Vekovima je vinova loza tradicionalno bila najcenjenija voćka za jelo i za pravljenje vina. Evropska vinova loza i njeni kultivari smatraju se najkvalitetnijim, među kojima je svakako i naš domaći sortiment. Američka vinova loza podnosi hladnija podneblja i ukrštena je s evropskom lozom da bi se proširio izbor stonih i vinskih kultivara za hladnije krajeve. Mnogi kultivari pogodni su i kao stoni i kao vinski. I svaki od njih mora da se orezuje.
Desertno – stono grožđe
U toplim krajevima relativno lako postižu se visokokvalitetni prinosi desertnog grožđa.
U hladnijim podnebljima ono može da se odgaja uz osunčane, tople zidove ili, još bolje, u stakleniku.
Za desertno grožđe uobičajen način oblikovanja jesu jednostruki, ili dvostruki kordonac. Na njima se stvaraju rodni izbojci koji daju veoma kvalitetno grožđe. Vinova loza rađa na izbojcima tekuće sezone. Zato prolećno i letnje orezivanje pomaže u ograničavanju rasta iz šiba, tako da se na svakom rodnom izbojku stvara po jedan grozd. To orezivanje dovoljno ograničava rast listova, pa se plodovi izlažu suncu, a naročito u hladnijim krajevima. U toplom podneblju posebno pazite da zbog sunca ne nastanu opekotine. Zimsko orezivanje obavite najkasnije do sredine marta da biste smanjili „plakanje“ loze.
Grožđe za vino
Grožđe za vino odgaja se u krajevima s dugim, suvim i sunčanim letima na zemljištima potrebne vlažnosti i određene nadmorske visine. U hladnijim krajevima uz tople zidove ili u zaštićenom prostoru uspešno se odgajaju rani i srednje rani kultivari.
Kod nekih kultivara potrebno je orezivanje rodnih izbojaka. Međutim, da bi mnogi od njih redovno rađali, potrebna je godišnja zamena starih stabljika.
