U srpskoj mitologiji kult vuka zauzimao je i danas zauzima veoma važno mesto. Slovenska mitologija spominje božanstvo koje je u neraskidivoj vezi sa vukom. To je Dažbog (Dajbog). On, kao i većina božanstava, ima i životinjski oblik – beli vuk, i smatra se nekom vrstom pretka Srba. Inače, bele životinje u evropskom folkoru predstavljaju bića koja povezuju naš svet sa svetom duhova. Poštovanje vuka – odnosno onoga što vuk simboliše – iz paganskog prelilo se i u hrišćanska verovanja i običaje.
Verovanje u vuka kao životinjskog pretka kod Srba se manifestuje u mnogim običajima. Neki su očuvani i danas. Vuku su u Srbiji posvećeni zimski praznici Mratinci. Sveti Mrata, kaže Veselin Čajkanović, naslednik je slovenskog boga Velesa, Svetom Savi, kao zaštitniku vukova, takođe je veoma blizak. Sveti Mrata, po našoj tradiciji, vučji je pastir, koji na svoj dan iskuplja vukove i deli im hranu. Zato se nedelja između Đurđica i Mratindana naziva Mratinci ili Vučji dani. U vreme Mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove. Na ovu nedelju se i predviđa kakva će biti zima. Prema verovanju, ako dani u njoj budu s maglom, zima će biti promenljiva, a ako bude vedro, zima će biti oštra i sa dosta mraza.
Uoči Svetog Mrate verigama se prinosi žrtva, klanjem petla, „da vuci ne bi klali stoku“. Te večeri verige se i vezuju, „da bi se vukovima usta zavezala“. Kad se kolje petao, koji je žrtva verigama, onda onaj koji ga kolje kaže: „Ne koljem te ja, Mrata te kolje“.
U nekim krajevima bilo je obavezno da se na Svetog Mratu, rano, pre izlaska sunca, kolje za ručak crna kokoška (crno pile ili crni petao) bez belege, čije je perje čuvano u magijske svrhe.
Radi zaštite od uroka i nesreće koja im je odnosila decu, novorođenčetu su davali ime Vuk, kako bi bio snažan i jak i odagnao vile i sanđame. Ono je jedno od najstarijih i veoma čestih imena u srpskom narodu, upravo zbog toga što se ranije verovalo da će onaj ko nosi ime totemske životinje biti zaštićen od svakakvih zala.
Ako na Mitrovdan topola ima lišća samo pri dnu , zima će biti u početku jaka, a kasnije blaga. Ako se lišće nalazi na sredini topole, zima će biti u sredini jaka, a u početku i pri kraju blaga, a ako topola ima lišća samo pri vrhu, cela zima će biti blaga, a pri kraju oštra.
Uoči Mitrovdana čobani su u boljevačkim selima stavljali sekiru usred tora i motrili koja će ovca leći na njenu držalicu. Crna je ovca predskazivala blagu zimu, a bela snegovitu.
Ako na Mitrovdan padne sneg, veruje se da će se zadržati sve do aprila. Lepo vreme, sa druge strane, najavljuje blagu zimu.
Sveti Mrata, sneg na vrata.
Inače, Sveti Martin u pravoslavnom svetočnik jeromonaha Hrizostoma Stolića, pada 24. novembra kada narod svetkuje Svetog Mratu, upisan je Sveti Martin Milostivi, episkop u Turu. Svetkuju ga vinogradari, koji tog dana prazne bačve sa starim vinom i probaju novo vino.
Nedelja, 8. novembar, Sveti velikomučenik Dimitrije, Mitrovdan –po starom računanju vremena na Mitrovdan se završava letnja polovina godine, koja se delila na đurđevsko (letnje) i mitrovsko (zimsko) polugođe.
U Banatu se Mitrovdan zove i ovčarski dan jer su se toga dana isplaćivali ovčari. U Homolju su na tri dana pred Mitrovdan seljaci sklapali makaze kojima šišaju ovce i strižu koze i nisu ih uzimali dok ne prođe Mitrovdan, da bi se vukovima zatvorila usta. U Visočkoj nahiji su verovali da na Mitrovdan valja ubrazditi njivu koja će se zasejati pšenicom, a na Kosovu da uoči Mitrovdana treba na toplo mesto staviti crni luk da zimi ne bi proklijao. Uoči Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju.
Ponedeljak, 9. novembar, Mišji dan – drugi dan Mitrovdana praznuje se radi miševa koji su bili velika opasnost i napast, kako za letinu, tako i za kuće predmete i izrađevine od vune, lana i konoplje, pa i za samo zdravlje ljudi, kad im je bio posvećen poseban dan. Da im miševi ne bi nanosii štete ljudi nisu na Mišji dan ulazili u koševe i nisu dirali spremljenu hranu, seno i slamu, a žene nisu radile ručne radove.
Subota, 14. novembar, Sveti Kozma i Damjan – Vračevi – Današnji dan je po narodnom verovanju dobar za molitvu za ozdravljenje i ukućana i životinja. Postoji i verovanje da danas nije dobro raditi teške fizičke poslove i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće.
Ponedeljak, 16. novembar, Obnovljenje hrama Sv. velikomučenika Georgija – Đurđic – Na ovaj dan počinju Vučji dani, koji traju do Svetog Mrate. U tom periodu ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Žene ne rade ručne radove, obućari i krojači su na odmoru. Vukovi se u tim danima ne love jer to donosi nesreću.
Subota, 21. novembar, Sabor svetog Arhangela Mihaila, Aranđelovdan – Po narodnom verovanju, na Aranđelovdan se slavi jesen zato što je, kad su sveci delili uloge, Arhangel Mihailo dobio jesenje i zimsko vreme – vreme zime i zimskih teškoća. Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima. Kaže se da kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća. U nekim krajevima Srbije, Arhangel Mihailo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove. Na ovaj dan mnogi domaćini kojima to nije krsno ime, radi napretka i zdravlja stoke, seku poseban obredni hleb, ili prinose na žrtvu najstariju ovcu u stadu. Narod veruje da je Sveti Aranđeo živ, pa mu stoga oni koji ga slave ne kuvaju žito.
Petak, 27. novembar, Sveti apostol Filip (Božićne poklade) – Dan uoči šest nedelja dugog božićnog posta su Poklade. Pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, ali i Božićne ili Bele poklade, poslednji dan u Beloj nedelji (nedelji pred post) i dan pred početak velikog Božićnog posta. Poklade su zapravo domaće gozbe namenjene svim članovima porodice, a mogu da budu i seoska veselja uoči velikih postova.
Ponedeljak, 30. novembar, Rasturnica – sedmi Mrata, to jest poslednji dan mratinaca. Tog dana se, prema verovanju, vuci razilaze, a tada odlazi i poslednji krivi (hromi) vuk, koji se nazive „kriveljan“. Verovalo se da Sveti Mrata upravlja vukovima, i pošto im je doredio čeme će se koji hraniti tokom godine, oni se razilaze.
