Насловна АРХИВА ŠARGAREPA: Vreme je za setvu

ŠARGAREPA: Vreme je za setvu

1519
Фото: Pixabay

U proizvodnji šargarepe se, radi ostvarivanja visokih prinosa i kvaliteta korena, agrotehničkim merama mora obezbediti optimalan, kontinuiran rast tokom čitave vegetacije, tvrde stručnjaci Poljoprivredne savetodavne stručne službe u Rumi.

Šargarepa spada u grupu povrća sa velikim zahtevima prema zemljištu, posebno njegovim fizičkim osobinama. Zahteva plodna, srednje laka i laka, a teško podnosi jako kisela zemljišta. Odgovaraju joj blago kisela do neutralna (rN vrednost 5,0–7,0). Kao predusevi dobre su strnine, leguminoze, trave od ratarskih useva, paradajz, paprika, boranija, spanać. U kombinovanom plodoredu najbolje uspeva posle strnih žita, koja omogućuju blagovremenu i kvalitetnu pripremu zemljišta. Ne treba je gajiti posle korenastih vrsta. Poželjne „komšijske“ biljke su crni i beli luk, praziluk rotkvica i rotkva. Na isto mesto dolazi tek posle četiri godine.

Osnovna obrada zemljišta zavisi od vremena proizvodnje, Za prolećnu i jesenju setvu, ore se na dubinu 35–40cm. Ukoliko bi se zemljište plitko obradilo, postoji opasnost od pojave deformacija na korenu. Poželjno je da se u jesen, posle oranja, parcela izravna ravnjačem, tanjiračom ili kongskilderom. Obrađuje se kada je vlažnost zemljišta 60 procenata poljskog vodnog kapaciteta. Predsetvenom pripremom otklanjaju se nedostaci osnovne obrade, na dubini 2–3 cm stvara se „tvrda podloga“, a gore rastresiti pokrivač. Tvrda podloga uspostavlja kontakt između korena i zemlje, a rastresiti površinski sloj olakšava nicanje nežnih kotiledona.

Šargarepa dolazi na drugo mesto u plodoredu, iza vrsta koje su đubrene stajnjakom. Količine hraniva zavise od podataka o plodnosti zemljišta, planiranog prinosa i đubrenja prethodnog useva. Deset tona šargarepe iz zemljišta iz nese 32kg azota, 15kg fosfora, 60kg kalijuma i 40kg kalcijuma. Prilikom unošenja hraniva, treba koristiti formulacije đubriva koje imaju veći sadržaj fosfora i kalijuma. Od planirane količine dve trećine unose se u jesen, a trećina pred setvu. Prihranjuje se posle nicanja, prilikom pojave prvih pravih listova, i to sa 50 kilograma čistog azota po hektaru. U zavisnosti od analize zemljišta, ova količina se koriguje.

Šargarepa se seje u februaru ili početkom marta, direktnom setvom semena, ali, za određene namene, može da se primeni i proizvodnja iz kontejnerskog rasada. Seje se sejalicom za povrće. U praksi najbolje rezultate je pokazala –„stenhi“ sejalica sa duplim trakama po šemi 45cm razmak redova, 7cm širina reda i razmak u redu 3 cm. Dubina setve je 1,5 do 2,5cm. Utrošak semena je tri do četiri kilograma, čime se postiže sklop 70.000–100.000 biljaka po hektaru.

Posle setve parcela se povalja, najbolje nazubljenim valjkom „kembridž“. Način setve uslovljen je veličinom proizvodne površine i mehanizacijom. Osim setve na ravnoj površini, ovo povrće se seje i na gredice. One mogu biti široke 50 ili 100cm. Setva na gredice može biti u jednu, dve, tri ili četiri dvorede trake, a one mogu biti i uzane, setvene površine 20cm.

Foto: Pixabay

Suzbijanje korova u šargarepi mnogo je delikatnije u poređenju s ostalim povrtarskim vrstama. Zbog gustine setve mehaničko uništavanje je otežano, pa uz agrotehničke mere i plodored, primena herbicida je značajna. Izbor preparata i vreme tretiranja zavise od stanja i zakorovljenosti zemljišta i prisustva dominantnih korovskih vrsta. Primenjuju se dva tretiranja. Prvo posle setve, pre nicanja, herbicidima na bazi pendimetalina, u dozi 5l/ha, ili metolahlora, 3l/ha. U toku vegetacije, kada korovi dostignu veličinu 5–10 cm, a šargarepa debljinu olovke, koriste se sredstva na bazi cikloksidima ili fluazifolpbutila, protiv divljeg sirka i drugih uskolisnih korova.

Pravilno određivanje tehnološke zrelosti ovog povrća i vremena vađenja od bitnog je značaja za dužinu čuvanja korena. Šargarepa može da se vadi ručno, podrivanjem, izoravanjem ili specijalnim vadilicama. Lisna masa se odseca kad se biljke dopreme na gomilu, a to se radi iznad elevatora koji korene odnosi u prikolicu, a list ostaje na njivi. Koreni namenjeni za čuvanje ne peru se, nego se samo odstrane oni atipični, krivi i kržljavi.

S.M.

Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.