Od udela kabastih hraniva u obroku zavise smer i tok fermentacije u buragu, a kao rezultat toga, koncentracija masnih kiselina. Putem hemijskog sastava i fizičke strukture, kabasta hraniva bitno utiču na intenzitet fermentacije i regulisanje pH vrednosti sadržaja buraga. Snižavanjem pH buražnog sadržaja opada koncentracija sirćetne, a raste udeo propionske kiseline.
Povećana količina koncentrata u obroku može da dovede do nagomilavanja mlečne kiseline izazivajući mlečno-kiselu acidozu. Naglo konzumiranje koncentrata dovodi do akutnih oblika, ali i hronični oblici se javljaju kod goveda koja dobijaju visokokoncentrovane obroke s malo ili bez kabaste hrane. Takvi obroci uzrokuju karakteristične promene u mikrobiološkoj populaciji rumena.
Ako se posle telenja u obrok uvedu velike količine lako svarljivih ugljenih hidrata, krave mogu prestati da jedu, nastaje proliv, acidoza buraga i nekada pad procenta masti mleka.
Preporučuje se postepeno uvođenje koncentrata pre telenja, što će pomoći da se buražni organizmi aklimatizuju i na taj način smanje šanse za acidozu. Smatra se takođe da se ta opasnost smanjuje ako se primeni sistem ishrane krava „po malo ali često“, odnosno ako se krave hrane kompletnim obrocima. Na taj način postiže se manje stvaranje mlečne kiseline. To dovodi do povećanog konzumiranja suve materije, posebno iz kabaste hrane, i do većeg sadržaja masti u mleku. Ako se konzumiranje koncentrata u malom broju obroka ne može izbeći, ili kad se daje veliki deo kisele silaže, uključivanje natrijum bikarbonata može da smanji acidozu i opadanje procenta masti u mleku.
Nenad Vujčić, PSS Požarevac
