Nikad se o zdravoj ishrani nije više govorilo i pisalo, ali smo svedoci da se stare navike teško menjaju. Dr Dragan Ivanov, specijalista interne medicine iz Novog Sada, vegetarijanac i, čini se, uporni protivnik korišćenja namirnica životinjskog porekla u ishrani, pogotovo mesa, kaže da nije slučajno što se o ishrani govori više nego ikad ranije.
– Pokazano je da se mi ne možemo boriti protiv savremene bolesti, ne možemo biti zdravi, imati mladalačku snagu i energiju ako ne upoznamo principe zdrave ishrane i ako te principe ne uvrstimo u svakodnevni stil života – kaže on.
Hrana gradi i telo, i mozak
– Jedna izreka kaže “mi smo ono što jedemo”. Bukvalno, ono što danas jedemo sutra postaje deo nas, jer hrana ima gradivnu ulogu. Kada pojedemo određenu vrstu hrane i posle 12 sati, 24 sata ona ne samo da izgrađuje naše telo, nego učestvuje u sintezi određenih, recimo, moždanih hormona koji oblikuju i naše emocije i određuju rad našeg centralnog nervnog sistema. Dakle, hrana utiče ne samo na to kakvo će naše telo biti sutradan, već kakav će biti naš emotivni i mentalni status, odnosno, kako će naš mozak raditi.
Postoji više principa pravilne ishrane, ali prvi i najvažiji princip je kvalitativni. To podrazumeva da biramo pre svega zdrave namirnice, one koje su najbolje za naše zdravlje, a klonimo se onoga što nije zdravo za nas. Potom, primenjujemo kvantitativni princip – tada određujemo koliko čega jedemo, kada ćemo nešto jesti, kako ćemo kombinovati hranu, u koje doba godine koju hranu jedemo i kako ćemo je pripremati.
Treba da izaberemo ono što je zdravo, a onda od tih zdravih namirnica uzimamo od svega po malo, odnosno, kombinujemo u umerenim količinama – tvrdi dr Ivanov.
Sunce, voda i šetnja kao najbolja preventiva
Bolesti su izazvane s više faktora – primećuje dr Ivanov u odgovoru na pitanje o značaju stila života za zdravlje. – Recimo, maligne bolesti, šećerna bolest, autoimune bolesti, alergije, anksioznost i depresija u najtešnjoj su vezi s nedostatkom vitamina D, a ako imamo manjak vitamina D, znači da imamo manjak sunčeve svetlosti i istovremeno nedostatak melatonina i seratonina. Dakle, mnoge bolesti su nastale, jer je savremeni čovek pobegao od sunca. Znamo da cveće treba da bude na suncu da ga treba zalivati vodom, a mi smo pobegli od sunca i zalivamo naš organizam veštačkim sokovima, alkoholom, pivom… Ako savremene bolesti hoćemo da pobedimo, moramo izaći na sunce, podići koncentraciju vitamina D, seratonina i melatonina.
Ako se ne zna ko je otac neke savremene bolesti, zna se ko je majka – a to je ishrana, kaže naš sagovornik. Zna se da mnoge bolesti nastaju s deficitom fizičke aktivnosti. Ako hoćemo da lečimo kardiovaskularne bolesti, odnosno predinfarktno stanje, mi kažemo pacijentu, obavezno se morate kretati, ako hoćemo da rešavamo problem šećerne bolesti, gojaznosti -pacijent mora da šeta, ako hoćemo da pacijent ima dobar imunitet i da nema autoimunih bolesti, mora se šetati, ako hoćemo da podignemo serotonin bez medikamenata, pacijent mora aktivno da se šeta, jer fizička aktivnost povećava serotonin i endorfin (hormon sreće) ima antidepresivno dejstvo, daje nam radost i vedrinu, jača imunitet, otvara kolateralne krvne sudove i tako dalje.
Dakle, danas čovek boluje zbog bolesnog životnog stila, pa ako hoćemo da rešimo zdravstveni problem, moramo promeniti životni stil.
Biljni proteini i prirodni šećeri – pravi izbor
Na pitanje o tomekako je moguće dobiti potrebnu energiju od zeleniša i namirnica biljnog porekla, dr Dragan Ivanov ističe:
– Znam da sa 63 godine moja generacija ne igra dva puta nedeljno košarku po sat i po, i ne ide tri puta nedeljno u teretanu. Najbolji izvor energije nije belančevina, nije mast, nego ugljeni hidrat. Ako hoćemo energiju, moramo da uzmemo prirodne, neprerađene ugljene hidrate. Ja sam tu precizan, znači ne šećer (veštački šećer i čokolade), već neprerađeni ugljeni hidrat, dakle voće i žitarice. Kada ćelija, mišić, mozak, srce koristi ugljeni hidrat, odnosno glukozu, za kratko vreme stvori energiju, a nusprodukt mu je ugljen dioksid i voda. Ugljen dioksid izbacimo u atmosferu, upravo biljkama je potreban za fotosintezu, a voda nam treba za naš organizam i to je ono što nama koristi. Znači, kada gurnemo ugljeni hidrat u ćeliju, umitohondrije koje su šporeti ili kaljeve peći naših ćelija, da bi se iz njih stvorila energija, nema dima i nema čađi, nema prljavštine.
Kada guramo proteine, pogotovo proteine životinjskog porekla i masti životinjskog porekla da se od njih stvara energija, ćelija će se mučiti, neće se brzo stvoriti energija, a kad se i stvori, stvoriće sinergiju – mokraćnu kiselinu, ureu, kreatinin, ketonska tela, stvoriće metaboličko smeće koje će zagušivati ćeliju i time stvarati osećaj slabosti i malaksalosti. Zato, kada treba energija, koristimo pre svega voće i integralne žitarice, normalno i krtolasto povrće kao krompir koji daje energiju, a ugljene hidrate imaju i mahunarke.
Kada se priča o proteinima želim da napomenem da postoji mit o proteinima i to sa dva aspekta. Nekada se smatralo da 33 posto energije treba da potiče od proteina, a danas se shvatilo da to nije tačno. Proteini treba da budu zastupljeni u ishrani od 10 do 12 posto i to je dovoljno, a kod nas i u savremenom svetu ishrane proteina bude i 40 posto. Znači, proteini se unose mnogo više nego što treba. Kada govorimo o proteinima i mitu koji postoji, smatra se da su proteini životinjskog porekla ono pravo. To je greška. Mnogo bolje se vare proteini biljnog porekla i mnogo bolje se iskorišćavaju aminokiseline iz biljnih proteina i mnogo brže se ugrađuju i dugovečniji su, imaju mnogo veću sintetsku moć. Ako se klonim propagande koju radi mesna industrija i zanemarimo sve što smo pročitali o ishrani i vidimo knjige o životinjskom svetu, a nalazimo se u prirodnom okruženju, videćemo da su najjače i najsnažnije životinje – biljojedi. Imaju više snage i dugovečniji su.
Ono što je zdravo, može da postane i ukusno
Navike u ishrani duboko su ukorenjene u našoj duši. Navike stičemo u utrobi majke i dok uzimamo majčino mleko, i to formira naš ukus, kao i rano detinjstvo. Ali, imam običaj da kažem, apetit je kao malo dete: možemo ga vaspitavati i možemo ga menjati. Treba da znamo da je centar za apetit ispod centra samog čeonog režnja po lokaciji, a samim tim i po nekoj subordinaciji, gde se nalazi centar za razum, za odluke za pravila, propise, upoznavanje zdravstvenih principa. Znači, o svemu ispravnom i zdravom odlučuje se u čeonom režnju. Ispod njega je centar za apetit. To znači da on treba da sluša frontalni, odnosno čeoni režanj, i zaista, čeoni režanj ima sposobnost da obuzdava i kontroliše naš apetit. To je jedna informacija, a potom sledi druga. Kad steknemo određena znanja i informacije onda ćemo poželeti da promenimo način ishrane, onda ćemo biti svesni da menjamo to. I još jedan važna stvar . Treba da znamo da za ono što nam je danas lepo, a smatramo da nije zdravo, treba da kažemo – mi to nećemo jesti. Ako nam nešto nije tako ukusno a zdravo je, to treba da jedemo. Posle mesec dana, ono što nam nije bilo tako ukusno a zdravo je, postaće jako ukusno, a ono ukusno a nezdravo, vremenom će nam postati i neukusno – slikovito kazuje dr Dragan Ivanov.
Naš sagovornik predstavlja i preporučuje poseban post koji leči i podmlađuje.
– Autofagija je proces dubokog čišćenja unutrašnjosti naših ćelija, naših organa i celokupne unutrašnjosti našeg organizma. Autofagija je proces kojim se prepoznaju maligne ćelije, mutirane, i te ćelije se onda uništavaju, a od recikliranog materijala organizam pravi nove ćelije koje nisu ni maligne ni mutirane niti prevremeno ostarele. Autofagija je proces kojim se organizam podmlađuje. Ćelija koja je stara i nefunkcionalna i koja se u toku autofagije prepozna kao takva, razgradi se, a onda se na njenom mestu stvara ćelija koja ima više snage, više energije i koja je dugovečnija. U toku autofagije stvori se dodatno gorivo koje u našem organizmu daje dodatnu energiju i dodatnu snagu.
– Autofagija je proces koji je dokazao u laboratoriji Japanac Jošinori Osumi i zbog toga je dobio Nobelovu nagradu za medicinu 2016. Autofagija je proces utkan u naš organizam i ima brojna preventivna i terapijska dejstva za savremene bolesti. Neću da nabrajam, ali teško je naći savremenu bolest u čijoj prevenciji autofagija ne učestvuje i ne treba da se primeni. Autofagija se može primeniti svakog dana, u toku 24 sata, ako ručamo, a ne večeramo. Znači treba da doručkujemo, potom da ručamo oko tri ili četiri sata i da od 12 do 15 sati nakon toga ne jedemo. Nije to gladovanje u pravom smislu. jer mi doručkujemo ručamo, a ne večeramo. Ako mi to dva tri puta primenimo shvatićemo da se osećamo dobro kad ne večeramo i da samo pripremamo organizam da u toku noći, odnosno, posle ponoći, aktivira isceliteljski proces koji će nas podmaladiti. Mi možemo jedan dan da budemo bez hrane, pijemo vodu i to se bez problema može izdržati. To nije prvilegija specijalnih ljudi, to može svaki čovek, ako je svestan da to može, ako odluči, i ako ima motiv, a motiv svakako ima
Zbog pogrešne ishrane mnoge bolesti
Oko 60 posto ljudi u našoj zemlji, pre svega u Vojvodini, umre od kardiovaskularnih bolesti. Glavni mehanizam patološki ili patogenetski mehanizam koji dovodi do kardiovaskularnih bolesti jeste ateroskleroza i tromboza. Na ove bolesti utiče vrsta masnoća i vrsta proteina. Dokazano je da masti iz mesa, svinjska mast, guščija, masnoće u iznutricama, u kajmaku, puteru, pavlaci, masnim sirevima, da te masnoće i masnoće nastale prženjem biljnih ulja, ubrzavaju proces arteskleroze i dovode do prevremenog starenja krvnih sudova, a to vodi do njihovog začepljenja, raspadanja i tromboze.
Ako hoćemo da preveniramo kardiovaskularne bolesti, naša ishrana mora biti biljnog porekla. Studije su potvrdile da je oko 50 posto oboljevanja i smrtnosti od malignih bolesti u najtešnjoj vezi sa greškama koje pravimo u ishrani. Ispitivanja na vegetarijancima su pokazala da oni manje obolevaju od raka dojki, raka želuca, debelog creva, pankreasa, pluća i malignih oboljenja linfnih čvorova – objašnjava dr Ivanov.
Vegetarijanac sa više snage i energije
– Zbog zdravstvenih problema koje je imao, i Đoković je postao vegetarijanac. Jednostavno nije znao kako da se hrani, probao je na jedan način, drugi, treći i onda mi je rekao: “Slušao sam šta Vi govorite, doktor ste, od rođenja ste vegetarijanac, (u to vreme sam imao blizu 60 godina) izgledate dobro, odnosno, delujete zdravo i puni ste energije, bavili ste se kao naučnik vegetarijanstvom, istraživali ste, ja sam stekao poverenje u vas i počeo sam da poštujem te principe ishrane o kojima vi govorite”.
– Posle toga se, i ja se radujem, ponovo vratio na prvo mesto ATP liste. Rekao mi je da mu se sviđa što ja ne pričam samo o ishrani, već posmatram čoveka celovito, govorim o životnom stilu i o emocijama i o duševnom i duhovnom životu i taj pogled mu se svideo – ističe dr Ivanov.
Nismo slučajno spomenuli Novaka Đokovića. Ako nekome treba snaga i brzina zbog teških mečeva, treba njemu, a on kaže “Otkako sam prešao na taj režim ishrane, imam više snage i energije”.
Nije problem u virusu, nego u našem imunitetu
– Najpre da vidimo vezu bolesti kovid-19 i načina ishrane. Poznato je da neki bolesnici sa koronavirusom nemaju nikakve simptome, da ne leže, drugi padnu u krevet, do onih koji, nažalost, umru. Razlika je u imunitetu i opštem fizičkom stanju. Kad govorim o virusu i virusnim infekcijama pa i kovidu, imam običaj da kažem da nije problem u gostu nego u domaćinu, odnosno, suština je u našem imunitetu. Ako imamo dobar imunitet, mi ćemo moći da se suprotstavimo i ovom virusu i bolesti koja nas muči. Činjenica je da određeni prirodni preparati, lekovite biljke i namirnice stimulišu naš imunitet jer su bogate vitaminom C: paprika, kupus, limun, grejp, sveže voće i sveže povrće, čaj od šipka je prepun vitamina C ako se priprema u hladnoj vodi ili tek malo zagrejanoj. Sve to moramo da unosimo da ojačamo imunitet. Poznato je da crni i beli luk, pomažu u borbi protiv virusa, ren, đumbir, kurkuma, paradajz sa svojim pigmentom likopenom, zatim namirnice žutozelenkaste boje, bogate su beta-karotenom – šargarepa, bundeva, potom tamnozeleno povrće, takođe prebogato, namirnice bogate cinkom, selenom deluju preventivno i terapijski na koronavirus. S druge strane, ako se nepravilno hranimo, imaćemo loše zdravlje. Kardiovaskularne bolesti su često u vezi s ishranom, a bolesnici koji imaju kardiovaskularne bolesti, imaju visoke lipide koji imaju aterosklerozu i zakrečene krvne sudove, oni koji imaju šećernu bolest, koji imaju određene autoimune bolesti, oni su rizična grupa i teže se bore s koronavirusom, Neću da kažem da ne mogu da pobede, ali se teže bore i najveća komlikacija kod kovid-19 je tromboza krvnih sudova pluća i drugih vitalnih organa i zbog toga ljudi umiru. A ta tromboza može da se spreči upravo hranom. Omega masne kiseline sprečavaju trombozu, masne kiseline iz mesa, masne kiseline iz kajmaka, pavlake, butera, masnih sireva, stimulišu i podstiču trombozu i kad imamo koronavirus onda imamo opasnost na kvadrat, i zato treba da pazimo na ishranu kada razmišljamo i o ovom virusu.
