Društva srednje jačine u prvoj polovini zime utroše 20-25 grama meda dnevno i stvore 3,3-4,4 kilokalorije toplote na sat. Od februara, kada se pojavljuje leglo, potrošnja hrane se približno udvostruči. Ukupne potrebe tokom zime zavise od dužine i uslova pre zimljavanja.
U severnom delu zemlje pčele utroše 8-10, a u južnim 6-8 kilograma meda po zajednici. Društva u zimovnicima iskoriste nešto manje hrane nego ona napolju. Posle prvog pročisnog leta, potrošnja se naglo povećava, jer je neophodno održavanje visoke temperature u gnezdu za odgajanje legla.
Utrošak meda i polena zavisi od snage zajednice. S povećanjem snage potrošnja hrane u celini se povećava, ali se smanjuje kada se računa po kilogramu pčela. Zalihe meda pripremaju se ne samo za prezimljavanje, nego i za život pčela tokom jeseni i proleća, sve do značajnijeg medobranja. Za sve to vreme, u centralnim i severnim delovima zemlje treba obezbediti oko 25 kilograma meda, a u južnim 45 kilograma manje.
Zimi se pčele hrane medom, ne izlučujući izmet, koji se nakuplja u zadnjem crevu. U decembru ima oko 18, januaru 20 i u februaru 24 miligrama izmeta. Pčela može da zadrži i do 40 miligrama, što je skoro polovina njene telesne mase. Pri daljem povećanju količine, ako ne mogu da izlete, odvajaju se od klubeta i prazne po zidovima košnice, saću i poletaljci u blizini leta. Zbog proliva mnoge uginu, zajednica slabi i može da propadne.
Ako se hrane kvalitetnim medom, proliv se pojavljuje samo kada je jedu suviše. To se događa pri uznemiravanju i gubitku matice. U normalnim uslovima prezimljavanja količina izmeta do proleća ne prelazi 36 miligrama i proliva nema. Posebno su štetne primese medljikovca u hrani. U zadnjem crevu pčela uvek se nalazi ferment katalaza, čija je aktivnost povezana s izmetom napunjenog creva. Međutim, utvrđeno je da aktivnost katalaze zavisi i od rase pčela.
Društva se zimi mogu hraniti samo tečnim medom. Ako se u ćelijama nalazi kristalisan, pčele će uginuti. Zato za zimsku hranu ne treba ostavljati vrste meda podložne kristalizaciji, pre svega od uljane repice i sličnih biljaka. Donedavno se smatralo da je u zimskom periodu pčelama neophodan samo med. Međutim, ako nema zaliha perge (polena), zimuju lošije, a tokom proleća oslabe. Perga je dragocena u rano proleće za obnovu sadržaja belančevina, masti i drugih materija, kojih nema u medu ili ih je veoma malo, a neophodne su za životnu aktivnost pčela. Od februara polen se upotrebljava za odgajanje larvi, pa treba nastojati da se nalazi u gnezdima svih zajednica.
Tokom sezone, kada se odgaja leglo, pčelinje društvo održava stabilnu temperaturu oko 35 stepeni. U delovima košnice bez legla temperatura umnogome zavisi od spoljnih uslova. Zimi, van klubeta, uz zidove košnice ona može biti niža nego van košnice.
Kada nema legla, u zimskom klubetu pčele održavaju temperaturu oko 20 stepeni. Za to koriste energiju koja nastaje trošenjem rezervi meda nadomak zimskog klubeta. Da bi se ova toplota održala, radilice svojim telima na ivici klubeta obrazuju neku vrstu omotača, koji ima ulogu izolatora. Unutar klubeta nalazi se matica i najveći broj pčela koje se mogu kretati i povremeno izmenjivati mesta s onima u omotaču.
Zimsko klube nije stabilno, već se sakuplja i širi, u zavisnosti od spoljašnje temperature. Društva s više pčela obrazju zimsko klube na temperaturama ispod 10 stepeni. Slabije zajednice to čine na 12-13 stepeni. Da bi pčelinje klube opstalo tokom zime, mora se većim delom nalaziti na praznom saću, dok je ispod i iznad rezerva meda dostupna pčelama iz omotača klubeta.
Pčele pojedinačno ne mogu opstati van klubeta, a ni van košnice, ako je temperatura u dužem periodu ispod 12 stepeni. Istina, kratko mogu da izleću i na nižim temperaturama, ako je sunčan dan. U tom slučaju toplotni zraci se upijaju u njihov hitinski omotač i uz energiju koja nastaje sagorevanjem meda u organizmu, omogućavaju im let.
Leti se smanjuje temperatura u leglu tako što radilice lepezanjem na letu rashlađuju košnicu. Isto čine i unošenjem vode, koju deponuju u vidu kapljica u ćelijama saća. Na ovaj način vezuje se višak toplote i pomoću vazdušne struje, nastale lepezanjem pčela na letu košnice, reguliše se temperatura. U ovu svrhu pčele koriste i višak vode iz nektara, u vreme intenzivne paše.
Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.
