Plodored
Plodored je jedno od osnovnih načela proizvodnje krompira. Pravilnim plodoredom mogu se sprečiti ili smanjiti napadi mnogih štetnih organizama, kao i poboljšati kvalitet same proizvodnje i dobiti visoko kvalitetni proizvodi. Krompir dobro podnosi monokulturu, ali se iz fitohigijenskih razloga ne sadi više godina uzastopno na istom mestu, posebno radi zaštite od nematoda. Na isto mesto može doći tek nakon 3 do 4 godine.
Najbolji predusevi za krompir su lucerka, crvena detelina, detelinsko-travne smese, grašak i bob, dok su žitarice nešto nepovoljniji predusevi. Višegodišnje leguminoze i detelinsko-travne smese kao predusevi, povećavaju prinos i do 20 % u poređenju sa žitaricama. Krompir ne bi trebalo saditi nakon biljnih vrsta iz porodice pomoćnica (paradajz, patlidžan, duvan i dr), kao i nakon okopavina.
Krompir je dobar predusev za sve ostale useve jer korenom i krtolama dobro rastrese zemljište i ostavlja ga bez korova. Rane sorte krompira su dobar predusev za ozimu repicu i povrće kao drugi usev.
Obrada zemljišta
Obrada zemljišta počinje letnje-jesenjim zaoravanjem ostatka pretkulture na dubinu oko 15 cm kojom sprečavamo razvoj korova i gubitak vlage u zemljištu. Ako je to moguće, ore se do dubine od 20 cm i donji sloj se produbljuje još 12 cm duboko. Ne sme se dozvoliti da se na dnu brazde stvori nepropusni sloj. Vrlo često s osnovnom obradom u zemljište se unosi i odgovarajuća količina stajskog đubriva (25 do 35 t/ha). Obrada mora biti kvalitetno obavljena, jer omogućuje dobar prohod mašine u sadnji i brzo klijanje i razvoj korena, što je uslov za ujednačeno nicanje krtola.
Međuredna kultivacija
Primenjuje se neposredno nakon nicanja useva, ukoliko su zasađeni na laganijem zemljištu ili pre nicanja useva, ako je u pitanju teže zemljište. Sprovodi se da bi se krompir zaštitio od korova i stvaranja pokorice, usled većih količina padavina tokom proleća. Međurednom kultivacijom se razbija pokorica, koja otežava nicanje biljaka i utiče nepovoljno na prinose. Takođe, rastresa se površinski sloj zemljišta, čime se smanjuje isparavanje vode, što povoljno utiče na aktivnosti mikroorganizama u zemljištu i povećanje mineralizacije organske materije iz humusa.
Ogrtanje
Ogrtanje krompira sprovodi se kada biljka dostigne visinu od 15 do 20 cm, neposredno pre nego što se razviju krtole. Ukoliko se ne obavi na vreme, već na početku cvetanja, može doći do oštećenja delova biljke koji već imaju formirane krtole.
Uništavanje korova
Biljka krompira se takođe može štititi od korova upotrebom herbicida pre i posle sadnje, te pre i nakon nicanja. U korove koji se najčešće javljaju spadaju zubača, štir, pepeljuga i gorušica. Što se tiče rezidbe i skraćivanja listova, ove mere se obično ne primenjuju kod krompira.
R.D.J.
Foto: Jonathan Kemper on Unsplash