Zakonska obaveza svakog pčelara je da dva puta godišnje, u aprilu i oktobru, redovno prijavi brojčano stanje pčelinjih zajednica svojoj veterinarskoj stanici, tj. ovlašćenom obeleživaču – veterinaru koji je obeležio košnice.
To znači da su pčelari dužni da između 1. i 31. oktobra odu do svoje teritorijalno nadležne veterinarske stanice koja im je obeležila pčelinjak, i prijave broj košnica sa kojim ulaze u zimovanje.
Potrebno je da pčelar sa sobom ponese spisak svih brojeva košnica koje ulaze u zimu (najbolje već upisan u Obrazac za prijavu stanja), kao i da ponese pločice sa brojevima rasformiranih košnica kako bi ih vratili veterinaru, u slučaju da je broj košnica sada manji od broja koji su tokom godine imali obeležene brojevima. Nakon prijave, veterinar će izdati potvrdu da je izvršen redovni popis, overenu, sa datumom kada je pčelar to uradio – tako da neće biti moguće retroaktivno prijavljivanje nakon 31. oktobra. Izdavanje potvrde je besplatno jer je u Programu mera jasno navedeno da su sredstva za unos u bazu obezbeđena u budžetu Republike Srbije, a unos ne može biti završen bez izdavanja potvrde koju generiše upravo ta baza, jer je ona jedini DOKAZ da je unos zaista obavljen. Da se neprijatne situacije ne bi događale, SPOS preporučuje da pčelar obavezno podnesete dodatni pisani zahtev za obeležavanje dodatnog broja košnica, ako su rojili, i za prijavu stanja. Kada se overi prijem, pčelar ima dokaz da se pravovremeno javio. Ako pčelaru to nije praksa, neka onda najpre pozove telefonom i uputi usmeni zahtev, te insistira da ga odmah upišu u Knjigu prijave držalaca životinja radi intervencije veterinara, jer su i inače dužni u tu knjigu da upišu svaki telefonski zahtev. Ako prilikom odlaska kod veterinara nastane bilo kakav problem, pčelar može da zatraži da mu se pokaže da je upisan u knjigu, a ako nije, odmah o tome treba da obavesti veterinarsku inspekciju.
Ako i pored svega, veterinar kaže da „ne zna“ kako da uradi sve što je ovde napisano, pčelar ga može uputiti na zvanično Korisničko uputstvo Uprave za veterinu za korišćenje dela Centralne baze za regulisanje svih ovde navedenih obaveza (www.spos.info/1-515), koje su veterinari dobili još 3. oktobra 2013. godine. Ako i pored svega ovoga, neki veterinari ostanu pri svom stavu o „neobaveštenosti“ i „nepoznavanju načina korišćenja baze“, iz Uprave za veterinu savetuju da ih pčelar odmah prijavi u pisanom obliku nadležnoj veterinarskoj inspekciji. Na datom linku može se preuzeti i Obrazac prijave i odjave pčelinjih društava, kao i sam Obrazac prijave stanja na pčelinjaku. Ti obrasci mogu se dobiti i u veterinarskoj stanici, ali je znatno lakše (da ne bi išli dva puta, ili se tamo dugo zadržavali), da pčelar obrazac odštampa kod kuće i popuni sve tražene podatke, kako bi kod veterinara ceo posao bio obavljen znatno lakše i brže.
Ako je broj košnica manji od broja košnica koje su ranije obeležavane, onda treba navesti razlog smanjenja broja: spajanje slabijih zajednica sa jačim radi boljeg prezimljavanja, grabež, krađa (dokazati kopijom policijskog zapisnika), uginuće od bolesti (dokazati veterinarskim dokumentom) i slično.
Ako su košnice sa pčelama kupljene od drugog pčelara, to se mora dokazati prilaganjem Uverenja o zdravstvenom stanju kupljenih pčela koje je izvadio prethodni vlasnik (ako ga nema, košnice se ne mogu prijaviti). Inače, onaj koji prodaje košnice, najpre mora da ih odjavi kod svog veterinara, i da prijavi prodaju konkretnom licu.
Postoji mogućnost da do 1. oktobra pčelari nisu prijavili nova pčelinja društva (kasne rojeve) i obeležili košnice u kojima se ona nalaze. Ako je tako, onda najpre moraju obeležiti te košnice, a tek onda obaviti prijavu stanja. Zato je preporuka SOPS-a da ceo posao obave još početkom oktobra, kako bi imali vremena za razjašnjavanje eventualnih nedoumica po bilo kom osnovu, eventualno za žalbu veterinarskoj inspekciji, ako veterinar nešto ne radi u skladu sa propisima, što se ranije često dešavalo. Mada se mora priznati da je konstantnom saradnjom SPOS-a i Uprave za veterinu, dosta toga unapređeno i pojednostavljeno.
Podsećanja radi, kada se govori o obeležavanju košnica, došlo je do izmene propisa po pitanju cena, što je objavljeno u Pravilniku o utvrđivanju Programa mera zdravstvene zaštite životinja za 2017. godinu. Tamo je navedeno da se pored cene za obeležavanje (ona se nije menjala, i dalje iznosi 30 dinara po košnici), mora posebno platiti i pločica za obeležavanje (njena orijentaciona cena je oko 18 dinara sa PDV-om), tako da obeležavanje jedne košnice iznosi oko 48 dinara, a nikako 100 i više dinara kako neki veterinari žele da predstave. Možda će oni pokazivati preporučeni cenovnik njihove Veterinarske komore, ali on je irelevantan, jer komora ne može menjati cene koje je propisala država, pošto su se oni ugovorom obavezali da će ih poštovati. Od 30 dinara za obeležavanje, 15 dinara ide u budžet, a 15 dinara ostaje veterinaru. Obaveza veterinara je da obeleži košnice. I ako veterinar traži da pčelar plati putni trošak za odlazak na pčelinjak, to se čini samo ako je on išao svojim automobilom. Drugim rečima, PČELAR NEMA OBAVEZU DA PLATI USLUGU KOJA NIJE IZVRŠENA!
SPOS podseća da je ova zakonska obaveza imperativ. Drugim rečima, ako se sada ne prijavi promena broja košnica, pčelar gubi sva prava koja ima. Agencija za agrarna plaćanja sve je strožija u kontroli ispunjenja kriterijuma za subvencije, te ako pčelar ovu obavezu ne bude sproveo, preti mu gubitak aktivnog statusa poljoprivrednog gazdinstva, samim tim i pravo na subvencije svih vrsta, ne samo za pčelarstvo (ako ostvarujete pravo na druge vrste subvencija, ni njih neće dobiti).
