Pišu: Ljubica Petrović
Jasna Bajšanski
Da bi se pojela kombinacija banane, dinje i kivija, neki dodaju i – limete, ne mora da se ide po pijaci i kupuje svo ovo voće. Dovoljno je da se uzme jedan plod kivana i dobije se isti ukus u jednom plodu. Ne čudi zato što se poslednjih godina sve češće čuje kako neko gaji kivano. Sade ga najpre zbog sopstvene potrošnje, ali je to izdašna biljka, pa pretekne dovoljno ploda i za prodaju. Ovo voće, ili pak povrće kako neki kažu, na pijacama dostiže cenu od 1.500 dinara po kilogramu, te ne čudi što je sve zanimljivije za uzgoj i prodaju.
Razlog zbog kojeg neki kivano svrstavaju u povrće je u tome što ima teksturu kao krastavac, a kada se raseče i liči na plod ovog povrća, s mnoštvom semenki. Od zrelog ploda, sve semenke daju biljku, a pošto se gaji slično kao lubenica, onda iz svake kućice rodi mnogo plodova. Jedino što za berbu moraju da se koriste rukavice, jer je kivano poznat i pod nazivom rogata afrička dinja, pošto ima bodlje.
Kopriva i prihrana, i zaštita
Jedan od odgajivača kivana je i Miroslav Đorđević iz sela Donje Korminjane u opštini Ranilug, kod Kosovske Kamenice. Ovaj veterinarski tehničar, koji u Lešku studira stočarstvo na Poljoprivrednom fakultetu, ima 29 godina, bavi se umetnošću i kaže kako je jedini kantautor na Kosovu. Kivano je počeo da gaji pre osam godina, i kaže kako je ovo voće odmah zavoleo.
– Ja sam se iskreno zaljubio u to voće, koje je i mnogo zdravo, a i vrlo je ukusno. Kivano je pun vitamina, minerala, aminokiselina, antioksidanasa. Ima kombinovani ukus na bananu, dinju, limetu, kivi i ananas, kada skroz sazri – ispričao nam je Đorđević.
Objašnjava da kivano može da se gaji u plasteniku, na mreži od krastavca, ali i napolju, na njivi, a đubrivo mu nije potrebno.
– Jedino ga prskam čistom koprivom. Na jedan kilogram koprive ide 10 litara vode, stoji 24 sata, procedi se i tom vodom se zaliva, a ona ga istovremeno štiti od plamenjače i prihranjuje ga. Dok je mlada sadnica, može da se zaliva sistemom kap po kap, ne traži mnogo vode, a otporan je na suše i može da živi dugo bez vode, to mu ne smeta, važna mu je toplota. – priča Đorđević.
Seje se u aprilu, čim temperatura vazduha pređe preko 12-13 stepeni Celzijusa i prođe opasnost od mrazeva. Može da se sadi u čaše i dubina semena u čaši treba da bude maksimalno 1,7 centimetara.
– Kivano izučavam sam i čitam stranu literaturu, jer kod nas nema podataka o ovoj biljci. Zato u stranoj literaturi nalazim podatke. Čim poraste sadnica, do 15cm, prebacuje se u baštu, ili u plastenik, a može i iz semena direktno na otvorenom. I to po tri semenke u jednu kućicu, pa ide razmak od 40cm, pa onda opet druga kućica sa tri semenke, tako u jednom redu. Razmak između redova je od jednog do 1,3 metra. Kivano pušta loze kao krastavac i potiče iz familije krastavaca. Ima više sorti. Ja gajim crvenkasti, koji je ukusniji, prijatan za jelo i lekovit – navodi Đorđević i dodaje kako i kora od kivana može da se koristi, i to za neke koktele, kao dekoracija.
Ima ga i mačvanska oranica
Prošlo je više od 10 godina kada je Andrea Todorović, na jednom putovanju u inostranstvo prvi put probala ovo voće i upravo zbog neobičnog ukusa odlučila da na imanju u Mačvanskom Belotiću proizvodi kivano za potrebe svog domaćinstva. Todorovićeva je iz godine u godinu usavršavala tehnologiju proizvodnje kivana i uverila se da mačvanske oranice pogoduju ovoj, za nas pomalo neobičnoj afričkoj biljci.
– Po jednoj biljci uberemo 60 do 70 plodova. S 50 ari imali smo 35 tona ploda, odnosno prinos po jednom hektaru iznosi 74 tone, što je u poređenju s prinosom ovog voća u inostranstvu, znatno više – svedoči Todorovićeva. – Najveći plod, ubran na našem imanju u Mačvanskom Belotiću, težio je 860 grama. Mladi plodovi su svetlozelene boje, menjaju je u različitim fazama sazrevanja, a potpuno zreo plod poprima narandžastu boju. Plodovi su veličine oko 10 centimetara i njihova težina varira od 250 do 600 grama.
Određenu količinu izvezli smo u Hrvatsku, njima je kivano potreban u decembru jer do tada rasprodaju celokupnu količinu svog roda. Tržište za prodaju kivana u Srbiji je za sada malo. Ljudi tek upoznaju ovu biljku koja je, iako neobičnog izgleda, bogata vitaminima i mineralima neophodnim za normalan rast, razvoj i očuvanje opšteg zdravlja
Pomaže protiv kancera, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti
– Kada se kivano preseče, miriše na bananu i leči upalu sinusa kroz nekoliko sati. Inače, koristi se za mnoge bolesti, za bolji vid, protiv katarakte, za bolje funkcionisanje nervnog sistema, za podmlađivanje kože kao maska, dobar je za dijabetičare, nema šećera, za dijetu, prehladu, grip, imunitet, pun je minerala, antioksidansa. U Americi se koristi kod lečenja od kancera, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, ima dosta magnezijuma, kalcijuma pa je dobar za jačanje kostiju, dosta vitamina C, vitamina B kompleksa, kod posekotina jer rane brže zarastaju kada se namažu njegovim sokom. Dobar je i protiv hroničnih stresova, za bolji metabolizam, stabilizovanje pritiska, upale sinusa. Mnogo je zdrava biljka, a malo ljudi zna za nju – kaže Đorđević.
Bere se zelen i čuva bez frižidera
Plod se bere zelen i ostavlja se peteljka koja je kao grančica, preko koje se plod hrani, puni sokovima i sazreva. Kada bude skroz zreo, on je skoro crven, odnosno ima jaku narandžastu nijansu. Ako se zasadi ranije, u aprilu, onda već u avgustu mogu da se beru plodovi. Za brže sazrevanje, obrani plodovi mogu da se danju drže na suncu. Ako se kasnije zasadi, može da se bere i u novembru, a čuva se na temperaturi do 18 stepeni, što znači da mu frižider ne treba.
– Kivano potiče iz Afrike, tamo je dvogodišnja biljka, jer su visoke temperature i to mu odgovara. Ovde je jednogodišnja biljka, vreme mu ne dozvoljava da preživi zimu. Nekada se i kasno u jesen zametnu mali plodovi, ali ne mogu da postignu veličinu i da kasnije sazreju – napominje Đorđević koji je seme kivana dobio pre osam godina, kada je pomagao drugarima s Poljoprivrednog fakulteta na plantaži godži bobica, pa je kivano dobio na poklon.
Đorđević živi dosta skromno i teško mu je da s Kosova plasira ovo voće, te kaže kako nekada ide biciklom 40 kilometara do Bujanovca, da bi, na primer, poslao seme kivana, a kada je hladnije, onda mora da plati put.
– Uspevam i da prodam kivano, kupuju ljudi. Kada bih imao siguran plasman, bilo bi drugačije. Kivano košta 1.500 dinara po kilogramu, ali je ove godine podbacio, propale su mi neke sadnice, pa sam onome ko nema para poklanjao ili davao ispod cene. Rasadio sam ga tek u junu, pa su plodovi stigli tek u novembru – ispričao nam je Miroslav Đorđević.
