To su veoma cenjene i tražene gljive, koje se koriste u mnogim svetskim kuhinjama od Japana do Francuske.
Kada je reč o jestivim gljivama, jedno od najznačajnijih mesta u toj grupi zauzimaju lisičarke i crne trube. To su veoma cenjene i tražene gljive, koje se koriste u mnogim svetskim kuhinjama od Japana do Francuske. U pitanju je Cantharellus, rod gljiva iz familije Cantharellaceae, koji se sastoji od oko 100 vrsta rasprostranjenih širom sveta. Osnovne karakteristike roda su:
– levkast šešir nagužvano nepravilnog oblika,
– silazni listići u obliku nepravilnih žilica i
– glatka vlaknasta drška.
Gljive iz ovog roda koje se mogu pronaći u Srbiji su, zajedno sa bliskim rodom Craterellus, jestive i veoma cenjene. Predstavnik roda je Cantharellus cibarius.
U Srbiji je zastupljeno 7 gljiva iz ovog roda i to:
Obična lisičarka – Cantharellus cibarius – nastanjuje četinarske i listopadne šume. Veoma je prepoznatljiva gljiva žute boje sa mesom koje miriše na kajsije. Meso joj je isprva slatkasto a kasnije postaje malo ljuto. Veoma je ukusna, cenjena i komercijalno se eksploatiše. Najkrupnija je iz ove grupe gljiva i može narastiti do 10 cm.
Može se konzervirati kiseljenjem, sušenjem i zamrzavanjem. Osušena postaje vrlo tvrda i tada je najbolje da se melje i koristi kao začin. U slučaju zamrzavanja postaje veoma gorka ukoliko se pre samog zamrzavanja ne blanšira u ključaloj vodi sa malo soli.
Ljubičasta lisičarka – Cantharellus amethysteus – veoma je slična običnoj lisičarki i od nje se razlikuje po tome što je neznatno manja, površina šešira joj je prekrivena ljubičastim flekicama i po tome što joj meso na dodir blago menja boju.
Frisova lisičarka – Cantharellus friesii – plodonosi u listopadnim šumama, najčešće u bukovim, i najmanja je od svih naših lisičarki. Šešir joj je promera do 3 cm, crvenkastonarandžaste boje, sa listićima koji su znatno svetliji od površine šešira. Drška joj je žuta, u osnovi beličasta, meso žuto i miriše na kajsije. Dosta je retka vrsta.
Cantharellus ianthinoxathus je takođe retka vrsta. Plodonosi u listopadnim šumama i raspoznaje se po tome što više primeraka raste u buketu iz iste osnove. Šešir, promera do 5 cm, žute je boje, dok su žilice mnogo svetlije. Meso joj je beličasto i bez osobitog mirisa i ukusa.
Cantharellus melanoxeros plodonosi po listopadnim i četinarskim šumama, ne nalazi se često, ali je ipak mnogo zastupljenija od prethodne dve vrste. Lako se raspoznaje po šeširu koji je prljavožute do smeđe boje u kontrastu sa žilicama koje su bledosive do ljubičaste boje. Meso joj je blagog ukusa i mirisa na voće.
Pepeljasta lisičarka – Cantharellus cinereus – raste u listopadnim šumama. Šešir joj je promera do 5 cm, tamnosive, skoro crne boje. Raste u gustim buketima, meso joj je tanko, sa specifičnim mirisom na suve šljive.
Rđasta lisičarka – Cantharellus ferruginascens – najzastupljenija je lisičarka na Fruškoj gori. Dvostruko je manja od obične lisičarke, ali joj je inače veoma slična po boji, obliku i ukusu. Osim veličine, jedina bitna razlika između rđaste i obične lisičarke je njena osobina da joj meso na povredi menja boju u rđastocrvenu.
Craterellus je rod gljiva u familiji Cantharellacea i u bliskom je srodstvu sa rodom Cantharellus. Predstavnik roda je Craterellus cornucopioides.
Osnovne morfološke karakteristike roda su:
– tanko – žilavo meso,
– šešir nepravilnog levkastog oblika,
– nedostatak prelaza između šešira i drške (šešir se uvija u formi levka koji se unutrašnjom stranom spušta do dna drške) i
– nedostatak listića, dok neke vrste imaju nerazvijene žilice poput onih kod roda Cantharellus.
U Srbiji poznajemo 3 gljive iz ove grupe:
Crna ili mrtvačka truba – Craterellus cornucopioides – izuzetno je cenjena začinska gljiva, koja se komercijalno eksploatiše. Šešir joj je visok do 15 cm, sive do smeđecrne boje. Meso joj je tanko, crno i nema prelaza između drške i šešira već je gljiva uvijena u obliku trube ili točira. Unutrašnjost levka joj je glatka, bez žilica, te se tom karakteristikom izdvaja od lisičarki, pogotovo od pepeljaste lisičarke kojoj je veoma nalik. Sušenjem gljiva postaje veoma aromatična i koristi se kao dodatak jelima.
Trubasta lisičarka – Craterellus tubaeformis – nekada je spadala u lisičarke ali je genetskim metodama utvrđeno da ipak pripada crnim trubama. Šešir joj je obima do 6 cm, okersive do tamnosive boje. Retke žilice su joj žućkaste do sive boje. Drška je žute do maslinaste boje, a meso žuto, bez osobitog mirisa i ukusa. Plodonosi u četinarskim i listopadnim šumama.
Craterellus lutescens je još jedan prebeg iz roda lisičarki. Plodonosi u četinarskim šumama, šešir joj je smeđe boje, do 5 cm u obimu. Žilice su odsutne sve do starosti, kada se nepravilno pojavljuju i ružičaste su do narandžaste boje. Drška je narandžaste boje, kao i meso koje je blagog ukusa i prijatnog mirisa na voće.
M.D.
Dobro jutro broj 569 – Septembar 2019.
