-Ubrzo sam shvatila da proizvodnja nije dovoljna bez prerade, ali je destilerija na lavandi uposlena svega 20 dana godišnje. Odlučila sam da posadim i smilje, koje za berbu stiže desetak dana kasnije – kaže za „Dobro jutro“.
Ruže je počela da sadi pre dve godine, jer su njeni francuski partneri koji su zainteresovani za lavandu izrazili želju i za ružinom vodicom.
Nezvanični simbol Provanse svakako je lavanda, a stanovnici ove francuske pokrajine iz milošte je zovu lila zlato. Ljubav prema ovoj dami opojnih cvetova i mirisa proširila se i van granica Francuske. Sa Ljiljanom Petrović stigla je na Suvu planinu.
Selo Tamjanica zavičaj je Ljiljane Petrović, pa je ona odlučila da na dedinom imanju započene proizvodnju lavande u koju se zaljubila u Provansi, opijena mirisom etarskih ulja. Tada je počela da se raspituje šta je nakada bilo interesantno na ovoj planini, šta se uzgajalo i izvozilo. Saznala je da su Sićevačka klisura i njena okolina svojevremeno bili najveći izvoznici žalfije. Žalfiji su u proizvodnji najsličniji lavanda i smilje. Odlučila je da na 30 hektara podigne plantažu lavande.
-Ubrzo sam shvatila da proizvodnja sirovine nije dovoljna i da mi je potrebna destilerija. Ali, stiže i novo saznanje. Destilerija je uposlena svega 20 dana godišnje. Odlučila sam da posadim i smilje, koje za berbu stiže desetak dana posle lavande. Nastojala sam tako da odaberem biljke kako bi pogon radio bar 3-4 meseca godišnje. Za ostvarenje ovog plana potrebne su i velike površine zemlje za uzgoj bilja. Zbog toga imam saradnju sa kooperantima. I tu odabir nije bio lak. Njihove njive moraju da budu blizu destilerije jer lavanda i smilje gube ulje prilikom transporta. Lavanda se bere u najtoplijem delu dana da bi sačuvala etarska ulja. Kada se nađe na gomili, posle 15 minuta izgleda kao da se dimi. U stvari, to isparavaju etarska ulja. Zbog toga njiva mora da bude blizu destilerije. Tako su i meštani počeli da kupuju zemlju koja je blizu mojim parcelama. Sada zajedno pod ovim biljem imamo oko 230 hektara, a više od četvrtine je moje vlasništvo – započinje svoju priču Petrovićeva.
Kada je počela da se bavi ovom proizvodnjom nigde nije mogla ništa da čuje o uzgoju lavande ni kod nas, ni u inostranstvu. Bugari i Francizi nisu želeli da podele svoja iskustva. Učila je na svojim greškama što je, kako kaže, bilo prilično mučno. Posle deset godina shvatila je da je lavandi malo toga potrebno, zadovoljava se alkalnim i ocednim zemljištem, okopavanjem 2-3 puta godišnje i podrivanjem. Inače, od 500 kilograma lavande može da se dobije 5-7 litara ulja.
Ruže je počela da sadi pre dve godine jer su njeni francuski partneri koji su zainteresovani za lavandu izrazili želju i za ružinom vodicom. Parfimerijske kuće zapravo tragaju za mirisom. Nije isti miris ruže proizvedene u Bugarskoj, Turskoj ili na Suvoj planini, iako je reč o istoj sorti. Ispostavilo se da zbog nadmorske visine i ruže vetrova ovaj cvet odlično uspeva i na Ljiljaninom imanju i na njivama njenih kooperanata. Ali, destilacija ruža i lekovitog bilja nije ista i tako je nikao još jedan pogon.
-Ruža sotre „damascena“ najbolja je za proizvodnju etarskih ulja. Ona se uzgaja i u Bugarskoj. „Raduga“ je sorta pogodna za sušenje, a od nje se pravi i slatko, koje je jako dobro za regulisanje metabolizma. Od ruža pravim ružinu vodicu, jer još uvek nisam formirala destileriju za etarsko ulje. Kada ova proizvodna linija bude postavljena, od ružine vodice mogu da dobijem ulje. Ali, od iste količine ruža ne mogu da se dobiju oba proizvoda – priča Ljiljana.
Proizvodnja ruža malo je problematična jer se one beru ručno, i to ujutro od 4 do 9 sati. Posle 9 sati se ne bere, jer se tada cvet skroz otvori, a da bi zadržala količinu i kvalitet ulja on mora da bude poluotvoren. Za taj posao je svakodnevno potrebno 30-40 berača. Teško je zaposliti toliko ljudi.
Etarska ulja sa Suve planine završavaju na stranom tržištu, a celokupna proizvodnja je organska. Upravo zbog toga troškovi proizvodnje su 30 odsto veći, a za isti taj procenat prinos je manji u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.
Naša sagovornica ima i 80 košnica, a pčele imaju i njeni kooperanti. Čovek bi pomislio da je ova plantaža raj za pčele ali, kako smo saznali, lavanda je jako ljuta i pčelama usporava rad srca, te ih desetkuje. Zbog toga je i meda malo. Obično su potrebna dvomatična društva i kada se završi sezona ona su jako slaba. Ipak, vredne pčele odrade svoj posao, opraše lekovito bilje.
Nekoliko kapi za lakši san
Esencijalno ulje lavande na prvom mestu ima aromaterapijski efekat, jer ova biljka poseduje jako umirujuće dejstvo. Svima koji pate od nesanice preporučuje se da nekoliko kapi ulja lavande kanu na jastuk i lako i brzo će zaspati. Naučno je dokazano da molekuli iz ulja lavande smanjuju ekscitabilnost centralnog nervnog sistema i upravo zbog toga se ova biljka koristi za lečenje nervnih poremećaja, depresije, lošeg rapoloženja i opšteg umora. Njena korisna svojstva se ogledaju i u tome da poboljšavaju psiho-emotivno stanje kod ljudi i bitno povećavaju koncentraciju.
Osim u parfimeriji, aromaterapiji i kozmetici, cvetovi i voda lavande svoje mesto našli su i u kuhinji. Odavno je postao poznat sladoled sa lavandom, a cvetići ove biljke dodaju se i pecivima, džemovima, čajevima i različitim poslasticama.
J.B.
Dobro jutro broj 569 – Septembar 2019.
