Piše: Jasna Bajšanski
Pre 7 do 8 godina javilo se interesovanje za podizanje zasada ovog koštunjavog voća, te sada oko 100 proizvođača u pirotskom kraju ima plantaže oraha na po 40, čak i 50 hektara.
– Prodajemo očišćeno jezgro, koje poslednjih godina ima cenu od 800 do 1.000 dinara za kilogram, kaže Branko Latinović iz Elemira, koji na dva jutra ima 85 stabala oraha.
Privredni značaj i potencijal oraha je veoma veliki, kaže Prof. drČedoOparnicas Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a među biljnim plodovima po količini i sastavu hranljivih materija jezgra oraha nema premca. Visoka koncentracija ulja – oko 60 odsto, belančevina – oko 16 odsto, ugljenih hidrata – oko 12 odsto, mineralnih materija – oko 1,5 odsto, celuloze – oko 2,5 odsto i kompleksa vitamina E, C, A, B1, B2 i drugih jedinjenja, čine ga izuzetnim.
– Jezgro oraha sadrži oko pet odsto vode, pa se plodovi lako čuvaju i imaju odličnu transportabilnost. Jezgro se koristi za spravljanje farmaceutskih i kozmetičkih preparata, od cvetova-resa, kore, pupoljaka i mladih plodova spravljaju se razni preparati, a orahovo drvo je veoma plemenita i tražena sirovina u drvnoprerađivačkoj i vojnoj industriji. Zaštita oraha od bolesti i štetočina nije složena i skupa, kao što je to slučaj kod većine drugih voćnih vrsta, pa se može smatrati zdravom i bezbednom hranom. Berbu plodova moguće je potpuno mehanizovati i proizvodne troškove svesti na minimum – objašnjava prof. Oparnica i dodaje da je, pored velikog privrednog značaja, proizvodnja oraha u Srbiji još uvek ekstenzivna.
Pogrešne sorte na pogrešnom mestu
Kao osnovne razloge ovakvog načina proizvodnje i pored postojanja povoljnih agroekoloških uslova u većini naših voćarskih područja i mogućnosti da se plodovi plasiraju kako na domaćem tako i na stranom tržištu, Oparnica navodi isključivo generativno razmnožavanje oraha, kasno stupanje na rod i nezadovoljavajući kvalitet plodova, ali i mali broj zasada ili pojedinačno gajenje stabala kao i nepridavanje dovoljnog značaja agro- i pomotehničkim merama. Često se dešava i izmrzavanje cvetova i tek zametnutih plodova, što je posledica odabira neadekvatnih sorti.
Savremena intenzivna proizvodnja oraha može se ostvariti uvođenjem novih sorti u proizvodnju i pravilnom primenom agro- i pomotehničkih mera. Kako se to primenjuje u praksi u Pirotu i okolini, pitali smo stručnjaka PSS GoranaSvetozarevića. Ovde se voće, kako kaže, do nedavno proizvodilo jedino na okućnicama koje su zauzimale od 10 do 30 ari, i to za vlastite potrebe, dok su male količine plasirane na tržište. Sada više nije tako.
Pre desetak godina situacija se promenila. Razlog je veća zarada koja se, uz povrtarstvo, može ostvariti u voćarskoj proizvodnji. Ali, kod ove proizvodnje potrebno je bolje planiranje i dobra informisanost, jer je reč o zasadu koji je u eksploataciji 15, 20, pa i više godina. Leska i orah eksploatišu se i pola veka. Donedavno orah i nije bio zastupljen u voćarskoj proizvodnji ovog regiona. Tek pre 7 do 8 godina javilo se interesovanje za podizanje zasada ovog koštunjavog voća, te sada oko 100 proizvođača u pirotskom kraju ima plantaže oraha na po 40, čak i 50 hektara.
Prijaju mu humus, sunce i povetarci, a smetaju mrazevi
Evlija Čelebija hvalio fruškogorske orahe
Običan, domaći, persijski, ili grčki orah je voćka severne Zemljine polulopte koja ima umerenu i suptropsku klimu. Na osnovu iskopina zna se da je rastao pre više desetina miliona godina u šumskim sastojinama Kine, Indije, Avganistana, Irana, južnih republika bivšeg SSSR-a, Turske i zemljama Balkanskog poluostrva.
Smatra se da je čovek počeo da gaji orah još na početku bavljenja zemljoradnjom. Kvalitetnije plodove, prikupljene u šumi, sejao je na okućnici. Prema navodima mnogih autora, orah se prvo počeo gajiti u Kini, zatim u Japanu i Indiji, a potom na obalama Sredozemnog mora, gde ga prvo gaje Grci i zbog toga je njegov naziv „grčki orah”. Od Grka su ga preuzeli Rimljani i raširili po čitavoj Evropi, a prema nekim autorima, u Englesku je prenet tek 1562. godine. Odatle je svoj put nastavio u Severnu Ameriku, pa je tamo poznat pod imenom engleski orah.
Najstariji pisani podaci o gajenju oraha potiču iz vremena pre naše ere.
Grčki filozof i botaničar Teofrast (372-287 god. p.n.e) u delu o poreklu biljaka navodi da je orah šumska biljka koja je kultivisana. Postojanje oraha zabeleženo je i u Bibliji, u Solomonovoj „Pesmi nad pesmama”. Orah pominju veliki rimski pesnici Vergilije (70-19 g. p.n.e) i Ovidije (43-17 g. p.n.e). Plinije Stariji (23-79) dao je recept leka u kojem su jedan od četiri sastojka bele jezgre oraha. On navodi da su Grci doneli ovu biljku iz vrtova persijskog cara Kira. Grci su ga, zbog izuzetnog ukusa ploda, nazvali kraljevski orah. Pisani podaci o orahu kod nas nisu mnogo stari. Čuveni turski putopisac Evlija Čelebija (1611-1682), koji je kroz našu zemlju putovao 1660. godine, u svom „Putopisu” hvali orahe s prisojnih strana Fruške gore.
– Kada se pogleda unazad nekoloko stotina godina, orah je zadnja voćarska kultura koja je stigla na ove prostore. On je osetljiviji na mrazeve u odnosu na drugo voće. Zbog toga mu pogoduju vinogradarski rejoni, odnosno, područja u kojima niske temperature vazduha nisu toliko izražene i nema ranih jesenjih i kasnih prolećnih mrazeva. Gledajući šire područje Pirota, to je nadmorska visina od 380 do 500 metara. Uzgoj zavisi i od ekspozicije terena, a orahu odgovara da ona bude južna, sa dobrom osunčanošću i provetrenošću. Kod oraha, kao i kod leske, pčele ne igraju glavnu ulogu u oprašivanju jer su muški i ženski cvetovi odvojeni, a cvetove oprašuje polen sa drugog stabla, odnosno, druge sorte. Zbog toga je značajna uloga blagog strujanja vazduha. Takođe, orah zahteva zemljište bogato humusom i zbog toga su proizvođači svoje plantaže, manje ili veće, podigli u dolinama reka i u vinogradarskim rejonima – kaže Svetozarević.
Nekada su se orasi uzgajali iz sejanaca. Ljudi su odvajali plodove za koje su smatrali da su dobri – krupni, da je ljuska srednje čvrstine i da plod ima dobar randman jezgra. Dobar randman podrazumeva da, kada se očisti kilogram oraha od ljuske, ostane najmanje pola kilograma jezgra. S plantažnom proizvodnjom počele su se uzgajati i novije sorte.
DejanPetrović u okolini Pirota pre šest godina počeo je da podiže zasade oraha. Sada ovu voćku gaji na 1,2 hektara, a zasadi su na nekoliko parcela. Međuzasad su vinogradarske breskve i nektarine. Dejan je isplanirao sadnju tako da sa parcele ima prihod dok orasi ne počnu da donose pun rod. Za sada dominiraju breskve jer su bujnije i imaju veću krošnju od oraha.
– Kada sam birao sorte, odlučio sam se za G139 i Šejnovo. Prilikom odabira sorti, ali i terena na kojima sam podizao zasade, rukovodio sam se savetima struke, ali sam takođe gledao šta i kako to rade u okruženju. Jedna parcela pod orasima nalazi se u polju u kojem se uglavnom uzgajaju ratarske kulture i tu imam problem s kasnim prolećnim mrazevima. Druga parcela je u vinogradarskom delu atara i nalazi se iznad Pirotske kotline i zasad na njoj je daleko bolji. Kad to kažem, mislim na sadnice koje mnogo bolje napreduju, sada su u rodu – kaže Petrović.
Što je stariji, sve je rodniji
Ni na severu naše zemlje, u Vojvodini, nijedna kuća s okućnicom, bila ona u gradu ili selu, nije se mogla zamisliti bez oraha koji je kuću štitio od vetrova, leti ukućanima darovao prijatnu hladovinu, a u jesen ih nagrađivao plodovima. Seoska domaćinstva po pravilu su imala više stabala, pa je oraha bilo i za vlastite potrebe i za pijacu.
Pre desetak godina BrankoLatinović iz Elemira kraj Zrenjanina posadio je nekoliko stabala oraha. Zasad je svake godine povećavao, tako da danas ima 85 stabala. Za orah se opredelio jer je želeo da, kada dođe vreme za penzionerske dane, ima dopunski rad i prihod.
– Nasledio sam njivu i razmišljao sam šta bi se na njoj moglo gajiti ,posebno jer je Tisa blizu i zemlja se lako može zalivati. Samo sam znao da neću da proizvodim kukuruz ili žito. Danas na dva katastarska jutra zemlje pored Tise imam voćnjak od 85 stabala oraha. Prvo sam hteo da posadim kajsije, onda sam čuo da se one dobro slažu s orasima. To sam i uradio. Posadio sam i orahe i kajsije, ali one su kratkog veka, i povadio sam ih – ispričao nam je Latinović, uz napomenu da je voćnjak formirao slušajući savete stručnjaka novosadskog Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo.
Danas je vrlo zadovoljan rezultatima. Kako kaže, orah nije zahtevna voćka, ali mora se voditi računa o štetočinama. Najopasnija je orahova muva, koja napada pred kraj leta. Uđe u plod i ljuska pocrni i tada on više ne može da se spase. Zato valja voditi računa, paziti, prskati kad treba i kako treba, i rod se može sačuvati.
– Berbu za sada mogu da obavim porodično, zajedno sa decom. Nisu svi orasi u punom rodu, kako sam ih sukcesivno sadio, tako sad i rađaju. Pun rod orasi počinju da dostižu u petnaestoj godini. Orah može doživeti i 50 godina, i stalno raste i razvija se. Što je stariji, to je rodniji. Zato ću već sledeće godine morati da angažujem i dodatnu radnu snagu. Obrani, odnosno pokupljeni orasi pakuju se u mrežaste džakove i ostave da se osuše na vazduhu. Onda sledi “krckanje”. Prodajemo očišćeni orah, koji poslednjih godina ima cenu od 800 do 1.000 dinara za kilogram. Tom cenom sam zadovoljan. Prodajemo ga od kuće, preko interneta, a imam i otkupljivača koji ga posle prodaje na pijaci – objašnjava Latinović.
Presudan izbor sorti
– Pored povoljnih agroekoloških uslova kakvi su naši, uspeh u proizvodnji oraha u najvećoj meri zavisi od izbora sorti. U cilju obezbeđenja redovnih i visokih prinosa, treba birati sorte veće potencijalne rodnosti, s kraćom vegetacijom, da bi se izbegle opasnosti od poznih prolećnih i ranih jesenjih mrazeva. Od posebnog značaja je izbor sorti koje se međusobno dobro oprašuju, odnosno, koje su kompatibilne. Za dobru rodnost potrebno je da se opraši i oplodi najmanje 75 odsto ženskih cvetova – savetuje prof.dr Čedo Oparnica.
