Piše: Ljubica Petrović
Periodi slava i praznika kod nas traju od početka novembra do kraja januara, a sva slavlja podrazumevaju i pripremu i konzumiranje teže i jače hrane, uživanje u gurmanlucima i slatkišima. Iako ovu zimu, kao i skoro celu godinu za nama, karakteriše pandemija korona virusa, pa se ne preporučuju masovna okupljanja, to ne znači da ljudi ne obeležavaju praznike, niti da trpeze nisu bogate. Takođe, zimi se ljudi manje kreću, nema ni radova na polju, u njivi i bašti, što sve zajedno može da ima ozbiljne posledice. Endokrinolog i direktorka Kliničkog centra Vojvodine profesorka dr Edita Stokić upozorava na to da živimo u vremenu u kojem postoji epidemija gojaznosti, koja nikako nije samo estetski, već i ozbiljan zdravstveni problem.
– S obzirom na karakteristične uslove života koji se odlikuju povećanjem energetskog unosa, a smanjenjem energetske potrošnje, odnosno fizičke aktivnosti, razlikujemo se u odnosu na naše pretke. Tako da ovo vreme dovodi do povećanog dobitka u telesnoj masi. U ovom periodu imamo veliki broj praznika, koji se prema našoj tradiciji i navikama obeležavaju i bogatom trpezom. Smatram da to treba da nastavimo i da je poštovanje tradicije itekako važno za nas, kao i da to prenosimo dalje sa generacije na generaciju, ali moramo znati da ta bogata trpeza u današnje, moderno vreme, mora da izgleda malo drugačije. To znači da moramo naučiti da koristimo namirnice koje su manje bogate energijom, odnosno, da naučimo da razmišljamo o količini energije koju hranom unosimo – ističe dr Stokić.
Prema njenim rečima, jako je bitno da u glavama budemo i hedonisti, da nam je važno kako hrana izgleda, da li je ukusna, da poželimo da ukrademo sa stola zalogaj neke primamljive namirnice, ali moramo da naučimo da sve te namirnice u ovo moderno doba moraju da budu prilagođene našim uslovima života, a to je bogata trpeza, s manje energetske vrednosti namirnica.
– To znači da se jedan obrok mesa može zameniti obrokom mesa koje je pečeno na roštilju, a ne uvaljano u jaje, brašno, prezlu, što povećava energetsku vrednost. Ako želimo da napravimo dobar prilog povrća, možemo samo da ga grilujemo ili dinstamo, ne moramo da ga obogaćujemo brašnom ili drugim dodacima –objašnjava dr Stokić.
Kada je reč o kolačima i tortama, dr Stokić kaže kako sigurno nećemo praznike proslavljati bez njih, ali smatra da je moguće prirediti najrazličitije đakonije od slatkiša koji će biti i manjih dimenzija svakog uzetog parčeta, kao i manje energetske vrednosti, ubacivanjem svežeg voća, a manje dodataka čokolade i šećera.
– I tu možemo da napravimo gozbu, ali to ne moraju da budu veliki komadi, bogati energijom. U ovim uslovima u kojima živimo, moramo da naučimo da uskladimo našu tradiciju i naše navike i naš hedonizam, koji je važan, jer kada je čovek hedonista, onda je i zdrav. Ali moramo da napravimo balans između samog energetskog unosa, jer naš rashod, naša fizička aktivnost to ne potroši. Dakle, slavimo slave, vodimo računa o tome da trpeza bude bogata, ali smišljeno osiromašena velikim energetskim namirnicama – napominje dr Stokić.
Izbor su čajevi, mineralne vode, sveže ceđeni sokovi
Kaže kako ove godine imamo i specifičnu situaciju, jer su se ukrstile dve epidemije, masovna nezarazna epidemija gojaznosti i tip 2 šećerne bolesti, kao i masovna zarazna, pandemija, kovid-19.
– U ovim uslovima moramo nastaviti da živimo pravilnim stilom života. Moramo da prilagodimo trpezu koja može da bude ukrašena i divna s mnogo namirnica koje su manje energijom, a s druge strane, sve to da činimo u što užem krugu porodice, kako ne bismo doveli do povećanog rizika za oboljevanje od kovid-19 – savetuje dr Stokić.
Kada je reč o piću, dr Stokić naglašava kako su sva bezalkoholna pića obogaćena energijom, pa iako su i ona deo uživanja, bilo bi dobro da izbor budu čajevi, mineralne vode, sveže ceđeni sokovi. Kada je u pitanju konzumiranje alkohola, preporuke su za žene jedna čaša crnog vina, a dve čaše crnog vina za muškarce, jer one imaju benefita i s aspekta medicinske nutritivne terapije.
– Moramo da znamo da su alkoholna pića bogata energijom, a povećano konzumiranje alkohola može da dovede do onoga što je jako često kod nas u kliničkoj praksi, baš u vreme ovih praznika, da se povećanom količinom alkohola utiče i na nivo triglicerida, odnosno, vrste masnoća koja je nezavisni faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Međutim, ako trigliceridi dostignu enormno visoke vrednosti u krvi, mogu da dovedu do teških formi pankreatitisa, odnosno oštećenja pankreasa koja su udružena i s veoma visokim rizikom za boravkom u jedinicama intenzivne nege – naglasila je dr Stokić.
Vojvodina je područje gde ima dosta gojaznih ljudi, a dr Stokić smatra da to nije samo estetski problem, nego i zdravstveni, jer je gojaznost danas definisana kao hronična bolest koja je udružena s više od 150 komplikacija.
Kovid-19 kao komplikacija gojaznosti
– Najnovije preporuke evropskih udruženja su čak dodale još jednu komplikaciju gojaznosti, a to je kovid-19. Gojaznost je faktor rizika za nastanak tipa 2 šećerne bolesti, za nastanak kardiovaskularnih bolesti, infarkta miokarda, arterijske hipertenzije, šloga, utiče na reproduktivne smetnje kod žena, pravi veći rizik za pojavu brojnih malignih bolesti, tako da gojaznost ne možemo da posmatramo samo kao estetski problem, nego s obzirom na broj gojaznih osoba, to je i značajan zdravstveni problem, ne samo u Vojvodini, nego i šire – navela je dr Stokić.
Večera šarena, ali laka
– Treba da znamo da nekoliko sati pre spavanja ne treba konzumirati hranu. Večera treba da bude hipoenergetska. Mi smo naučili da naše večere bude obilne, da su to pice ili sendviči. Praktično je to kraj dana kada se opuštamo i nalazimo mir u dobrom obroku i piću. S obzirom na koronu, dani nam sada malo duže traju, ali uvek treba razmišljati o tom ekvivalentu između energetskog unosa i energetske potrošnje. Zašto je problem da za večeru pripremimo neku salatu sa malim dodacima mesa, sira, imitiramo cezar salatu, napravimo šopsku salatu? Time postižemo osećaj sitosti, unesemo šarenilo namirnica s puno dijetskih vlakana, vitamina, minerala, a postižemo i osećaj sitosti, s manjim energetskim unosom – sugeriše dr Stokić.
Zimski jelovnik i mimo slava, a naročito u seoskim sredinama, znači da se dan počinje čvarcima, slaninom, hlebom, te se i kasnije tokom dana jede teža hrana, a nije lako prekinuti s navikama i tradicijom.
– Sve može da se prilagodi i uvek treba da se razmišlja o tome da je naš nivo fizičke aktivnosti daleko manji, bez obzira na to kojim poslom se neko bavi i da, srazmerno manjoj potrošnji, moramo da uzimamo i obroke koji su energetski manji. Doručak ne treba preskakati, ali on može da bude i od takvih namirnica kojima se postiže sitost, zadovoljavaju potrebe za ukusom i mirisom, a bez postizanja enormnih energetskih unosa – preporuka je prof. dr Edite Stokić.
Užina od – dve šargarepe
– Preporučuju se užine koje bi trebalo da budu od svežeg voća. Sada su naše prodavnice snabdevene širim dijapazonom svežeg voća i povrća, tako da se lakše nabavljaju. Pacijentima kažem da, kada kreće dijeta, onda se kupuje gajba jabuka, ali to je samo figurativno, jer mogu da se kombinuju i različite vrste voća, te se tako postiže i lep izgled, te je privlačnija užina od svežeg voća. Ili zašto ne od povrća? Šta je problem pojesti dve divne šargarepe. I to može da bude užina, a ovo povrće ima velike kvalitete – istakla je dr Stokić.
Doručak sit sa dosta vlakana
– Savetovala bih pola parčeta hleba, neki suhomesnati proizvod od čistog mesa, kao što je pečenica, praška šunka, šunka, s velikom količinom povrća koji će dati efekat sitosti, a u stvari dodati dijetetska vlakna, vitamine, minerale. Ipak će se moći i uživati u mirisu hleba, šunke, a velika količina povrća s druge strane omogućiće postizanje sitosti – preporuka je dr Stokić.
Ručak smanjiti na pola
– Stara tradicija je da se za ručak jede supe, sosa, mesa i sve to može, samo u manjoj količini. Kažem pacijentima da smanje sve na pola. Može nedeljom da se pojede divna supa, posebno u Vojvodini gde je tradicija imati nedeljni ručak sa supom i svim dodacima, ali ako smanjim veličinu obroka, ako smanjim tanjir, onda mogu da uživam i u tom nedeljnom ručku. Dakle, manje energije ću uneti ukoliko smanjim i količinu hrane i izaberem adekvatnu hranu, odnosno zamenu – savet je dr Stokić.
