„Staro i nestalo voće Srbije“ naziv je izložbe koja je otvorena u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu i njen cilj je da se posetiocima predstavi bogatstvo i raznovrsnost velikog broja sorti autohtonog voća naših prostora , koje je potrebno istražiti, zabeležiti, ali i sačuvati, kao i promocija ruralne baštine i afirmacija tradicionalnih vrednosti koje su od značaja za našu sredinu i njeno pamćenje.
Na izložbi su predstavljene 64 sorte autohtonog i odomaćenog voća. Na svakom posteru, osim fotografija svake sorte, mogu se videti i pročitati tekstovi o njihovim karakteristikama. Valja znati da je Srbija izuzetno bogata velikim brojem starih sorti voća najraznovrsnijih oblika, boja, ukusa i mirisa koje su se gajile stotinama godina unazad na našem području, a koje danas nestaju bez povratka gotovo nezabeležene.
U seoskim okućnicama, voćnjacima i na pijacama danas je teško videti sorte voća koje su naši preci vekovima koristili za ishranu. Međutim, iako retke, stare sorte jabuka, krušaka, šljiva trešanja i dr. još uvek se mogu pronaći na našem području kao pojedinačna stabla ili u manjim zasadima.
Zbog toga je spec. Aleksandra Savić, muzejski savetnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i autorka ove izložbe imala pune ruke posla kada se otisnula u potragu za starim sortama voća.
-Ova izložba postoji sedam godina, a isto toliko godina sam proučavala stare sorte voća. Iza nje stoji mnogo terenskog istraživanja, išla sam po selima, beležila, osnovala zbirku starog voća u Prirodnjačkom muzeju, objedila istorijusku literaturu i već su se stekli uslovi da to može da postane izložba uz prateću publikaciju. Ispostavilo se da to voće nije toliko nestalo kao što se mislilo u početku, a valika pažnja javnosti koju je izazvala ova izložba je ono što mene raduje. Ljudi su jako zainteresovani da čuvaju ove sorte, da ih prekaleme i imaju u svom dvorištu upravo iz razloga što se one jako lako i čuvaju u kaleme što je ujedno i jako jeftino. Mene je posebno iznenadilo što sam samo na jednom mestu pronašla krušku koja se u narodu zove jagodarka, a poznata je i pod nazivom arpadžik kruška. Reč je o starom stablu koje izuzetno mnogo rađa, a plodovi su mu manji od jagode. Ako bi poredili kraj 19. i početak 20. veka sa današnjim sortimentom može se reći da je polovina starog voća nestala, kaže Savićeva. Ali, ostale su jabuke petrovače, pamuklije, ružice, šarunke, funtače, masnjače, devojačke crvenke, krstovače, šimširke, ovčiji nos, slatkara, prespanka i druge kao i kruške jagodarska, vidovača, ilinjača, petrovčica, mirisavka, lubeničarka, sijerak, medunak, stambolka, okruglica, karamanka… i šljive crvena ranka, požegača, okruglica, belošljiva, gorčivka i druge.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski
