Namenska proizvodnja četinarskih sadnica u svrhu novogodišnjih jelki je nešto što Javno preduzeće „Srbijašume“ radi upravo u nameri da spreči seču četinarskih šuma, rekao je za Radio televiziju Srbije u Jutarnjem programu, Boris Ivanović, master inženjerom šumarstva u JP „Srbijašume“.
„U skladu sa zakonom o šumama, strogo je zabranjena seča četinarskih stabala u svrhu novogodišnjih jelki, osim u slučajevima kada imamo podmlađenu šumu gde postoje potrebe za merama čišćenja ili proreda ili ukoliko su te sadnice namenski uzgajane u rasadnicima ili ispod elektro i telefonskih vodova“, naglašava Ivanović.
Prema procenama, godišnje se poseče oko pet hektara šume, mada je čuvarska služba dobro organizovana. Prekršiocima se uglavnom izriče novčana kazna u zavisnosti da li je u pitanju pravno ili fizičko lice. Kazne za pravna lica se kreću od 100.000 do tri miliona dinara, za preduzetnike od 100.000 do 500.000 dinara, a za fizička lica od 10.000 do 100.000 dinara.
I ove godine se apeluje na građane da kupuju jelke sa busenom, a kako naglasila je gošća Jutarnjeg programa Ada Stolić, inženjer hortikulture, one nam duplo uzvraćaju. Posle kićenja ih možemo sačuvati ili u saksiji u svom dvorištu ili ih vratiti u njihovo prirodno stanište.
„Pričamo o smrčama, jelama, abealba, duglazija koja miriše kao jabuka i zato svima preporučujem da se unose sveže, žive biljke. Dovoljno je da unesete makar jednu grančicu koja luči smolu, pa će i ona da vam miriše i pročišćava vazduh“, dodaje Stolićeva.
Jelku sa busenom treba staviti u saksiju, i prekriti džakom preko koga će da se zaliva.
Jelku bi bilo dobro orošavati, ali s obzirom na to da smo je okitili, onda je dovoljno jednom nedeljno zaliti pri samom busenu.
Biljka će, naravno, zato što joj je jako toplo unutra, malo da pati i da odbacuje četine. To ne bi trebalo da nas brine, ali bi bilo dobro da je iznesemo napolje najduže posle petnaestak dana.
Međtim, jelku ne treba odmah izneti napolje ili na parcelu jer će to biti veliki šok za biljku. Zato bi bilo preporučljivo da se najpre iznese u hodnik ili na terasu da se polako prilagođava na niže temperature.
Kada temperatura izađe iz minusa, iskopati rupu i jelku sa sve sargijom u kojoj se busen nalazi, posaditi u zemlju. U rupu ili saksiju ne treba na dno stavljati đubrivo, već malo sitnog peska. Onda se biljka zagrne, dobro nagazi i zalije, savetuje gošća Jutarnjeg programa.
Ukoliko nemate dvorište ili neki svoj komad zemlje i želite da jelku zasadite na javnoj urbanoj zelenoj površini, onda vam je potrebna saglasnost nadležne komunalne službe, objašnjava Boris Ivanović.
„U najavi je, i nadam se da će od naredne godine profunkiconisat u punom obimu, svojevrsna aplikacija „Moje drvo za Grad Beograd“. Nadam se da će zbog toga građani da se opredele i da u saradnji sa svima nama koji u tome stručno učestvujemo, uspeti da pronađu adekvatnu lokaciju, ne samo da posade novogodišnju jelku sa busenom, već i da doniraju nešto drugo od biljnih vrsta Gradu Beogradu u cilju unapređenja životne sredine“, napominje Ivanović.
Kako ljudi ne bi napamet sadili jelke gde god, bolje je vratiti ih u rasadnik ili odneti u obdanište ili školu, preporučuje Ada Stolić.
Imajmo na umu da ukoliko nas 100.000 kupi i zasadi po jednu jelku, imaćemo šumu površine od oko pet hektara.
Izvor: RTS
Foto: Freeimages
