Životni procesi u pčelinjem društvu tokom februara naglo se počinju menjati u odnosu na prethodni period. Matica polaže više jaja, a pčele neguju i hrane leglo i podmlađuju zajednicu. Potrošnja meda i polena sve je veća. Ovo pčelari treba da imaju na umu, da bi, ako se za to ukaže potreba, preduzeli odgovarajuće mere.
Pčelinjak treba obilaziti češće nego u minulom periodu. Na osnovu osluškivanja i leta pčela donosi se zaključak o njihovom stanju i pruža pomoć najugroženijim zajednicama. Od blagovremene pomoći društvima u tom periodu zavisi uspešan završetak njihovog zimovanja i dalji razvoj. Upravo zato se ta mogućnost ne sme propustiti.
Povremene lepe dane društva koriste da izbace uginule pčele i očiste podnjaču. U ovom im se pomaže tako što se plodište stavi na izvrnuti krov košnice, a potom očisti podnjača i vrati plodište na staro mesto. Uginule pčele treba spaliti ili zakopati daleko od pčelinjaka. U slučaju većih uginuća neophodno je da se utvrdi uzrok smrtnosti.
Voštano trunje se sakuplja u poseban sud i pretopi. Tokom druge polovine februara i početkom marta matica polaže sve više jaja, a leglo se iz dana u dan povećava. Potrošnja hrane je od kilogram i po do dva. To može da ugrozi društvo koje je uzimljeno s nedovoljno hrane ili nije smešteno u odgovarajućem rasporedu. U takvim slučajevima se dodaje pogača ili šećernomedno tasto. Pogača treba da sadrži zamenu za polen u vidu prokuvanog kvasca, mleka u prahu, sojinog brašna, belvita…
Ako zajednica ima dovoljno hrane, pogače nisu potrebne. Inače se mogu kupiti ili ih možete sami pripremiti. Najjednostavnije se prave pogače od meda i šećera u prahu u odnosu 1:4 ili 1:5, dok se ne dobije određena čvrstina. Zatim se ovo testo stavlja u plastične kese od kilogram težine.
Kvalitetne pogače se mogu napraviti i od šećera u kristalu i vode (5:1). Važno je da se rastvor stalno meša, da ne zagori, a kada provri, kuva se još pet minuta. U posebnoj posudi prokuva se kvasac, oko pet odsto na ukupnu količinu šećera. Kvasac vri pet minuta, da bi se uništile gljivice, a zatim se dodaje osnovnoj masi i sve se izliva u kalupe, obložene papirom ili najlonom. Ohlađene pogače su tvrde, ali se lako krune i tope u ustima.
U prvoj dekadi ovog meseca može se ustanoviti da li su pčelinja društva uspešno zimovala i da li je u njima stanje uobičajeno. Potrebno je posmatrati let pčela i osluškivati kakvo je stanje u košnici uz pomoć gumenog creva. Važno je da se ustanovi da li iz svih košnica pčele izleću, jer može da se radi o tuđim koje dolaze da kradu med. Zato je dobro da se osluškuje preko gumenog creva. Ako se iz neke košnice ne čuje zvuk, treba je kucnuti, pa ako se i tada ništa ne čuje, mora se što pre otvoriti i proveriti da li je društvo stradalo. Inače, do deset od sto uginulih zajednica na pčelinjaku smatra se normalnim gubitkom.
Košnice u kojima su društva stradala moraju se zatvoriti, da pčele iz drugih zajednica u njih ne bi ulazile. Za svaku se mora utvrditi uzrok uginuća. Ako je društvo propalo od gladi, u predelu klubeta nema meda. Mrtve pčele delimično su na podu, a veći deo se nalazi u ćelijama saća. Kada je uzrok smrti nozemoza, ramovi i saće su zaprljani izmetom, a mrtve pčele se nalaze na podu i poletaljci. Ipak, najbolje je da se to utvrdi slanjem uzoraka na laboratorijsku analizu.
Posle napada krpelja u košnici ostaje matica s veoma malo pčela, a dešava se da ih i nema. Uzrok uginuća može biti i američka kuga, koja nije otkrivena prethodne godine. Ova bolest najlakše će se prepoznati po starom, neizleženom leglu. Lepljiva masa od zaraženih uginulih larvi je sasušena i izgleda kao da je zatvorena ćelija prazna. Pojavu američke kuge treba što pre prijaviti veterinarskoj inspekciji i pomoć zatražiti u udruženju pčelara. Obavezno se mora sprečiti kontakt pčela sa zaraženim saćem, voskom i medom, da se kuga ne bi širila.
Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.
