Nema mnogo gradova u svetu čijim je imenima „krštena“ vinova loza i vino.
Smederevo je počastvovano smederevkom, poznatom domaćom autohtonom sortom koja se nekada odavde izvozila po svetu. Danas, malo je smederevske smederevke, i vina i grožđa od kojeg se ono pravi, a Smederevci često nazdravljaju rajskim pićem proizvedenim u Grčkoj, Turskoj, Bugarskoj.
Kada u rodnom mestu smederevke, u nekoj od kafana, a malo ih je ostalo, poželite bocu starog dobrog vina, kao uvreda i loš vic može da vas pogodi što će vam poslužiti onu iz Kruševca ili Tikveša, ili da vas zaboli ako je – bugarska.
Kako bi se tek uvredio rimski imperator Marko Aurelije Prob, čije su vojničke legije, baš ovde, na obroncima Zlatnog brda, tadašnjeg Mons Aureusa, posadile prve čokote vinove loze.
Zaboravljeno je i da su na svetskoj izložbi u Bordou 1882. godine, smederevska vina ovenčana slavom i priznanjima, i kako su krajem 19. veka trgovci iz evropskih zemalja dolazili i kupovali smederevsko grožđe i vino, a zatim ga prodavali u Švajcarskoj, Austriji, Francuskoj.
Kraljevi, sultani, umetnici – ovde su uživali u ovom belom vinu. Domaća loza čuvala se brižljivo, a vinogradi nicali jedan za drugom. Smederevka se pila na svim stranama sveta.
U zlatno vreme Poljoprivrednog kombinata „Godomin“, smederevka se bukvalno proizvodila na tone, i vina od nje bilo je na svakoj trpezi tadašnje velike zemlje, one „od Vardara do Triglava“.
– PK „Godomin“ imao je svojevremeno više od 1.000 hektara pod vinovom lozom, a godišnje se proizvodilo čak 20.000 tona smederevke. Pamtim i rekord u podrumu. Za 24 sata prerađeno je, verovali ili ne, 127 vagona grožđa. Da svi razumeju, to je više od milion i dve stotine kilograma u danu – priseća se danas Dobrica Marković, nekadašnji direktor podruma i vinograda „Godomina“.
Kada je propao „Godomin“, manji proizvođači izgubili su jakog partnera sa velikim preradnim kapacitetom. Kupci su sve više tražili vina od uvoznih, skupljih grožđa. Mnogi su iskrčili vinograde i posadili voće koje se bolje plaćalo. Koliko je smederevke preživelo, teško je utvrditi.
– Od 2.500 hektara pod vinogradima, danas imamo jedva 800 hektara. Smederevka se gaji na skromnih 200 hektara. Dominantne su konzumne sorte, one koje idu u upotrebu u svežem stanju – kaže inženjer voćarstva i vinogradarstva Boban Marković iz Poljoprivredne stručne službe u Kolarima.
Do pre desetak godina, ovdašnju smederevku mogli ste naći jedino kao muzejski primerak – na policama Zavoda za poljoprivredu, gde i danas čuvaju boce iz prošlog milenijuma.
Bilo je godina kada su lokalni vinari, umesto u rodnom gradu, smederevku nabavljali u drugim gradovima kako bi napravili vino.
U poslednjoj deceniji, stidljivo ali istrajno, ova sorta vraća se u rodni kraj. Među prvima to je učinio Dragan Vasić iz vinarije „Janko“, i to je jedno vreme bila jedina ovdašnja smederevka koja se pravi i prodaje pod tim imenom.
Danas smederevku prave i u vinariji „Plavinac“ – fabrici ukusa, mirisa i boja. Ima je u nekoliko manjih podruma, kao što su „Ilić“ i „Gitarić“. Neki je samo za svoju dušu i prijatelje prave po tradicionalnoj recepturi.
Vina od smederevke su prijatnog i osvežavajućeg ukusa, a dobra su i kada se kupažiraju sa kvalitetnim vinima, kao što čine u vinariji Jeremić.
– Iz želje da jedinstvenu sortu po mestu rođenja, smederevku, podignemo na viši nivo, spojili smo je sa plemenitom sortom sovinjon blank, i tako dobili jedan vinski „duet“ – kažu u vinariji Saše Jeremića.
U vinogradu koji je knez Miloš Obrenović kupio 1827. godine za 4.500 groša od turskog spahije na devet hektara i danas se proizvede oko 15.000 boca vina godišnje. One se prodaju za 100 do 150 dinara, što je za rubriku „verovali ili ne“. Reč je o vinima sa tradicijom i kvalitetom, a jeftinija su i čak i od onih najsumnjivijeg kvaliteta koja se prodaju na divlje.
Smederevsko vinogorje jedno je od najstarijih staništa vinove loze na Balkanu, a reljef, klima i zemljište idealni su gajenje vinove loze. To su znali i despoti Stefan Lazarević i Đurađ Branković, koji su u 15. veku dizali vinograde. Umesto vinove loze, smederevski kraj zaposeli su voćnjaci. Dok je pod vinogradima 800 hektara, kraljice voćaka sada su breskva i nektarina koje se uzgajaju na 4.500 hektara.
Za bekrije, melem za dušu je ‘ladan špricer, a pričaju da je najbolji upravo sa čuvenom smederevkom. Zahvaljujući zaljubljenicima u vino koji su rešili da Smederevu vrate ono što je izrodilo, melema ima i ovih, posebno prazničnih dana. Za dušu i za lek. Nazdravlje.
Izvor: Večernje novosti
Foto: Večernje novosti/N. Živanović
