O borovnicama se u Srbiji sve više priča kao o voću koje je već sada profitabilno za proizvođače, pre svega zbog sigurnog plasmana i cene. Prognozira se da će i u budućnosti borovnica imati stabilno tržište. Ova voćka se sve više sadi, iako odgajivači, kako i sami priznaju, nemaju mnogo iskustva. Ističu da je rizik veliki, jer su i ulaganja u zasade ogromna, te da svaki danak neiskustvu skupo plaćaju suvim novcem.
Pojedini proizvođači drže se tradicionalnog načina uzgoja, u zemlji. Neki od njih odlučili su se za sadnju na bankovima, ali se, najčešće u Šumadiji, viđaju i zasadi u hidroponiji. Ima u svemu eksperimentisanja i lutanja, jer u našoj zemlji još uvek nema dovoljno stručnjaka koji su vični odgajanju borovnice, te se voćari uče na sopstvenim iskustvima. Dobro je što su raspoloženi da ih podele sa drugima.
Slobodan Todorović iz sela Vlaška kod Mladenovca posebna je priča. Dok proizvođači ovog voća još uvek istražuju najbolje načine uzgoja u našem podneblju, odlučio je da neiskorišćeni plastenik pretvori u zasad borovnica.
– Eksperimentalno sam zasadio borovnicu u plasteniku. Nisam nigde do sada video ovakav način uzgoja, ali imao sam plastenik koji nije bio zauzet. Pošto mi od tog roda ne zavisi egzistencija, a o borovnici svi pričaju, rešio sam da probam. Imam trenutno 280 sadnica na površini od 300 kvadratnih metara. Zasad je u trećoj godini i biljke odlično napreduju – kaže Todorović.
On je na banku zasadio sortu djuk i uveo sistem za navodnjavanje. U bankovima je, tvrdi Todorović, odgovarajući supstrat i đubriva koja se tope na određenoj temperaturi.
– Ta đubriva se tope iznad 18 stepeni Celzijusovih. Sporo se i konstantno razlažu i biljka uvek ima ono što joj treba. Naravno, podesio sam i da vlažnost zemljišta bude optimalna. Kroz sistem za navodnjavanje puštam i prihranu povremeno. Ove godine imao sam prinos od 600 do 700 grama po biljci, a u drugoj godini pune rodnosti očekujem oko tri kilograma – dodaje Todorović.
Braća Zoran i Boris Gvozdenović iz Kragujevca eksperimentalno su zasadili borovnice po sistemu hidroponije. Gvozdenovići se nadaju da će u budućnosti hidroponija zbog niza prednosti biti primaran način sadnje. Oni su visokožbunastu borovnicu zasadili u plastične vreće. Karakteristično za ovaj način uzgoja je što biljka nema nikakvog dodira sa zemljom. Vreća zapremine oko 22 litra sadrži treset i pregorelu borovu piljevinu u jednakom odnosu.
– Vreće su na klasičnoj parceli, u zemlji. Mogu da budu i plastični kontejneri. Svejedno je. U vreći kontrolišemo uslove koji su najpogodniji za razvoj borovnice. Unutra su kiseli treset koji njoj odgovara, čiji je pH 3.5, i borova piljevina koja je pregorela i stara dvadesetak godina. Ta mešavina je u srazmeri pola-pola. Tako smo dobili ambijent koji odgovara biljci, te je pH u vreći oko 4.5 – kaže Boris Gvozdenović.
Borovnica ne mora da bude žbun
Slobodan Todorović kaže da se za eksperimentisanje odlučio i zato što svi tvrde da borovnica mora da bude žbunasta, a on misli drugačije. Zato se u ovu avanturu upustio uz pomoć iskusnog poljoprivrednog tehničara i svog komšije Radoslava Jovanovića. Istražujući o ovoj temi, naišli su na stabla borovnice u Nemačkoj, stara po 60 i više godina, čiji je prečnik svega desetak centimetara, a visina biljke do 2,5 metra.
– Igrom slučaja naišli smo na taj podatak i u razgovoru s njim video sam da je raspoložen da probamo. Dakle, borovnica ne mora da bude žbun. Kod žbunastog načina uzgoja, biljka je manje-više prepuštena sama sebi, a na ovaj način želimo da dokažemo da se njen rast i razvoj može strogo kontrolisati pravilnom rezidbom. Tako određujemo šta će gde biti na biljci. Razmak između biljaka je 80 centimetara, a prored 1,5 metar – kaže Jovanović koji se decenijama profesionalno bavi rezidbom.
Do svake vreće je napravljen sistem zalivanja kap po kap i preko tog sistema dolazi i prihrana za američku visokožbunastu borovnicu. Već sada imaju prinos od pet kilograma po biljci.
– Imamo veću kontrolu biljke. Znamo na vreme koliko joj treba hrane, a i korova je manje, tako da je fizički rad sveden na minimum. Pošto smo obojica gradska deca i nikada nismo imali dodira sa selom, nismo ni navikli na teške poslove. To je još jedan razlog zbog koga smo se odlučili na ovaj način sadnje, da bismo mogli popodne, tek kad se završi radno vreme u firmama u kojima radimo, da se posvetimo našem zasadu – objašnjavaju Gvozdenovići, čija se parcela od jednog hektara nalazi u selu Lužnice kod Kragujevca.
Boris objašnjava da je hidroponski sistem gajenja borovnice, čije su sadnice uvezli iz Holandije, daleko lakši i jednostavniji. Razmak između vreća je 1,4 metra, a prored je 2,8 metara. Ukoliko se neka biljka razboli, jednostavno je izmeste iz plodoreda. Obolelu biljku leče u nekoj vrsti „karantina” i, ukoliko se oporavi, vraćaju je na mesto.
U Šumadiji ima ukupno oko 15 hektara pod borovnicama, ali ima još zainteresovanih odgajivača koji bi se oprobali u ovom poslu. Trenutna cena borovnice na tržištu je oko 5 evra po kilogramu i to već četvrtu godinu zaredom.
Neki od proizvođača, poput Luke i Marka Maksimovića iz Topole odlučili su da borovnicu posade u bankove. Ali, njihove sadnice takođe nemaju dodira sa zemljom. Bankovi su, naime, napravljeni od mešavine treseta i borove piljevine. Ovaj sastav, tvrde oni, odgovara borovnici, te su pravili duboke brazde u zemlji koje su ispunili mešavinom. Sa sistemom za zalivanje kap po kap i odgovarajućom automatskom prihranom za sada postižu rezultate koje su priželjkivali.
B.N.
Dobro jutro broj 572 – Decembar 2019.
