Peti susret organizatora turističkih, gastronomskih i etno manifestacija u Vojvodini “Rogalj”, održan je u nedelju, 4. oktobra 2020. godine na Salašu 137 na Čeneju. Kako je i najavljeno, na Roglju je učestvovalo više od trideset vojvođanskih manifestacija.
Uz kulturno-umetnički program manifestacije su predstavljene, a održana je tribina na temu “Snaga sela danas i značaj seoskih manifestacija”. Učesnici su izrazili zadovoljstvo zbog toga što je “Rogalj” ipak organizovan, posebno ako se u obzir uzme činjenica da je je većina manigestacija ove godine, zbog Covid-19, otkazana. Štand ekipe iz Bačkog Petrovca uvek je bio okružen ljudima što nije ni čudo jer se oko njega širio miris pečenih kobasica, a nisu izostali ni čuveni specijaliteti od mesa, na prvom mestu kulen.
Zlatna plaketa za Beloblatsku kobasicu
Zlatna plaketa Roglja za uspešnu organizaciju uručena je organizatoru manifestacije “Beloblatska kobasica”.
Manifestacija “Beloblatska kobasica” 2020.g. napravila je značajan iskorak u organizaciji kako u pogledu broja takmičara i izlagača tako i po rekordnoj poseti manifestacije.
Selo Belo Blato, sa oko 1000 stanovnika posetilo je oko 15.000 posetilaca, što ovu priredbu svrstava u najposećenije seoske manifestacije Vojvodine.
Na Roglju, Bean festival je održan uz ograničen broj učesnika. Titulu najboljeg ponela je ekipa pod nazivom “Dani vesele mašine”. Drugo mesto osvojila je ekipa “Bačkopalanačke zabijačke”, a treće mesto pripalo je ekipi “Gastro Petrovac” iz Bačkog Petrovca.
-Ove godine na “Roglju” nema ni polovina posetilaca od uobičajenog broja sa predhodnih manifestacija. Ipak, mi smo odlučili da dođemo na Salaš 137 i predstavimo Bački Petrovac i našu manifestaciju “Klobasa fest” koju smo uspeli i ove godine da održimo uz prisustvo velikog broja posetilaca. Sledeći “Klobasa fest” zakazan je za 13. februar naredne godine, a kuleni, slaninice, suve kobasice i one za pečenje, pečenica i još ponešto, pozivnica su za 13. februar, rekao je Karol Horvat.
U ime opštine Kovin nastupali su klaster “Deliblatska peščara” i Udruženje “Deliblatski pesak” i kako su nam rekli, oni su predstavili svoju manifestaciju koja se razlikujue od drugih tzv. “ijada”, a zove se “Opušteno od srca” i traje 13 godina.
-Mi u Banatu živimo opušteno i to je motiv naše manifestacije, a od srca znači da goste dočekujemo srdačno. Mi promovišemo kulturu i način življenja u okruženju zaštitćenih područja Deliblatske peščare i jezera Kraljevac. Kompletna ponuda od gastronomije do kulturno-istorijskog nasleđa ima takođe za cilj da mladi ostanu na selu, objasnio je Petar Stamenović, menadžer klastera “Deliblatska peščara” i predsednik Udruženja “Deliblatski pesak”.
Manifestacija “Opušteno od srca” nije propustila priliku da na “Roglju” predstavi kolače kojima se i danas diče Banaćanke, a nisu izostali ni slatka i slana zimnica, med i pčelini proizvodi od kojih se izdvaja bagremov jer je Deliblatska peščara upravo bogata bagremovim šumama.
-Naš cilj da sve što proizvedemo u baštama i na njivama finalizujemo i upakovano kao gotov proizvod prodamo. Ovaj dopunski izvor prihoda ostvarujemo kroz turizam. Samo od ovog posla još uvek ne može da se živi ali ipak, kada naši proizvodi završe na trpezi, kroz njih je ostvarena dodatna vrednost. Motiv nam je da kroz udruživanje u klister podižemo cenu naših proizvoda, rekao je naš sagovornik.
Inače, manifestacija “Opušteno od srca” punih 13 godina održavala se drugog vikenda avgusta ali, kao i većina drugih, i ona je izostala ove godine.
A Irižani ne bi bili to što jesu, a da sa sobom ne ponesu vina. Ovoga puta svoja vina sa južnih padina Fruške gore i na 220 metara nadmorske visine, predstavio je Sava Šućin.
-Tradicija moje porodice je proizvodnja vina. Još uvek nemam registrovanu vinariju ali u planu je da se i to uskoro dogodi. Tržišne viškove trenutno prodajemo sa kućnog praga prijateljima i poznanicima. Na jednom hektaru uzgajam merlot, šardone, kaberne sovinjon, talijanski rizling i hamburg. Ovede predstavljam tri vrste vina – šardone, roze i merlo. Trudim se da što češće učestvujem na različitim manifestacijama ne bi li što više promovisao svoja vina i naravno da me ljudi upoznaju. Želim da proširim svoju proizvodnju ali prvo treba postati prepoznatljiv na tržištu, rekao je Šućin.
Zlatnu plaketu Roglja za seoskog neimara dobio je Miomir Filipović Fića, novinar, publicista, dugogodišnji neimar u širenju različitih oblika stvaralaštva i kulture na selu. Objavio je više publucističkih knjiga. On je hroničar sela sa više od 20 knjiga o selu. Član je Udruženja književnika Srbije. Autor je više od 20 velikih kulturnih manifestacija u Srbiji. Za sve to je dobitnik najprestižnije nagrade za kulturu u Srbiji – Vukove nagrade. Za kulturni rad na afirmaciji sela 2018.godine odlikovao ga je predsednik Srbije (na predlog 26 opština Srbije).
Tekst i foto: Jasna Bajšanski
