Uz pomoć lokalne samouprave u Novoj Varoši se sprovodi proces sertifikacije punomasnog zlatarskog sira od kravljeg mleka, jednog od najznačajnijih autohtonih belih sireva u nas.
Iz opštinskog budžeta za ovu namenu opredeljeno je 340.000 dinara. Na planinskim pašnjacima u novovaroškom kraju pase 6.000 grla krava muzara, a procena je da oko 500 seoskih gazdinstava godišnje proizvede više od 10.000 tona prvoklasnog zlatarskog sira. Međutim, u postupak sertifikacije uključeni su samo vlasnici registrovanih objekata za proizvodnju i preradu mleka
-U proces dobijanja oznake i imena porekla ušlo je 17 individualnih poljoprivrednih domaćinstava. Uključene su i četiri mlekare koje ukupno dnevno prerade oko 10.000 litara mleka, što je prevedeno na proizvodnju zlatarskog sira negde tonu do tonu i po na dnevnom nivou- kaže Milinko Šaponjić, savetnik za poljoprivredu i ruralni razvoj pri Opštinskoj upravi u Novoj Varoši.
Sam proces sertifikacije je veoma složen i trajaće najmanje tri meseca, tokom kojih će svi zainteresovani morati da dokažu da proizvode zlatarski sir po standardima iz elaborata.Oni nisu uslovljeni brojem krava, što znači da se proizvodnjom brendiranog zlatarskog sira mogu baviti kako sitni proizvođači, sa jednim ili dva grla u staji, tako i mlekare koje imaju 20 i više koopreanata sa velikim brojem krava.
-Krajni cilj je da svi oni za najdalje godinu dana budu nosioci imena porekla zlatarskog sira. Zakonska regulativa na ovom polju je jasna i ona kaže da se samo registrovani i sertifikovani proizvođači ovog autohtonog proizvoda mogu pojaviti na tržištu. Prednost je što će domaćinstva i dalje moći da plasiraju sir u ambalaži od 10 kilograma, koju i sada najčešće koriste- kaže Marijana Đokić, šefica Odeljenja za privredu i ekonomski razvoj.
U belim kriškama sa planinskih pašnjaka Zlatara, Javora, Murtenice i Čemernice sabrane su sve lepote ovoga kraja i vekovno iskustvo predaka. Zlatarski sir, specifičnog ukusa, rado je viđen na trpezama gurmana. Za njim je sve veća tražnja pa je na tržištu i sve više njegovih “falsifikata”. U marketima i na pijacama širom Srbije poslednjih godina pod etiketom “zlatarski” nudi se dosta drugih sireva, često i sumnjivog kvaliteta.
Kako bi se tome stalo na put, pre par godine je uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske urađen elaborat za zaštitu oznake geografskog porekla, što je bio prvi korak.
-Završetkom ovog procesa pod nazivom “zlatarski sir” moći će da se prodaju samo bele kriške proizvedena u našem kraju i po jasno definisanim standardima. To će suzbiti nelojalnu konkurenciju, pa će na tržištu biti više mesta za nas prave proizvođače. Kada smo pre deceniju i po ja i muž ostali bez posla u fabrici vratili smo se u selo i obnovili gazdinstvo. Od tada, proizvodnja zlatarskog sira nam je kao i mnogima, osnovni izvor prihoda. Bele kriške su nam pomogle da se skućimo i odškolujemo decu – kaže Milanka Trtović iz Komarana koja sir uglavnom prodaje putem interneta.
Tekst i foto: Željko Dulanović
