Lokalna primena izgnječenog ljubičastog povrća na ubodima od komaraca smanjiće upalu i zaustaviti svrab.
Maska od luka belih listova (30g), matičnjaka (30g) i meda (30g) nanesena na lice i ostavljena da deluje samo 15 minuta ublažiće upalu akni i podmladiće kožu.
Luk je najpopularnije povrće koje se koristi u kuhinji i u kozmetici. Iako se sada gaji u skoro svakoj bašti, nekada nije bilo tako. Stanovnici drevne Grčke verovali su da je luk sveta biljka pa su tokom raznih svečanosti darovima luka pokušavali umilostiviti bogove. Mada se svi lukovi koji pripadaju vrsti Allium cepa, nazivaju crni lukovi, nijedna sorta nema izrazito crnu boju ovojnih listova koji štite glavicu. Ovaj, svojevrsni kaputić za glavicu može biti u nekoliko boja, uključujući crvenu i belu. Da li među njima postoje neke važne razlike ili je to samo stvar „šminke“?
Stručnjaci tvrde da su razlike i te kako važne. Znači, nije svejedno koju ćete sortu gajiti i kakve boje će biti njeni spoljašnji listovi. Osim po spoljašnjem izgledu i boji listova – jednu grupu čine bele, a drugu crvene, žute i ljubičaste glavice – ove dve grupe se međusobno razlikuju i po delovanju na ljudski organizam, nameni i dužini skladištenja.
Bele glavice najslađe, ali brže trunu
Pre svega, ove grupe povrća razlikuju se po ukusu – beli je slađi od crvenog, bele sorte imaju krem nijansu, a crvene su obojene u ljubičasto-ružičaste tonove. I u obliku glavice takođe postoje vidljive razlike. Bele sorte imaju jasan obris kuglice, a crvene, mogu biti duguljaste, sferične ili imati oblik spljoštene lopte. Crveni luk može sniziti šećer u krvi, stoga se preporučuje dijabetičarima, dok glavice s belim spoljašnjim listovima treba da koriste osobe s povećanim holesterolom. Beli luk ima kratak period čuvanja, najduže do tri meseca, osetljiv je na sve vrste truleži pa se u domaćinstvu prvo troše glavice s belim listovima. Ukus im je primamljiv, bez preterane gorčine i pikantnosti, pa se ove sorte najčešće upotrebljavaju za salate.
Crveni luk ima slatkast ukus bez gorčine. Spoljašnji listovi su crveni, zlatnožuti ili ljubičasti, meso je belo ili ružičasto. Koren je nitnast, duboko ukorenjen. Peraja su kratka, dosežu do 35 cm, a težina glavice sferičnog, na korenu i pri vrhu lagano spljoštenog oblika, retko kada prelazi 250g. Luk s ljubičastim, crvenim ili žutim spoljašnjim listovima može da se čuva do šest meseci.
Utrljavanjem pulpe crvenog luka u količini od 50g u koren dlake jednom nedeljno podstiče se rast kose i sprečava pojava peruti.
Uz miris i ukus – lekovitost
Razlika među sortama koje pripadaju ovim tipovima luka je i u kalorijama. U sortama s belim listovima u 100g ima 45kcal, dok u crvenom u istoj količini svežeg luka ima 42kcal. Sorte sa belim listovima, zbog visokog sadržaja soli gvožđa, koriste se u slučaju anemije za povećanje hemoglobina, doprinose proizvodnji insulina, normalizuju rad organa za varenje, imaju antiseptički učinak, pa se koriste u lečenju apscesa i rana, pomažu snižavanju holesterola, imaju antibakterijski učinak i dobro se nose s virusnim bolestima. Međutim, ne bi trebalo da ga koriste osobe koje imaju problema s gastritisom i čirom.
Prednosti sorti s listovima žute, crvene ili ljubičaste boje, u odnosu na bele, nisu zanemarljive. Zbog antiseptičkih svojstava koristi se kod prehlade, zbog visokog sadržaja antioksidansa još naši stari su ga koristili za lečenje gnojnih rana.
Upotrebom svežeg luka organizam se obogaćuje vitaminima B grupe, koji učestvuju u izgradnji mišićnih i nervnih vlakana, sadržaj vitamina E poboljšava strukturu kože i podstiče rast kose, sumporna jedinjenja su dobri „čistači“ otrova u organizmu, a karoten ima antihistaminski učinak, koji smanjuje alergijsku reakciju kod osoba koje pate od alergije.
Svetlana Mujanović