Sadnja crnog luka iz arpadžika i belog luka iz čenova obavlja se na otvorenom polju, dok poljoprivrednici koji imaju proizvodnju rasada praziluka mogu da ga sade i na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru
Iako se svi nadaju Miholjskom letu koje bi produžilo lepo ranojesenje vreme i olakšalo radove u povrtnjaku, svi strahuju od ranih mrazeva koji mogu da prekinu vegetaciju toploljubivog povrća, pa je vreme berbe u punom jeku za mnoge povrtne vrste. Ipak, vreme je i za neke druge radove, kaže dr Žarko Ilin, redovni profesor Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
U oktobru je u toku sadnja crnog i belog luka. Crnog luka iz arpadžika, na otvorenom polju i različitim tipovima zaštićenog prostora za proizvodnju mladog luka u vezicama ili ozimih sorti belog luka, za normalnu proizvodnju i potrošnju tokom juna, jula, avgusta i septembra naredne godine – kaže dr Ilin. – To je i krajnji rok za setvu spanaća, za ranoprolećnu proizvodnju, i rok za drugu setvu salate za proizvodnju rasada za proizvodnju u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora, kao što su leje, staklenici i plastenici.
U poslednjih četiri-pet godina na prvom mestu po proizvodnji su paprika, paradajz, u dužem vremenskom periodu beli luk, interesantan je i pasulj
Sadnja crnog luka iz arpadžika i belog luka iz čenova obavlja se na otvorenom polju, dok poljoprivrednici koji imaju proizvodnju rasada praziluka mogu da ga sade i na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Salata se u ovo doba sadi isključivo za proizvodnju u lejama, staklenicima i plastenicima, obično bez dodatnog zagrevanja. Spanać, s druge strane, očekuje direktna setva na otvorenom polju.
A da bi ovaj posao uspeo, potrebno je prvo pripremiti zemljište, kaže profesor Ilin.
Ne mogu da čekaju
– U zavisnosti od toga da li su plastenici sa dodatnim zagrevanjem ili bez njega, postoje dva opšteprihvaćena koncepta u svetu: u objektima gde nema dodatnog zagrevanja radi se smena ili proizvodnja dve ili tri vrste u toku jedne godine, što znači da se u predzimskom, zimskom i ranoprolećnom periodu proizvode vrste koje ne zahtevaju dodatno zagrevanje, imaju male biološke zahteve za uspevanje i moguće je proizvoditi ih bez grejanja, bilo iz direktne setve ili iz rasada – kaže dr Žarko Ilin. – To je pre svega salata, i njome su zasađene najveće površine. Zatim, tu je rukola, beli i crni luk za vezice, praziluk, kao i rane kupusnjače. U objektima sa dodatnim zagrevanjem može da se izvede celogodišnja proizvodnja jedne toploljubive vrste, kao što su paprika, paradajz, krastavci, dinja. U objektima bez grejanja, kada prođe opasnost od jačih mrazeva, a to je obično prva polovina prve dekade aprila, mora biti pripremljen rasad, kako bi se u drugoj dekadi aprila krenulo sa sadnjom toploljubivih vrsta. Međutim, proizvođači često nemaju strpljenja da čekaju prvu dekadu ili početak druge dekade aprila, pa s ovim poslovima krenu već od kraja prve dekade marta i obično već završe tu sadnju do mrazeva, ali u objektima bez dodatnog zagrevanja moraju da koriste agrotekstil za pokrivanje biljaka, kako se povrće ne bi smrzlo.
– Kad su u pitanju jesenje pripreme zemljišta, mora da se uradi uklanjanje žetvenih ostataka: ako se radi u bašti ili na okućnici, sledi priprema zemljišta osnovnom obradom na dubinu od 25cm, da zemljište bude fine, mrvičaste strukture, zatim počinje setva spanaća, odnosno sadnja rasada praziluka, arpadžika i čenova. Jedino je direktna setva kod spanaća – poručuje naš sagovornik. – U oktobru se na otvorenim prostorima radi osnovna obrada: ako će biti povrtarske vrste koje dolaze na prvo mesto u plodoredu, tada se obrađuje na dubinu od 25 do 30cm, ako su povrtarske vrste koje dolaze na drugo mesto u plodoredu, onda je dovoljno 25cm, a ako su na trećem mestu, dovoljna je osnovna obrada na 20 do 25cm. Poželjno je ravnanje i zatvaranje zimske brazde, da bi formirali taj sloj zemljišta, da bude kao sunđer – da praktično pokupi svu zimsku i ranoprolećnu vlagu, a tokom zime, u zavisnosti od niskih temperatura doći će do usitnjavanja krupnih zemljišnih agregata, što znači da je već u trećoj dekadi februara moguće jednim prohodom uraditi kvalitetnu predsetvenu pripremu. Tada kreće nova sezona i setva: najpre grašak, pa crni luk, a u drugoj polovini već može da počne setva mrkve, peršuna i paštrnaka i početak sadnje krompira.
Rezultati na duge staze
Kad se osvrnemo na ovu godinu, teško je zaključiti kakva je bila kad su u pitanju povrtarske kulture. Ono što muči vinare i voćare, povrtarima ne predstavlja problem jer se isplativost kulture uvek meri na duge staze.
Povrtari isplativost, pošto je to dugoročan, porodični komercijalni posao, vrlo ozbiljan, sagledavaju u najmanje 15-20 godina – ističe dr Žarko Ilin. – Mora da se uzme u obzir ciklus proizvodnje u jednom tropoljnom, a češće četvoropoljnom plodoredu, a to znači da treba birati kulture koje su najisplativije u nekom periodu od pet godina. Više je razloga za to: prvi je činjenica da moramo povrće proizvoditi u plodoredu jer se ne možemo boriti protiv bolesti i štetnih insekata. Drugi razlog je to što se gaji veliki broj povrtarskih vrsta – 50 do 70. Veći ekonomski značaj za industrijsku proizvodnju na velikim površinama ima preko 30 različitih vrsta, a izraženi su i ciklusi u tražnji i ponudi u toku jedne godine, što utiče na cenu koštanja i isplativost proizvodnje.
Tome treba dodati i činjenicu da smo svedoci klimatskih promena, što u mnogome menja celu sliku. U nekim godinama, kao što je ova, vladali su nepovoljni uslovi za proizvodnju toploljubivih povrtarskih vrsta, kao što su paprika, paradajz, krastavci, dinje, lubenice.
Salata se u ovo doba sadi isključivo za proizvodnju u lejama, staklenicima i plastenicima, obično bez dodatnog zagrevanja
– Imali smo i obilne padavine s prohladnim vremenom u jednom periodu, a onda sa visokim temperaturama. Takve godine su vrlo nepovoljne, što znači da će ponuda na približno istim površinama, biti manja, a cena veća. Zbog svega toga teško je izdvojiti povrtarske vrste koje su u kratkom periodu najisplativije – prenosi profesor Ilin dugogodišnje iskustvo. – U poslednjih četiri-pet godina na prvom mestu po proizvodnji su paprika, paradajz, u dužem vremenskom periodu beli luk, interesantan je i pasulj. Tako je prošle godine, u nedostatku luka, jer je bila vrlo nepovoljna godina, cena bila veoma visoka, ali je pitanje kada će se ona ponoviti, te je pitanje isplativosti proizvodnje i dalje vrlo komplikovano i na njega je teško odgovoriti.
Povrće u zaštićenom prostoru ili na otvorenom
Kada su u pitanju investicije i razvitak poljoprivredne proizvodnje uopšte, čini se da povrtarstvo prilično zaostaje za ostalim granama poljoprivrede. Profesor Ilin pružio je vrlo zanimljivu analizu situacije u svetu, ali i u našoj zemlji, ističući da izbegavanje stavljanja povrća u zaštićen prostor ima svoju logiku.
– Ulaganja u plasteničku proizvodnju neuporedivo su veća, ali pružaju i neuporedivo veću sigurnost i povrće nije direktno izloženo nepovoljnim klimatskim uslovima. Površine pod povrćem pod različitim tipovima zaštićene proizvodnje rastu po godišnjoj stopi od 30 posto, a kod nas je to jedan do dva posto, što je premalo. Zašto? Zato što još uvek može relativno lepo da se živi na velikim površinama od isključivo ratarske proizvodnje, gde je celokupan proces mehanizovan, gde je moguće maksimalno koristiti mehanizaciju, a broj časova rada pojedinca sveden na 4-5 do maksimum 30 dana u toku godine. U povrtarskoj proizvodnji, pogotovu u zaštićenom prostoru, po jednom hektaru se angažuje od četiri do deset radnika, svaki dan, 365 dana u godini. Jedan radnik se računa na 1.000 do 1.200m2 u plasteničkoj proizvodnji, gde je taj tehnološki proces manje mehanizovan. Da je on maksimalno mehanizovan, čak i kompjuterizovan, računa se otprilike 2.500m2 po jednom radniku. I u takvim uslovima je proizvodnja neuporedivo isplativija, u predzimskom, zimskom i ranoprolećnom periodu, kada drugog svežeg povrća nema, ili mali broj vrsta uspeva na otvorenom polju, ali je vrlo uspešna i proizvodnja u rano proleće, leto i jesen, što sa ovom zimskom proizvodnjom zatvara ceo ciklus proizvodnje, ponude i potražnje. To je veoma bitno jer je cilj da obezbedimo kontinuitet u proizvodnji, snabdevanju i potrošnji svežeg povrća, što za svežu, ali i za različite oblike prerade, kako bi ga mogli imati na trpezi čitave godine.
Ipak, kad je u pitanju veliki prostor, lakše je ići starim, utabanim stazama, čak i ako uz ulaganje dobijete kontinuitet. Kada se tome doda hronični nedostatak radne snage, koji je u proizvodnji na otvorenom značajno manji u odnosu na onu u plastenicima, jasno je zašto u mnogim krajevima, i pored brojnih podsticaja za male poljoprivrednike da svoje povrće stave pod plastiku, ona završi neupotrebljena, u nekom uglu u dnu dvorišta.
Priredila: Ivana Radoičić
– Berba većine povrtarskih kultura je prošlog meseca završena i povrće ide ili u svežu potrošnju ili za potrebe prerađivačke industrije, kaže dr Ilin. – Gotova je berba paprike, paradajza, lubenice, dinje, krajem meseca završena je berba krastavca kornišona, kao i treća kosidba lisnatog peršuna, a još uvek je u toku vađenje krompira, mrkve, peršuna, paštrnaka, celera, kao i berba kupusa, što za svežu potrošnju što za stavljanje u kace i kiseljenje, zatim berba karfiola i brokole, za svežu potrošnju i hladnu preradu, odnosno zamrzavanje, kaže naš sagovornik. Završeno je i vađenje cvekle za kiseljenje i ceđenje sokova. Kako kaže naš stručnjak, beru se i nedozreli toploljubivi plodovi, poput paradajza koji ide u turšiju ili na dozrevanje, ako uslovi dozvole, što znači berbu i dozrevanje samo ako je suvo vreme.
Može da se bere čak i zelen paradajz
