…Hektar krompira košta od minimum 6 do 8 hiljada evra. Deset hektara košta od 60 do 80 hiljada evra i proizvođač krompira, bilo ranog, srednje ranog, srednje kasnog ili kasnog, nema prostora da ne sluša savete struke, jer gubitak može da ga uništi…
Krompir je, po rečima profesora Žarka Ilina, sada uglavnom u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora bez dodatnog zagrevanja. Trenutno su, za proizvodnju ranog krompira, uslovi idealni, dužine dana, temperature u toku dana i noći. Ako se ovako vreme nastavi očekuje se najranije vađenje ranog krompira u trećoj dekadi aprila meseca, pa sve do polovine maja, kada će pristići rani krompir sa sadnjom od petnaestog marta do desetog aprila, uz neposredno pokrivanje biljaka agrotekstilom.
– Taj agril, i u proizvodnji u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora, ali i u proizvodnji ranog krompira na otvorenom polju, je zaštita od mrazeva. Odnosno, niskih temperatura koje se javljaju u drugoj polovini treće dekade marta, pogotovo prve dekade aprila meseca – objasnio je značaj agrila profesor Ilin, naglašavajući da smo u periodu od trideset godina, u osamnaest, imali mrazeve početkom aprila meseca.
– Od trideset godina u nekom referentnom periodu je osamnaest godina sa mrazevima u prvoj polovini prve dekade aprila meseca, a svega dvanaest godina bez mraza u prvoj polovini prve dekade aprila meseca. Mrazevi u tom periodu se kreću na nivou od – 1, – 2, -3, pa čak 2003. i 2013. su se kretali na nivou od – 6 do – 9 stepeni. Pošto mi ne znamo šta nas čeka u drugoj polovini marta i prvoj dekadi aprila, preporuke profesionalnim proizvođačima je da poštuju agrotehničke rokove, ali da isto tako i za proizvodnju u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora bez dodatnog zagrevanja, pototovo u proizvodnji ranog krompira na otvorenom polju, obezbede dovoljne količine relativno jeftinog materijala, takozvanog agrila, koji onda služi za neposredno pokrivanje mladih biljaka, poniklih mladih biljaka krompira u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora ili krompira koji je počeo niče iz sadnje sa otvorenog polja – rekao je profesor, dodajući da je agril lagan materijal i ne opterećuje list krompira.
– Agril je vrlo lagan materijal, sedamnaest ili devetnaest gramski, što znači na listu krompira kao da se nalaze kapljice vode. Porozan je, bele boje. Pošto je porozan propušta direktno sunčevo zračenje, dakle onaj vidljivi deo spektra neophodan za uspešno rast i razvitak krompira, ali je posebno važno da propušta i infracrvene zrake, koji su toplotni zraci, propušta ispod agrila i zagreva sloj vazduha. Deo infracrvenih zraka se odbija o deo zemljišta, stabla, listova, ali ne može da izađe ispod agrila i na taj način podiže temperaturu ispod agrila za čitavih 4 do 4,5 stepena što je sasvim dovoljno da zaštiti tek ponikle mlade biljke od jačih mrazeva u prvoj polovini prve dekade aprila. Pogotovo tokom prve dekade aprila, pa sve tamo do kraja druge dekade kada u pojedinim godinama može biti i snega kao što je to bilo pre dve ili tri godine. Znači, ta proizvodnja mladog krompira treba početi sa sadnjom u drugoj polovini marta a završiti do otprilike prve dekade aprila – naveo je Ilin, dok sa proizvodnjom fiziološki zrelog krompira za jun treba krenuti sa sadnjom u drugoj polovini treće dekade marta meseca jer tada nema opasnosti od niskih temperatura.
– Sa proizvodnjom fiziološki zrelog krompira za svežu potrošnju u drugoj polovini juna, tokom jula pa sve do oktobra, odnosno za skladištenje i čupanje, sa sadnjom treba krenuti u drugoj polovini treće dekade marta meseca i istu okončati do polovine aprila meseca. U tom periodu, ako je sadnja, nema opasnosti od niskih temperatura, odnosno mrazeva i krompir će tada nicati u drugoj polovini treće dekade maja, češće prvoj polovini prve dekade juna, što zavisi od temperature, svetlosti, vlažnosti zemljišta i niza drugih faktora. I najranije sorte, u tom slučaju, pristižu za vađenje u drugoj polovini juna, prvih dana jula, tokom jula, avgusta, pa sve do septembra, oktobra meseca – ove mere povrtari moraju da poštuju, ukoliko žele dobar prinos, bez finansijskih gubitaka.
-U interesu im je da slušaju savete struke, jer je proizvodnja krompira izuzetno skupa. Najmanji kiks dovodi do ogromnih gubitaka, zato oni slušaju i gledaju da primenjuju najnovije tehnologije, pogotovu u zaštiti od niskih temperatura, visokih temperatura u letnjim mesecima, negativnih efekata ambiotičkog stresa, zatim ishrane, sprovođenja redovnih mera nege i zaštite od bolesti i štetočina. Skupe preparate za zaštitu od prouzrokovača bolesti štetnih insekata, korova racionalno primenjuju prema preporukama struke. To su preparati najnovije generacije, koriste se samo baš kad mora, u dozama koje su preporučene kako bi proizvođačima proizvodnja bila što racionalnija. Hektar krompira košta od minimum 6 pa do, čak, 8 hiljada evra. Deset hektara košta od 60 do 80 hiljada evra i proizvođač krompira, bilo ranog, srednje ranog, srednje kasnog ili kasnog, nema prostora da ne sluša savete jer gubitak može da ga uništi – zaključio je profesor Žarko Ilin.
Tekst: Zorica Dragojević
