Mlekare u Srbiji imaju sve manje kvalitetnog mleka koje ispunjava standarde EU od 0,05 mikrograma aflatoksina po litri, zbog čega im je otežan izvoz. Njihov otežan položaj doveo je do toga da mnogi otkazuju otkup mleka zbog zaliha koje imaju ili snižavaju cene, a o svemu tome su proizvođače obavestili 31.12.2024. godine, kao čestitku za predstojeće praznike. Ko je kriv? Proizvođači koji ne koriste adsorbente, mlekari koji koriste takvu situaciju, proizvođači stočne hrane koji koriste kukuruz lošeg kvaliteta dok se onaj bolji izvozi. Pitanja je mnogo, odgovora sa svih strana puno i svi smatraju da su u pravu.
– Problem je opasan, pre svega u Vojvodini. A i ovde kod nas, samo u jednom delu je malo bolja slika kada je u pitanju kukuruz i stočna hrana. Što se tiče Vojvodine to je katastrofa po pitanju kukuruza i aflatoksina. Da se ne lažemo stvarno je tako. Fabrike stočne hrane ne mogu da izbace ni jedan kilogram hrane, a da nema prisustva aflatoksina – kaže Goran Vasić iz Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, napominjući da je u našoj državi dozvoljen viši nivo afla toksina do 2,5 mikro grama po litri mleka i da smo blizu te granice.
– Ljudi su videli svoju šansu u proizvodnji mleka, cena je bila malo veća, podsticaj države, svi su povećali proizvodnju, uvećali su broj grla, bolje hranili, a mlekare su kontrolisale da bude 0,05 da bi mogle da izvoze. Nemaju naše velike mlekare nekog viška, ali mogu da dođu u problem za neka tri do četiri meseca. Najveće farme u Vojvodini ne mogu da dođu do 0,05 evropskog standarda i sad smo tu u raskoraku. Prosto nema kvalitetnog kukuruza, a mi da imamo malo više takvog mleka koje bi moglo da ide u zemlje okruženja ne bi bilo problema – kaže Vasić, ogorčen zbog načina na koji su mlekare objavile svoje viškove.
– Ne možete vi za jednu noć da kažete „e, mi sad imamo višak“. Pa, ako ga imate to se gomilalo dugo. Možete li da zamislite da su 31. 12.2024. godine u četiri, pola pet zvali i kažu da moraju da pojeftine, da imaju viška mleka. Sram ih bilo. Morali su to da kažu na vreme i da nas upozore, u novembru, decembru, da se obrate ministarstvu da kažu da to ne ide u dobrom smeru, da se obrate nama udruženjima da reagujemo, da ne dođemo u situaciju iz 2022. godine. U jednoj noći u roku od pola sata svi zovu Miliju Palamarevića i kažu da moraju da pojeftine. Nego u tom danu smo dobili po 100 hiljada za junice i ajde sad da malo izvučemo pare proizvođačima – izričit je Goran Vasić, tvrdeći da mnoge mlekare nemaju viškove i da jednostavno žele da im otmu i to para što dobiju. On, međutim, naglašava postojanje viška afla toksina i ljut je na proizvođače koji ne žele da koriste adsorbente.
– Ljudi u mom udruženju neće da koriste adsorbente, šta ih briga u granicama je. Pa, čoveče skini taj procenat, koristi adsorbente, pomoći ćeš time i sebi i mlekari, kad to uradi više vas moći će i da izvoze. Ja sam seljak, proizvođač i od 2012. godine i afere, neprekidno ubacujem adsorbent. To utiče i koristi kravama. Ljudi nisu edukovani za to, a za to su krivi i ministarstvo i savetodavne službe. Problem je realan, i samo ubacivanjem adsorbenata možemo pomoći sebi, ili ako možemo da nađemo kvalitetniji kukuruz ili da ga izbacimo iz ishrane – još jedan od problema je izvoz kvalitetnog kukuruza.
– Kukuruz se izvozi u Italiju, onaj kvalitetan. U izvoz ide 18 dinara bez aflatoksina, a ja ga sa aflatoksinom platim preko 19 dinar – priča Vasić, nadajući se da će se situacija popraviti u aprilu mesecu kada bude zelene ishrane.
– Nadam se da ćemo tako razbiti malo problem. Fabrike stočne hrane ova situacija ne interesuje, nemaju nikakvu odgovornost. Kako ako neko koristi njihov koncentrat u kome ima aflatoksina oni ne odgovaraju. Ne postoji nikakva regulativa za to, šta njih obavezuje da na tržište izbace zdravu hranu – jedno od rešenja problema sa aflatoksinom je prerada u mleko u prahu.
– Postoji mogućnost da se mleko preradi u mleko u prahu jer se tad, koliko sam razumeo na sastanku, aflatoksin gubi. Predstavnik Imleka je predložio da država subvencioniše mlekare, tu neku razliku, da one mlekare koje imaju višak pretvore ga u mleko u prahu i ponude konditorskoj industriji, da bi se održala stabilna situacija što se tiče mleka – a šta će od svega biti videćemo jer do kraja 2026. godine regulativa mora biti usklađena sa evropskim standardima.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Udruženje proizvođača mleka Mačvanskog okruga
