Piše: Željko Dulanović
Oblačnom Božiću gorštaci se raduju kao da im je rod rođeni. Još ako ih u zoru dočeka mećava, a gust sneg pada tokom celog dana, radost je veća. Ako se pred svitanje pak na nebu vide zvezde, ne valja, i te godine će biti slaba korist od rada u voćnjaku i na njivi.
„Sačuvaj me, Bože, vedrog Božića i oblačnog Đurđevdana“, kažu meštani Zlatibora, Murtenice, Javora, Jadovnika i Zlatara. U ovoj poštapalici sabrano je vekovno iskustvo predaka. Da bi opstali u planinskim vrletima sa surovom klimom, meštani su naučili da „čitaju“ vremenske pojave, kao i promene na biljnom i životinjskom svetu i da na osnovu njih određuju dane pogodne za setvu, kosidbu i žetvu.
Najstariji prvi na nogama
U selima jugozapadne Srbije mnogo je običaja i verovanja vezanih za pravoslavni Božić i Badnji dan.
– Sve što se radi u ta dva dana radi se u skladu s tradicijom i narodnim verovanjem, čini se da bi ukućani bili zdravi, da njive i voćnjaci dobro rađaju i da se stoka množi – kaže Dragoljub Gagričić, novinar u penziji iz Nove Varoši.
A na praznik Hristovog rođenja valja u zakopanu zemlju baciti makar čen belog luka, čak i ako 7. januar osvane pod visokim snegom, jer ako to uradite, postoji verovanje da će se te godine primiti sve što posejete i posadite.
– Ako je oblačno na Božić, te godine će dobro roditi voće, ako još i pada sneg, biće svega u izobilju. A ako na Božić padne kiša, bogato će roditi sve što se okopa motikom. I uz zdravlje ukućana, to je za ovdašnjeg seljaka i najvažnije. Planinska zemlja je posna i škrta na rodu, pa da bi se od nje videlo neke koristi mora se dobro pomučiti i dosta znoja proliti. Sve je to slaba vajda ako nam vreme ne ide na ruku – kaže Mića Raketić iz Draževića.
Mada je najstariji u porodici, Mića Raketić će i na ovaj Božić biti prvi na nogama, još pre prvih petlova. U cik zore probudiće i ostale ukućane, jer se veruje da će onaj ko porani na taj dan biti vredan cele godine. A hvala bogu, kuća mu je puna čeljadi.
Mada je crveno slovo u kalendaru, na Božić valja započeti poslove, naročito one koji su nam tokom prethodne godine zadavali dosta problema, jer se veruje da će nakon toga sve ići glatko i „od ruke“. Radi zdravlja i napretka, na Božić se zorom okade svi ukućani, cela kuća, ali i pomoćne prostorije, kao što su mlekara i sušara za meso. Kadionica sa tamjanom zatim se nosi i u štalu, da se okade objekat i stoka koja je u njemu – kaže Raketić.
Božićni ručak
Božićni ručak je dobra prilika da se na njemu okupe ukućani, a trpeza je bogata raznim đakonijama. Pored česnice, obavezni su sveća, pečenica, suvo meso, pita i slatkiši. U pojedinim zaseocima sprema se i cicvara, u čijoj se masnoći ogledaju ukućani, kako bi svi bili zdravi cele godine.
Za božićni ručak obavezno se sprema česnica od presnog testa. U nju se stave novčić i razne figurice, napravljene od grančica i prve iverke koja otpadne prilikom seče badnjaka. Novčić simbolizuje materijalno bogatstvo, a svaka figurica po jednu vrstu seoskog posla. Rasporede se tako da svako od ukućana sa svojim parčetom česnice dobije po jednu. Veruje se da će ko šta „izvuče“, to raditi na imanju cele godine.
Vodom od pranja posude u kojoj se mesila česnica zalivaju se mlade voćke, jer se veruje da će to leto svako zaliveno stablo dobro roditi, toliko da se grane saviju od roda. Grančicama odlomljenim od badnjaka, a koje se ne iskoriste za česnicu, zakiti se štala, iznad ulaznih vrata, a sve kako bi staje cele godine bile pune, a stoka zdrava – kaže Neđo Grujičić iz Draglice.
Teranje gradonosnih oblaka
U planinskim zaseocima ne dozvoljavaju da sveća sa božićne trpeze izgori do kraja. Ostatak se čuva u kući, pa se tokom godine pred oluju i grad iznese na brdo iznad sela, kako bi se „oterali“ oblaci i sačuvala letina. Tamo gde se meštani uglavnom bave stočarstvom, običaj je i da se stoka počasti ostacima hrane sa božićne trpeze.
Mrve i ostaci hleba se nakon ručka pokupe s trpeze, pospu se po senu i posole, pa se daju ovcama, kozama, konjima i govedima. Ostaci od drugih đakonija daju se svinjama, jer sve su to božiji stvorovi. Veruje se da će stoka koja se počasti na ovaj način cele godine biti napredna i da će rađati zdravo potomstvo. Sa božićne trpeze se jedino ne daju ostaci česnice, jer je običaj da je celu pojedu ukućani – kaže Grujičić.
Da li će u selu te godine biti svadbe i ko će pred matičara, meštani takođe „određuju“ na Božić. A u planinskim selima koja se polako gase, od svatovske pesme i plača novoreođenčadi nema lepše muzike. Sve manje je dece, zatvaraju se škole, a na ognjištima su ostali samo neženje i starci, pa retke svadbe kod meštana bude verovanje da, uprkos svemu, ima nade za selo.
Zbog toga se kosti od božićne pečenice ne bacaju kerovima, jer se veruje da će upravo one „saopštiti“ meštanima ono što ih najviše interesuje – da li će u selu uskoro zaigrati kolo i na čijem veselju. A u pojedinim selima, kažu meštani, svadbe nije bilo godinama.
Kako se stada štite od vukova
U potrazi za hranom, divlje zveri se često s planine spuštaju u opustela sela i prave štetu meštanima. Gotovo da nema dana a da ne strada koje grlo sitne ili krupne stoke. Otuda i običaj da se na Badnje veče ispred štale rasklopi greben za rasčešnjavanje vune i da se s njim obiđe tri puta oko štale. Zatim se grebeni sklope i sklone na određeno mesto do sledećeg Božića. To se radi da bi se stoka zaštitila od vukova, kažu u selima na padinama Murtenice.
– Svaka koska se „nameni“ određenom momku ili devojci, pa se onda koske poređaju na kućni prag i pusti se pas da bira, a svaka seoska kuća ima po jednog vezanog u dvorištu. Čiju kosku pas pojede, staće na „ludi kamen“ i tu, kažu, nema greške. Dešavalo se da pas odabere jednu kosku, odnese je i onda vrati i uzme drugu i pojede.Čiju kosku odabere, slobodno može da priprema svadbene darove – priča Milan Janković iz Rasničkog polja kraj Uvca.
