Bundeva je izvanredna podloga za sokove i kašice za bebe, a uvek je rado viđena na našoj trpezi, zbog pikantnog ukusa, velike hranljive vrednosti i visoke pozicije na lestvici zdrave hrane.
Hladnjača u Kraljevu otkupljuje bundevu na veliko po 20 do 30 dinara za kilogram i podstiče njenu proizvodnju u obližnjim selima.
Da li ima boljeg simbola kasne jeseni od bundeve i njenih specijaliteta na stolu, sve dok ne okopne prvi snegovi. U našoj zemlji bundeva se još uvek gaji na manjim površinama, i to uglavnom kao usev, uz neko drugo povrće. Najviše je ima po Banatu, pa je često zovu i banatska banana. Poneka veća parcela može se naći i na plodnoj moravskoj zemlji. Uglavnom joj nije potrebna nikakva posebna zaštita i zbog toga važi za zdravo povrće, u eri kada se svi žale na previše hemijski tretirano voće i povrće.
Bundeva je izvanredna podloga za sokove i kašice za bebe, a ravnopravna je s ostalim povrćem na našoj trpezi. Dokaz tome je sve više proizvođača i sve više narandžastih kriški bundeva na pijačnim tezgama, a jedna hladnjača u Kraljevu pre neku godinu počela je otkup bundeva, što je bio dobar signal domaćinima iz obližnjih sela da počnu da ih gaje. Uglavnom su to manje parcele, do jednog hektara. Otkupna cena je od 20 do 30 dinara iz prve ruke, dok se na pijacama prodaje za oko 70 dinara za kilogram.
Snažan antioksidans
Gaji se uglavnom po principima organske proizvodnje. Zbog toga, kao i zbog pikantnog ukusa i velike hranljive vrednosti, visoko se kotira na lestvici zdrave hrane. Bundeva, zovu je još tikva, ludaja, dulek, misirača, belokorka, sudovnjača, žuta tikva, lufa, muskatna tikva (Cucurbita pepo) u Evropu, pa i kod nas, stigla je iz Južne Amerike, gde je vekovima bila glavna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca. Na Stari kontinent doneli su je Španci. Danas se jede u čitavom svetu, od nje mogu da se pripremaju i slana i slatka jela, može da se jede sveža, dinstana, pečena, pržena, a na organizam izuzetno blagotvorno utiče i njen sveže ceđen sok.
Ona je izuzetno zdrava namirnica. Obiluje vitaminima C, B1, B2, B3, B6, niacinom, folnom kiselinom i mineralima poput kalijuma, kalcijuma, fosfora i gvožđa. Bogata je beta-karotenom ili provitaminom A, od koga potiče njena narandžasta boja. Snažan je antioksidans koji sprečava formiranje slobodnih radikala. Sadrži i dijetna vlakna, pektin i celulozu, te je odlična za regulisanje varenja. Ima visok glikemijski indeks, čak 75, ali ima malo ugljenih hidrata.
Dragocene semenke i ulje
Bundeva se ne uzgaja samo zbog ploda, već i zbog semenki, od kojih se pravi ulje, koje čuva sve korisne sastojke semenki. Odlično je kao dodatak salatama i čorbama. Ulje je bogato omega-3 i omega-6 esencijalnim masnim kiselinama koje povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeđuju lep izgled kože i bolju funkciju centralnog nervnog sistema.
Hladno ceđeno bundevino ulje sadrži obilje nezasićenih masnih kiselina, veliki procenat beta-karotena, vitamina E i kalijuma. Lecitin iz tog ulja pomaže u sprečavanju ateroskleroze pa pozitivno deluje na snižavanje nivoa holesterola. Semenke bundeve izuzetan su izvor proteina, a u zavisnosti od vrste bundeve proteini mogu činiti i do 30 odsto njenog ukupnog nutritivnog sastava. Obiluju nezasićenim masnim kiselinama i selenom.
Biljana Nenković
Foto: Biljana Nenković
