Sove ili noćne grabljivice (Strigiformes) red su uglavnom usamljenih ptica grabljivica. Na našim prostorima živi deset vrsta od postojećih 222, koliko ih je zabeleženo u svetu. Važe za velike zaštitnike u ekosistemu, jer tamane razne glodare (miševe, voluharice, pacove, puhove), čak i zmije. Njihov doprinos poljoprivredi meri se milionima evra.
– Na području Vojvodine, poznate po proizvodnji žitarica, tokom zime boravi oko 30.000 sova – pojasnio je Milan Ružić, predsednik Centra za zaštitu sova Srbije. – Nastanjuju se u oko 400 registrovanih zimovališta u Pokrajini i samo tokom jedne zime pojedu oko 18 miliona glodara. Da nije tako, ove štetočine bi pojele žito i ostale poljoprivredne proizvode u vrednosti od oko 30 miliona evra. Samo taj podatak dovoljan je da se vidi kolika je korist od ovih ptica. Takođe, glodari bi se još više namnožili, a ljudi bi morali da posežu za raznim sredstvima za njihovo uništavanje. Naravno, sve te hemikalije ili otrovi mnogo koštaju i istovremeno su opasni za okolinu, a sama sova donosi korist tako što se hrani štetočinama – besplatno ih uništava i nikoga ne ugrožava. Ona je prirodan „čistač“, predator koji pomaže poljoprivrednicima, stočarima, voćarima… – naglasio je Ružić.
Zanemarujući tu korist, ispostavilo se da im je najveći neprijatelj čovek, jer nepažnjom uništava njihova prirodna staništa.
U Vojvodini su oranice zamenile nepregledne stepe, a veći deo prirodnih šuma zamenjen je „sterilnim“ topolama. Reke su iskanalisane, saobraćajnice ispresecane, a sve to ne pogoduje sovama.
Sve vrsta sova u Srbiji ugrožene su sečenjem šuma, izgradnjom skicentara, gradnjom naselja… I autoputevi doprinose njihovoj ugroženosti – u jurnjavi za plenom u niskom letu često stradaju. Farovi automobila ih zaslepe i nemaju šanse da pobegnu, naročito pri velikim brzinama kojim se vozila inače kreću autoputevima.
Srbiju naseljava deset vrsta sova:
– kukuvija (Tuto alba),
– ćuk (Otus scops),
– buljina (Bubo bubo),
– dugorepa sova (Strih uralensis),
– šumska sova (Strih aluco),
– mala sova (Glaucidium passerinum),
– kukumavka (Athene noctua),
– gaćasta kukumavka (Ageolius funereus),
– utina (Asio otus)
– i ritska sova (Asio flammeus).
Ipak, neke su se prilagodile novonastalim uslovima. Kukuvija i kukumavka počele su da se gnezde u ljudskim objektima i da love oko salaša i farmi gde nalaze mnogo hrane. Utine (male ušare) ušle su u naselja i uspešno kolonizovale sađeno drveće. Prinuđene su da love pacove, što je izuzetno rizično, s obzirom na to da se njihova veličina kreće od 30 do 40 centimetara.
– Trovanje pesticidima kojima čovek uništava glodare, velika je opasnost i za sove. One pojedu otrovanog miša ili nekog drugog glodara i uginu. Nepravilno postavljanje otrova predstavlja veliki problem ovoj ptici, a time se ugrožava celokupan lanac ishrane i ekosistema – istakao je Ružić.
Osim Vojvodine, one naseljavaju i celo područje Srbije. Ima ih i na nadmorskim visinama do 2.000 metara. Širom zemlje sprovode se akcije za edukaciju stanovništva da bi se ove ptice očuvale. Biolog iz Gradske uprave za zaštitu životne sredine Jagodine Boban Stanković, pozvao je Jagodince i stanovnike drugih mesta u Srbiji da čuvaju sove, jer su korisne, a sve ih je manje.
– Sve vrste sova zaštićene su zakonom, te je njihovo uznemiravanje, neovlašćeno hvatanje, držanje u zarobljeništvu i ubijanje zabranjeno i kažnjivo. Prema odštetnom cenovniku, kazna za svaku ubijenu pticu je 200.000 dinara – rekao je Stanković. On je istakao da na području Jagodine ove zime, kao i prošlih godina zimuju male ušare na više lokacija. Dolaze u ustaljena zimovališta krajem oktobra i ostaju sve do marta. To su uglavnom grupe od 10 do 20 jedinki. Ima lokacija gde se okuplja i više desetina primeraka ove vrste. Obično biraju stabla koja su zaklonjena od udara jakih vetrova i snega, najčešće četinare.
Male ušare dolaze iz severnih i planinskih krajeva gde zbog niskih temperatura i snežnog pokrivača teško nalaze hrane, te su primorane da se odsele južnije i spuste u niziju. Osobene su po okupljanju u zimskom periodu u veća ili manja jata, koja su često u naseljima i uglavnom su uznemiravane i proganjane usled predrasuda i neznanja meštana, iako su strogo zaštićena vrsta. Najčešće borave na četinarima pored crkava, škola, domova zdravlja i drugih javnih ustanova – ova mesta su najpogodnija, jer im pružaju neophodan zaklon i mir.
U Kikindi je najveće zimovalište sova utina u svetu. Ovde cvrkut ptica ne prestaje danju. U ovom vojvođanskom gradu izbrojan je rekordan broj sova. One se gnezde u drveću oko gradskog centra.
– Kikinda je najveće zimovalište sova utina u svetu. Ovde su 2009. godine zabeležene čak 734 jedinke, što je i najveći broj ikada izbrojan u urbanoj sredini i najveći broj zimujućih mesta za stanište sova utina – rekla je Miroslava Krnjić, sekretarka za zaštitu životne sredine Kikinde. Ove ptice u Kikindi godišnje pojedu oko 15 miliona miševa i pacova. U gradu ih vole i smatraju za prijatelje, a lokalne vlasti su za njihovo uznemiravanje propisale kazne do 250.000 dinara.
– Mi njih ne smatramo gostima – poštujemo to što su ovde, čuvamo ih, pazimo i ne uznemiravamo. Naravno, zaštićene su kao prirodne retkosti i tako se i ponašamo prema njima – naglasila je Krnjić.
Sova utina nalazi se među nekoliko ptičijih vrsta koje su najzanimljivije za posmatranje u Srbiji. Poznata je i pod nazivom mala ušara, zbog karakterističnog perja na vrhu glave, koje daje izgled naćuljenih ušiju. Opstanak ovih jedinstvenih stvorenja u velikoj meri zavisi od nas samih!
Mnogi misle da sova tokom dana jako slabo vidi ili da je čak potpuno slepa. No, treba znati da to ipak nije istina. Njen vid je izuzetno dobar – većina odmara preko dana i često žmure, te otuda uvreženo mišljenje o njihovoj dnevnoj slepoći. Osim toga, iako rado love u mraku, potrebna im je tek mala količina svetlosti pomoću koje izoštravaju vid. Iako ne mogu da pomeraju oči unutar očnih duplji, mogu da okrenu glavu čak do 270 stepeni!
Mladunci malih ušara namerno izlaze iz gnezda početkom proleća. Često ih bude više od četvoro i gnezda umeju da budu tesna. Male sove nespretno vežbaju prve korake na granama, te se često dešava da padnu s njih. Pokušavaju ponovo da se popnu do gnezda korišćenjem kljuna i kandži. Međutim, u gradskim sredinama stabla su uglavnom glatka, nema podrasta i grane su visoke, te malenim sovama često ne polazi za rukom da se “vrate kući”.
Predsednik Centra za zaštitu sova Srbije Milan Ružić naglasio je da je jedan od gorućih problema to što, kada mladunci padnu iz gnezda, uglavnom stradaju tako što ih ščepaju napušteni psi i mačke. S obzirom na to da je ovaj problem teško rešiti, Ružić je istakao da se širom zemlje sprovode programi edukacije građana, da bi postali osetljivi na pitanje zaštite sova i pokušali da im pruže odgovarajuću pomoć.
– Kada nađu mladunce, ljudi uglavnom pomisle da su napušteni, te ih preuzimaju i probaju sami da ih othrane. Većina nema dovoljno iskustva i ne zna koja je odgovarajuća hrana za njih. Sove su grabljivice koje se uglavnom hrane glodarima. Njima treba upravo takva hrana, a ljudi to uglavnom ne mogu da obezbede – rekao je Ružić. On je objasnio da je ipak najbolje mladunce popeti na prve grane nekog razgranatog drveta, na lokaciji gde su pronađeni.
– Roditelji su uvek negde blizu, na samo nekoliko metara. Mnogi ljudi nisu dobri posmatrači prirode i to ne mogu da primete. Dakle, sovicu treba popeti na stablo, van domašaja drugih ljudi, pasa i mačaka i sačekati da krene sama da se penje ka vrhu krošnje. Najbolje je ovako postupiti u kasnim popodnevnim satima, jer uglavnom oko 19 časova počinju da se oglašavaju i dozivaju roditelje. Na taj način daju im do znanja da su gladne i gde se nalaze. Naravno, vidno povređene ptice treba zbrinuti u neku kartonsku kutiju i obratiti se Centru za zaštitu sova Srbije, Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ili Zoološkom vrtu “Palić”, koji je jedina ovlašćena institucija za zbrinjavanje divljih životinja – rekao je Ružić.
Ukoliko situacija iziskuje da sami morate da nahranite sove, najbolje je da im se da nemasna piletina (krilca) ili sitno iseckana junetina.
– Komadi mesa treba da se uviju u životinjsku dlaku, jer to sove podseća na miševe. Voda se daje na špric, bez igle – samo nekoliko kapi na kljun. Sovice se hrane rano ujutru ili posle smrkavanja – zaključio je Ružić.
U velikom delu Srbije, naročito u ruralnim sredinama, sove se smatraju vesnicima smrtii njihovo prisustvo je izrazito nepoželjno. Ljudi ih zato ubijaju i proganjaju. Pošto su ove ptice noćna bića, sujevernom čoveku izgledaju natprirodno, posebno što se oglašavaju noću i izgledaju “čovekoliko”, što stvara osećaj nesigurnosti, naročito u mraku.
M. Volčević
Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.
