Vinska priča porodice Vujko iz Sombora počela je 2012. godine. Tada je Vuk Vujko ostvario davnašnji san o gajenju vinove loze i proizvodnji vrhunskih vina. Svoju ljubav prema vinu i umetnosti ukomponovao je sa znanjem i iskustvom. Tako je nastala vinarija „Vučji podrum“, u kojoj svaki dan bar jedan ljubitelj dobre kapljice pronađe ono za čim je tragao. Kao diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva, Vujko u ovom poslu nije lutao. Tajne proizvodnje grožđa i spravljanja vina dobro je poznavao. A da je teorija kvalitetno pretočena u praksu, potvrdila su i brojna priznanja za kvalitet. Vinarija je napravljena u skladu sa najsavremenijom tehnologijom. Čine je moderne prostorije za preradu grožđa, proizvodnju, odležavanje i flaširanje vina. Tu je i savremena oprema i deo za skladištenje. Ovde se godišnje proizvede oko 8.000 litara vina. Grožđe potiče iz sopstvenih plantažnih zasada, a po potrebi deo se obezbeđuje i od drugih proizvođača, uz vođenje računa o tome da kvalitet bude besprekoran.
Porodični vinograd nalazi se u okolini Sombora, u mestu Bački Monoštor. Zemljište je uglavnom peskovito. Ovde se poštuje veza između vina i zemlje. Zbog toga su posađene sorte koje najbolje uspevaju na ovom zemljištu i pri tome daju kvalitetna vina. Od belih sorti grožđa zastupljene su šardone i sovinjon blan, a od crnih merlo i frankovka. Svoje mesto u vinogradu imaju i stare autohtone sorte tamjanika bela i tamjanika crna koje su zasađene na manjim probnim površinama. Planiraju da zasade i određenu površinu pod našom novijom sortom probus.
Vinova loza se ovde uvek sadi u proleće. Po pravilima struke, zemljište se priprema nekoliko meseci pre sadnje. Prvo se dobro očisti od ostataka prethodnog useva i nađubri organskim i mineralnim đubrivima. Hraniva se zaoravaju na odgovarajuću dubinu, a u proleće, neposredno pred sadnju, zemljište dobro usitni. Koristi se isključivo kvalitetan sadni materijal, odnosno prvoklasni kalemovi koje proizvode poznati proizvođači. Sade se samo oni s dobro razvijenim korenom, potpuno sraslim spojnim mestom, zdravim i dobro sazrelim lastarom. Zahvaljujući tome, prijem je skoro stopostotan.
Naslon se postavlja u prvoj godini posle sadnje, a čine ga drveni stubovi i tri reda žice. Tada počinje i formiranje uzgojnog oblika. Danas ovi savremeni špaliri uvek dobro rode, jer se puna pažnja posvećuje nezi. Kada vinova loza prorodi, ne opterećuje se previše rodom, da bi grožđe bilo što kvalitetnije. Inače, vinograd se uvek orezuje u proleće, pre kretanja vegetacije. Za rod se ostavljaju samo potpuno zdravi, zreli i umereno bujni lastari.
– Koliko će se čokot opteretiti zavisi i od sorte – ističe Vujko. – Rezidba se tako podeševa da se po čokotu ubere maksimalno 1,5–1,8 kilograma. Primenjuje se i zelena rezidba, odnosno proređivanje i prekraćivanje lastara. Kvalitet grožđa dodatno se poboljšava i defolijacijom, odnosno odstranjivanjam listova u neposrednoj blizini grozdova.
Ovde se poštuje tehnologija proizvodnje vina. Grožđe mora da bude kvalitetno. Pridržavaju se pravila da od dobrog grožđa može da se napravi loše vino, ali nikada dobro vino od lošeg grožđa. Prerada grožđa počinje još u vinogradu njegovom redovnom kontrolom i određivanjem pravog momenta berbe. Važan činilac kvaliteta je i transport do podruma. Ako se on ne obavi pravilno i na vreme, može doći do negativnih promena, poput isticanja velikih količina šire, njene oksidacije i infekcija nepoželjnim mikroorganizmima. Mesec dana pre berbe svakodnevno se meri sadržaj šećera u grožđanom soku. Berba počinje kada on odgovara željenom kvalitetu vina koje će se proizvoditi. Prilikom prerade grožđe ne sme da ima listova, ostataka lastara i drugih nečistoća.
– Sve vino odležava u prohromskim sudovima. Za sledeću godinu je planiran završetak barik sale, gde bi vino odležavalo u barik buradima – objašnjava naš sagovornik. – Kvalitetno obrađena hrastovina daće ovom piću taninsku harmoniju i mekoću, dok će buke obogatiti aromom vanile, odnosno upotpuniće konačni utisak.
Kada se na pravo mesto posadi odgovarajuća sorta, uz naklonost klimatskih i zemljišnjih uslova i savremenu tehnologiju proizvodnje, rezultati ne mogu izostati. Za sada u ovoj vinariji se proizvodi sedam vrsta vina. Kao nekadašnji vlasnik umetničke galerije, Vujko je svoje sklonosti preneo i na vinske etikete inspirisane delima poznatih somborskih slikara. Vina su izuzetnog kvaliteta i bogatih bukea, sada već prepoznatljiva po stilu i imenu „Vina sa potpisom somborskih slikara“. Izlagana su na mnogim manifestacijama i na sajmovima i dobila visoke ocene za kvalitet.
Miris proleća karakteriše sovinjon beli. Ovo suvo sortno belo vino je svetložute boje i voćne arome, sa izraženim ukusom zove. Arome šumskog voća, kupine gde su i borovnice krase vučji kaberne, suvo, sortno vino intenzivno crvene boje proizvedeno od sorte grožđa kaberne sovinjon. Istančane ukuse sladokusaca i ljubitelja isključivo desertnih vina zadovoljava bermet crni, obogaćeno, aromatizovano, desertno vino nastalo iz prvenca – vučje krvi. Paletu vina upotpunjuje i stono, sortno crveno vino proizvedeno od sorte frankovka, uobičajene za vojvođanske prostore. Intenzivne je crvene boje, a neobičnu aromu daju mu voćni mirisi sa elementima kupine i višnje.
Ponos porodice Vujko je vino „Vučja krv“ i nosi etiketu prvenca. Ovo suvo, crveno vino nastaje kupažom sorti kaberne sovinjon i merlo. Intenzivne je crvene boje, a osvaja aromom šumskog voća i blagim notama vanile. Iako je nov u vinariji, „vučji“ roze po svemu zaslužuje epitet nestvarno lepo. Suvo, sortno roze vino spravljeno je od sorte merlo. Ima specifičnu i skoro nestvanu ružičastu boju, a u njemu preovlađu je voćna aroma sa izraženom notom maline. Njegova prelepa boja do punog izražaja dolazi tek kada je u čaši. Vino koje sa svim sigurno nikoga neće ostaviti ravnodušnim je vučji šardone – suvo, sortno, belo vino zlatnožute boje, s tek primetnim primesama zelene i izraženim voćnim aromama ja buke i dunje.
– Baviti se vinom na način umetnika nije jednostavno – naglašava naš sa govornik. – Da bi nosila takve etikete, i vina moraju biti na visini zadatka. Obaveza je predstavljati takva imena, a mi se trudimo da sva naša vina budu akademska. Takvo će biti i ono osmo po redu, tamjanika, koju već čeka etiketa sa slikom još jednog poznatog somborskog slikara. Vinarija je uvek otvorena za turističke posete, ali i sve putnike-namernike koji žele da degustiraju i kupe vino direktno iz podruma. U tu svrhu u okvir u podruma nalazi se opremljena degustaciona sala koja može da primi i više od 40 gostiju. Želja ovog proizvođača da se slava vina vrati u somborski kraj, odnosno da se tamo gde su stotinama godina vinogradi bili ponos domaćina i gde je poslednjih decenija ta tradicija prekinuta, nastavi započeta vinska priča.
S.M.
Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.
