Jabuka najbolji ambasador za promociju Srbije u svetu

Voćarstvo je veoma važna grana poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Prirodni uslovi u pojedinim regionima Srbije ne odgovaraju drugim oblastima biljne proizvodnje, ali su zato pojedine voćne vrste u tim regionima našle idealno mesto i postižu vrhunske rezultate po kvalitetu, prinosu i prihodu. Voćarstvo se pokazalo i kao dobar model povećanja standarda stanovništva, ali i sjajan način rešavanja ekonomskih, socijalnih i demografskih problema. Pored toga, pokrenulo je i druge grane privrede. U voćarstvu se zapošljava 10 do 20 puta više radne snage i ostvaruje daleko veći profit u odnosu na druge poljoprivredne grane.

Po profitabilnosti i uvođenju novih tehnologija u proizvodnji i čuvanju u Srbiji posebno mesto zauzima jabuka. Srbija ima pogodne agroekološke uslove za proizvodnju jabuke, u kojima se postižu prinosi i kvalitet kao u vodećim regijama Evrope i sveta.

U strukturi izvoza agrarnih proizvoda iz Srbije među 10 vodećih izvoznih poljoprivrednih proizvoda jabuka se nalazi u samom vrhu. U 2017. godini u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda nalaze se tri voćne vrste – malina na 3. mestu s vrednošću od 233,2 miliona dolara, jabuka na 4. mestu sa 122,4 miliona dolara i smrznuta višnja na 8. mestu, s vrednošću od 59,2 miliona dolara. I u 2018. godini među 12 izvoznih proizvoda nalaze se četiri voćne vrste: malina, jabuka, višnja i breskva, u 2019. takođe, a u ovoj godini očekujem rekordni izvoz jabuke, najveći u istoriji Srbije.

Velika ulaganja se brzo vraćaju

 Za ekspanziju proizvodnje i izvoza jabuke u Srbiji u prethodnoj deceniji zaslužni su znanje, udruživanje u zadruge i podsticajne mere republičkih i pokrajinskih institucija za nove tehnologije, prilagođene klimatskim promenama. Po znanje smo išli u najrazvijenije voćarske regije Evrope: Južni Tirol, Štajersku, Bodenze i šire, ali se sticalo i na stručnim predavanjima, savetovanjima, oglednim poljima i u voćnjacima širom Srbije. Jabuka se zato izdvaja i po ostvarenom profitu u odnosu na druge voćne vrste. Jedino se veći profit ostvaruje u proizvodnji borovnice.

Jabuka je voćna vrsta kod koje je najviše urađeno na uvođenju savremenih tehnologija, podloga i sorti. To je jako zahtevna voćna vrsta što se tiče tehnologije i zahteva puno ljudskog rada – oko 750 do 800 časova po hektaru. Ako tome dodamo i klasiranje jabuke, gde za 200 tona treba 1.500 radnih časova, onda je još jasnije koliko jabuka angažuje radne snage.

Za podizanje zasada jabuke s protivgradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je izdvojiti od 40.000 do 45.000 evra po hektaru, što zavisi od broja sadnica po hektaru. Pokrajina i država daju voćaru koji investira oko 50 odsto novca, a investicija se otplaćuje za 5 do 6 godina. Proizvođači koji nemaju hladnjaču ostvaruju profit od 8.000 do 12.000 evra, zavisno od prinosa, kvaliteta, sorte i cene. Ovde je računat prosečan prinos od 55 do 60 tona. Neki proizvođači ostvaruju prinos u proseku i 75 do 80 tona po hektaru. Proizvođači koji imaju hladnjače i kalibratore, s ovakvim prinosom mogu ostvariti profit, zavisno od sorte i cene, od 20.000 do 25.000 evra po hektaru, nekad čak i više.

Prilikom podizanja zasada mora se voditi računa o izboru mesta za plantažu, hemijskoj i mehaničkoj analizi zemljišta, analizi klimatskih podataka, agromeliorativnom đubrenju, pripremi zemljišta – rigolovanjem ili podrivanjem, parcelaciji zemljišta, postavljanju protivgradnog sistema – stubova, ankera, sajli, i protivgradnih mreža, izgradnji sistema za navodanjavanje, rastojanju, podlozi, sortimentu…

 Jabuka je tehnološki zahtevna vrsta voćke, ali izuzetno akumulativna. U odnosu na ostale vrste voćaka, najveće promene uvode se upravo u tehnologiju gajenja jabuke. Standard u proizvodnji jabuke je podizanje visokointenzivnih zasada u gustom sklopu s protivgradnim mrežama i sistemima za navodnjavanje s fertirigacijom. Ovakve zasade prati i savremeni sortiment koji diktira tržište. Prinosi po hektaru u ovim zasadima kreću se od 60 do 80 tona u proseku, uz visoka ulaganja po jedinici površine.

Jabuka je vodeća voćna vrsta po površinama koje se navodnjavaju. Važan element novih zasada je i zatravljivanje međurednog prostora gajenom travom ili prirodnim pokrivačem. Ovo je moguće samo u zasadima gde postoji sistem za navodnjavanje, uglavnom „kap po kap“. Postojanje ovakvog sistema navodnjavanja opredeljuje proizvođače za to da najveći deo prihrane voćaka obavljaju fertirigacijom, a da se kao korekcija koriste i folijarna đubriva.

Knip sadnice, protivgradne mreže, fertirigacija

U podizanju zasada jabuke treba koristiti sadnice s prevremenim grančicama. U odnosu na jednogodišnje sadnice s prevremenim grančicama, „knip“ sadnice imaju snažniji korenov sistem i, ukoliko je agrotehnika u rasadniku na odgovarajućem nivou, ovakav tip sadnica je kvalitetniji u odnosu na jednogodišnje sadnice. „Knip“ sadnice imaju veći broj prevremenih grana, snažniji korenov sistem i uopšte predstavljaju kvalitetniji sadni materijal u odnosu na jednogodišnje sadnice s prevremenim grančicama. Ovakve sadnice brže stupaju u period pune rodnosti i brže se vraćaju uložena sredstva.

Jabuka je prilično otporna na niske zimske temperature i prolećne mrazeve. Prema našim istraživanjima, samo su neke sorte Jonagold, Ajdared, Gala i Crveni delišes, imale delimično izmrzavanje.

U proizvodnji jabuke sve najnovije plantaže nalaze se u sistemu protivgradnih mreža koje štite ne samo od grada, već i od ožegotina, i sve su u sistemu fertirigacije. Navodnjavanje «kap po kap» je najraširenije u savremenim intenzivnim zasadima. Obično se stavlja po jedna laterala u redu, ali je preporuka, ako se radi o lakšem peskovitom zemljištu, da idu i po dve laterale, ili jedna, ali da kapaljke budu gušće raspoređene na laterali – plastičnom crevu. U poslednje vreme, u uslovima gde ima dovoljno vode, koriste se mikrorasprskivači, što je mnogo bolje rešenje, pogotovu na peskovitim zemljištima. S obzirom na nedostatak vlage u toku vegetacije, zbog niske relativne vlažnosti u toku jula i avgusta, u Srbiji se preporučuje navodnjavanje kapanjem, orošavanjem ili mikrorasprskivačima, kako bi se postigli redovni i visoki prinosi, kao i plodovi odličnog kvaliteta. U krajevima u kojima ima dovoljno vode treba koristiti mikrorasprskivače.

Navodnjavanje treba raditi u zavisnosti od trenutnog stanja, pri čemu za kontrolu vlažnosti treba koristiti tenziometar ili druge merne instrumente, a količina vode dozira se prema tome koliko smo u manjku kad su padavine u pitanju, kao i prema PVK i tipu zemljišta. Količine vode koje se ne smeju prekoračiti u svakom turnusu navodnjavanja zavise od tipa zemljišta: za lako zemljište iznosi 55 milimetara, srednje teško zemljište 45, a za teško zemljište 35 milimetara. Ako je tehnički moguće, preporučljiva je fertirigacija, kako bi se tako povećala efikasnost đubriva i smanjilo ispiranje, što veliki proizvođači jabuke i imaju.

Vreme navodnjavanja voćaka jabuke u rodu zavisi od količine i rasporeda padavina, faza organogeneze, voćne vrste, rasporeda korenovog sistema i tipa zemljišta. Veoma je važno navodnjavanje jabuke neposredno pred junsko opadanje plodova. Ukoliko u kruni ima puno zametnutih plodova jabuke, ovo navodnjavanje treba smanjiti ili pak izostaviti, a ukoliko ima umeren broj plodova, ono mora biti obavezno. Treće navodnjavanje izvodi se u vreme obrazovanja rodnih pupoljaka i u vreme razvitka plodova, i to obično u julu i avgustu. Ovo navodnjavanje je veoma važno, pogotovo ako je sušni period (a obično jeste), jer se tada troši jako mnogo vode na plodove i diferenciranje cvetnih začetaka. Kod jabuke treba paziti da se ne dodaje mnogo vode u vreme obrazovanja cvetnih začetaka. Ako se doda velika količina vode u julu, avgustu i septembru, može da se poremeti ravnoteža između rodnosti i vegetativnog porasta. U tabeli 2. prikazani su rezultati uticaja velike količine vode na obrazovanje cvetnih začetaka kod nekih sorti jabuke.

 U integralnoj proizvodnji jabuke proizvođači moraju unositi u registar datum i količinu navodnjavanja, podatke o padavinama s kišomera ili s meteorološke stanice, kao i količinu vode za navodnjavanje.

Proređivanje cvetova i plodova

Proređivanje cvetova i plodova redovna je i veoma važna pomotehnička mera koja se redovno primenjuje kod većine voćnih vrsta, a kod jabuke je to redovno. Na manjim površinama i kada je u pitanju manji broj stabala moguće je ručno proređivati plodove, ali kada je u pitanju veća površina, onda se to mora raditi hemijski. Kod nekih sorti jabuke često stabla u pojedinim godinama rađaju obilno, a potom počinju da rađaju neredovno. U godinama s velikim prinosima dobija se dosta nekvalitetna jabuka s izuzetno malim procentom kvalitetnih plodova. Da bi stabla umereno rađala svake godine, neophodno je proređivanje plodova. Iako se rezidbom pokušava napraviti ravnoteža između rasta i rodnosti, to nije dovoljno, pa se u pojedinim godinama mora pribeći proređivanju plodova. Tako se dobijaju kvalitetniji plodovi, otklanja alternativno rađanje, dobija kvalitetnija zaštita od bolesti i štetočina, olakšava berba i dobija znatno bolji finansijski rezultat.

U savremenoj proizvodnji jabuke, prevelika opterećenost stabala rodom znači loš kvalitet plodova i nizak prinos u narednoj godini, te se zbog toga plodovi hemijski proređuju biljnim regulatorima rasta. Cilj hemijskog proređivanja plodova jabuke jeste regulisanje visine prinosa i povećanje krupnoće plodova, uz očuvanje visokog kvaliteta.

U intenzivnoj proizvodnji jabuke, ključno je hemijsko proređivanje mladih plodova. Suština je u tome da se bočni, slabije razvijeni plodovi uklone, i da u cvasti ostane po jedan (centralni) do dva ploda. Preostali plodovi na stablima bolje rastu zbog toga što ne moraju da se takmiče za hranu sa drugim plodovima, te u vreme berbe dostižu veću krupnoću i boljeg su kvaliteta. I formiranje rodnih pupoljaka je bolje, te se hemijskim proređivanjem otklanja opasnost od ulaska voćaka u alternativnu rodnost. U praksi se u ovu svrhu već nekoliko decenija upotrebljavaju koncentrovana đubriva KTS i ATS, i preparati na bazi biljnih regulatora rasta – NAD, α-naftilsirćetne kiseline (NAA) i u poslednjih 30-ak godina 6-benziladenina (BA).

Vodeće sorte jabuke u Evropskoj uniji su Zlatni delišes, Jonagold, Ajdared, Gala i Crveni delišes. Najnoviji podaci pokazuju da su u novim zasadima najveću stopu porasta u obimu proizvodnje u poslednje dve godine imale sorte Fudži-kiku 8, Breburn-Mariri red i Hilvel, Gala i Pink lejdi. Sorte Zlatni i Crveni delišes i dalje imaju visoku stopu rasta obima proizvodnje, dok za njima manje zaostaju sorte Jonagold i Greni smit.

U Južnom Tirolu, koji je najrazvijenija evropska regija u proizvodnji jabuke, u 2007. godini najzastupljenija sorta bila je Zlatni delišes, a zatim Gala, Crveni delišes, Breburn, Greni smit, Fudži i Krips pink. Iz godine u godinu, ovih sorti sve je više u mladim zasadima.

Ako analiziramo najnovije veće kompanije, struktura sortimenta prilagođena je evropskoj, a i svetskoj strukturi sortimenta jabuke: Zlatni delišes – Reinders, Crveni delišes – spur tipovi Superchief Sandige, Redchief Camspur, Scarlet Spur Evasni, Red Cap Valtod, a od standardnih tipova Early Red One Erovan i Hapke Delicious (LB) 53, kao i semispurovi Jeromine i King Roat-Red delicious; Fudži –Kiku8 i Furbrax, Jonagold – Red Jonaprince ili Decosta, Gala – Gala Schnitzer Schniga, Brookfield Baigent Gala, Buckeye Gala Simmons, Galaxy Selecta i Devil Gala; Breburn – Hillwell Hidala i Mariri Red. Kada posmatramo tri velike kompanije u Srbiji: dve koje imaju preko 100ha i jedne koja ima preko 250ha, na prvom mestu se nalazi Gala, pa Zlatni delišes i Greni smit, a od ostalih sorti dosta su zastupljeni Crveni delišes, Jonagold i Fudži. Kod manjih poljoprivrednih proizvođača, i dalje je vodeća sorta Ajdared, sledi Zlatni delišes, Greni smit i Jonagold, što pokazuje da mali proizvođači moraju brže menjati strukturu sortimenta.

Izbor podloga predstavlja ogledalo intenzivnosti gajenja jabuke. Napredniji proizvođači daju prednost podlozi M-9. U razvijenim voćarskim zemljama koristi skoro isključivo podloga M-9. To kod nas s tehnološkog aspekta u ovom momentu znači zaostajanje u odnosu na savremeni koncept proizvodnje jabuke u svetu. U svetu se sve više uvode klonovi podloge M-9 kao što su: M-9 EMLA, Pajam 1, Pajam 2, T337, T339 i dr. Podloga MM-106 često se primenjuje na pesku i za kalemljenje spur tipova jabuka. Ponovnim uvođenjem u praksu sorti spur tipova, podloge M-26 i MM-106 za ove sorte dobijaju na značaju, ali kod semispurova koristi se podloga M-9. U poslednje vreme u Evropi se sve više koristi Geneva 11, koja se može koristiti kod ponovne sadnje, a i otporna je na krvavu vaš.

Rđasta prevlaka odvraća kupce

Kod jabuke, a pogotovu kod Zlatnog delišesa klona B, rđasta prevlaka može da prekrije manju ili veću površinu ploda, narušavajući izgled ploda. Izgled ploda značajno utiče, a ponekad ima presudnu ulogu, na odluku potrošača prilikom kupovine jabuke, i o tome se mora voditi računa.

 Rđasta prevlaka je plutasta prekrivka na površini ploda jabuke koju biljka formira kao reakciju na oštećenje pokožice, ili nepravilnosti u formiranju ćelija pokožice, radi zaštite i izolacije oštećenog tkiva. Genetski je uslovljena, ali je određena i spoljašnjim uslovima sredine. Struktura i debljina kutikule veoma je važna za otpornost na pojavu rđaste prevlake. Sorte, čiji plodovi imaju tanku kutikulu, ili imaju pojedine oblasti s tankom kutikulom, osetljivije su na pojavu rđaste prevlake. Zlatni delišes podložan je pojavi rđaste prevlake upravo zbog slabije strukture kutikule.

Tretman giberelinima (GA) praktični je metod za sprečavanje ili smanjenje pojave rđaste prevlake, izazvane klimatskim faktorima. Ublažavanje stresa tokom intezivne deobe ćelija plodića primarni je efekat GA. Pored preparata na bazi GA4+7 radi sprečavanje pojave rđaste prevlake koriste se i preparati na bazi kombinacije GA i sintetičkog citokinina benziladenina (BA).

Prvo prskanje treba obaviti nakon precvetavanja, kada je prečnik plodića oko 4,5mm. Nakon toga, treba obaviti minimum još jedno tretiranje u razmaku 7 do 10 dana od prvog tretiranja. Ukoliko su uslovi za nastajanje rđaste prevlake povoljni, neophodno je uraditi četiri prskanja tokom vegetacije, u razmaku 7 do 10 dana. Nekad, kada je kišovito vreme, treba raditi i po 5-6 puta.

Sprečiti opadanje pre berbe

Radi poboljšanja oblika ploda, tj. izduživanja plodova, prvo prskanje treba da se obavi kada je otvoren centralni cvet. Drugo tretiranje obavlja se nekoliko dana kasnije, kada se otvore bočni cvetovi. Ukoliko se obavljaju dva tretiranja, doze treba podeliti. U slučaju brzog cvetanja može se primeniti jedan tretman s punom dozom u periodu precvetavanja.

Jedan od problema u proizvodnji jabuke u godinama visokih prinosa jeste opadanje plodova pre dostizanja odgovarajućeg stepena zrelosti i predviđenog vremena berbe, što može dovesti do značajnog pada prinosa. Toplo vreme pred berbu, suša, oštećenja lišća zbog napada insekata ili bolesti, podstiču opadanje. Danas su proizvođačima za kontrolu opadanja plodova dostupni preparati na bazi α-naftilsirćetne kiseline (NAA). NAA se koristi u koncentracijama između 5 i 20 ppm aktivne materije i treba da se primeni pre nego što plodovi počnu značajno da opadaju.

Manja čvrstina plodova i lošija skladišna sposobnost mogu da se jave ako su temperature visoke ili ako se sa berbom zakasni nakon tretmana sa NAA, dok se prosečna masa ploda ne menja. NAA počinje da deluje 1 do 2 dana nakon primene. Ako je proces već počeo, potrebno je oko 5 dana da se opadanje umanji. NAA je efektivna u trajanju 7do 12 dana i poželjno je ponoviti primenu, kako bi se i nakon 10 dana pouzdano zaustavilo opadanje. U našim ogledima opadanje se pojaačava u trećoj nedelji nakon primene NAA. Po isteku ovog perioda naglo raste udeo opalih plodova koji nadmašuje kontrolna stabla. U godinama visokog prinosa važno je na vreme početi s prskanjem, kako do opadanja ne bi došlo pre nego što NAA počne da deluje, a to je najmanje tri nedelje pre planiranog vremena berbe.

Po znanje smo išli u najrazvijenije voćarske regije Evrope: Južni Tirol, Štajersku, Bodenze i šire, ali se sticalo i na stručnim predavanjima, savetovanjima, oglednim poljima i u voćnjacima širom Srbije

Pažljiv izbor oprašivača

Jabuka je stranooplodna voćna vrsta, treba joj obezbediti odgovarajuće oprašivače, u cilju što bolje oplodnje. U kompleksu faktora koji direktno utiču na rodnost, izbor dobrih oprašivača za osnovne sorte ima poseban značaj. Sorte oprašivači treba da imaju, pored približnog cvetanja, kompatibilne gamete i dobru klijavost polena. Takođe, osnovna sorta i sorte oprašivači treba da sazrevaju približno u isto vreme, da stupaju u isto vreme u punu rodnost i da su približne bujnosti. U poslednje vreme u svetu se podižu monosortni zasadi jabuke, gde se kao oprašivači koriste pojedine divlje vrste jabuke, ili se kao oprašivači koriste druge sorte jabuke koje su raspoređene u redu svako 10. ili 20. stablo.

Pošto su kod nas za sada prisutne gorenavedene sorte, moguće je gajiti sorte po blok sistemu, gde bi se sorte kombinovale prema otpornosti na bolesti. Na primer kombinacija 8 ili 6 redova Zlatnog i 6 redova ili 4 reda Crvenog delišesa. U nas su već podignuti takvi zasadi gde su sorte kombinovane prema osetljivosti na pepelnicu i čađavu krastavost. Međutim, i ovde treba biti oprezan kod izbora oprašivača jer je, kada se jave loši vremenski uslovi u vreme cvetanja, s obzirom na to da pčele nisu aktivne na nižim temperaturama, a naši proizvođači nemaju naviku da unose bumbare u zasade, česta posledica su slaba oplodnja i mali broj semenki u plodu. To utiče na deformaciju plodova i kasnije na njihovo masovno opadanje, što je bio slučaj i ove godine. Za dobro oprašivanje smatra se da u zasadu treba da bude 5 do 10% dobro raspoređenih oprašivača.

Sve više se podižu monosortni zasadi jabuke, gde je u svakoj tabli jedna osnovna sorta, a oprašivači su raspoređeni svako 25. stablo u redu i uglavnom se koriste selekcionisane divlje vrste jabuke.

Kod jabuke treba polako prelaziti s konvencionalne proizvodnje na integralni i biološki koncept proizvodnje. Jedan od najrazvijenijih koncepata integralne proizvodnje u praksi u Evropi je program AGRIOS iz Južnog Tirola u Italiji. Oslanjajući se na AGRIOS model, na ovim prostorima, uključujući i ovaj projekat, planira se uvođenje integralne proizvodnje.

U skladu s osnovnim konceptom IPV propisane su sve agrotehničke mere: zaštita, đubrenje, navodnjavanje, proređivanje, održavanje zemljišta, berba, čuvanje itd. Posebna pažnja se prema ovom programu posvećuje izboru sredstava za zaštitu od bolesti i štetočina, karencama i načinu primene u skladu s mogućim propratnim dejstvom i biološkim i biotehničkim merama. Ovaj koncept podrazumeva prijavu za uključivanje u integralni način proizvodnje, prihvatanje obaveze, pridržavanja propisane tehnologije i njene kontrole od nadležne službe i, na kraju, marketing koji obezbeđuje povoljniji položaj na tržištu.