Vreme orezivanja vinove loze uslovljeno je klimom područja u kojem je vinograd posađen, ali i sortimentom, starošću čokota i veličinom zasada. Po pravilu, loza se orezuje u periodu mirovanja – od opadanja lišća do početka suzenja u sledećoj vegetaciji. U južnim i krajevima u kojima nema jakih mrazeva ovaj posao se može raditi i zimi, dok u uslovima kontinentalne klime treba ga odgoditi za početak proleća, ali obavezno pre kretanja sokova. Sorte koje su osetljivije na zimske mrazeve režu se kasnije, a otporne mogu i odmah posle opadanja lišća u jesen.
Pre početka rezidbe čokote treba detaljno pregledati i utvrditi da li ima oštećenja od niskih temperatura. Iscrpljeni vinogradi slabije kondicije mogu stradati od mrazeva, čak i u uslovima kada se pojave tokom dubokog zimskog mirovanja, kada vinova loza najbolje podnosi niske temperature.
Izmrzlost pupoljaka u zimskim okcima vinove loze određuje se na više praktičnih načina. Metoda provokacije okaca in vitro se izvodi u povoljnim (laboratorijskim) uslovima, gde se provocira razvoj lastara iz okaca i na osnovu broja razvijenih lastara utvrđuje procenat nekrenulih – izmrzlih zimskih okaca. Za ovo ispitivanje potrebno je iz zasada uzeti reprezentativni uzorak od 10 lastara sa po 10 okaca koji po svojim osobinama (zrelost, debljina, zdravstveno stanje i sl.) odgovaraju stanju lastara koji bi se inače ostavili za rodne elemente. Uzeti uzorak se prenosi u toplu prostoriju gde se svaki lastar prekraćuje na reznike sa po jednim okcem, tako da se ispod okca ostavi deo internodije dužine oko pet centimetara.
Pripremljene reznice postavljaju se u otvore na stiroporskoj ploči koja ima 10 h 10 otvora, a zatim se ploča sa reznicama postavlja tako da pluta u vodenoj kadi. Pri održavanju temperature u prostoriji od 25 Celzijusovih stepeni, posle 10 do 15 dana može se uočiti pojava lastara. Njihovim prebrojavanjem u odnosu na broj postavljenih okaca na ploči utvrđuje se procenat izmrzlih okaca. Ovom metodom se utvrđuje vitalnost okaca, a ne izmrzlost određenih tipova pupoljaka u okcu.
Metoda pravljenja poprečnog preseka okca služi za utvrđivanje stanja okaca direktno u zasadu tokom mirovanja ili pred izvođenje zimske rezidbe. Ukoliko se ispitivanje obavlja u zasadu, potrebno je sačekati nekoliko dana posle prestanka niskih temperatura da bi došlo do promene boje oštećenih delova. Za ispitivanje se uzimaju reprezentativni lastari koji bi se ostavljali za rodne elemente prilikom zimske rezidbe.
Ukoliko se ispitivanje obavlja u zatvorenim prostorijama, potrebno je lastare ostaviti tri do četiri dana na sobnoj temperaturi, a zatim ispitati okca. U slučaju da prilikom ispitivanja okaca nismo sigurni u stanje pupoljaka, lastari se mogu potopiti u vodu 24 časa, posle čega je potpuno uočljiva razlika između zelene boje živih i mrke kod izmrzlih okaca.
Na zimskom okcu se oštrim sečivom pravi uzdužni ili poprečni presek. Pravljenjem poprečnog preseka lakše je uočiti vitalnost svih prisutnih pupoljaka u okcu. Poprečni presek se pravi iz dva do tri reza: prvim rezom uklanja se vršna trećina okca, a zatim se sa još jednim ili dva reza prema osnovi okca dolazi do najboljeg preseka za posmatranja. Na napravljenom poprečnom preseku okca posmatra se boja pupoljaka. Neoštećeni pupoljci imaju jasnu svetlozelenu boju, dok se boja onih koji su pretrpeli oštećenja kreće u opsegu maslinastozelena – tamnomrka.
Na rod se mogu orezivati samo jednogodišnji zreli lastari, jer se na njima nalaze zimska okca u čijim su pupoljcima začeci cvasti. Ostavljeni deo rodnog lastara posle rezidbe naziva se kondir ili luk.
Čokotu se rezidbom daje odgovarajući oblik. Njega treba održavati tako da omogući uspešnu primenu svih ostalih agrotehničkih mera (obrada, đubrenje, zaštita, berba). Prilikom rezidbe treba nastojati da se na čokotu pravi što manje preseka. Takođe, lastari se ne smeju gnječiti, odnosno preseci treba da su glatki i kosi, da bi voda oticala.
Nisko stablo i kratka rezidba (župska i krajinska rezidba) primenjuju se kod rodnijih sorti i u rejonima gde se loza štiti od mrazeva zagrtanjem glave čokota, kao i na strmim terenima gde nije moguća primena mehanizacije. Visoko stablo i mešovita, odnosno duga rezidba (Gijova jednoguba i dvoguba, Gijo-Pusareva rezidba, karlovački uzgoj, razni tipovi kordunica) primenjuju se kod slabije rodnih sorti, u rejonima gde nema zagrtanja zbog mraza i gde se primenjuju mehanizovana obrada i zaštita.
Rezidbom čokota treba ostvariti optimalan odnos između visine prinosa i kvaliteta grožđa, da se ne bi izgubilo na kvalitetu nauštrb povećanja prinosa. Ovo se postiže uspostavljanjem optimalnog odnosa između broja lastara na čokotu i lisne površine, odnosno broja cvasti. Povoljniji raspored lastara na čokotu doprinosi boljem sazrevanju grožđa. Ako je rezidba na velikim plantažama započeta u jesen neophodno je voditi računa da se blagovremeno završi, a to je pre bubrenja okaca. Najpre se režu sorte otporne na mrazeve i na uzvišenjima koja nisu izložena mrazevima kao ona u depresijama.
Prilikom odstranjivanja starijih delova čokota treba praviti vertikalne preseke jer oni najbrže zarastaju, odnosno najmanja je površina preseka i loza najmanje suzi. Preseci prečnika većeg od dva centimetra teško ili uopšte ne zarastaju.
Suvišne lastare treba rezati iz osnove jer će tada biti manje posla tokom lačenja loze. Prilikom rezidbe lastara na luk ili kondir preseke treba praviti na jedan do dva centimetra iznad najvišeg okca, kosim rezom suprotno od okca. Na taj način sok tokom suzenja loze neće vlažiti vršno okce. Na čokotu i spojnom mestu treba ukloniti ostatke stare kore (ručno ili čeličnom četkom), kao i korenje plemenite loze (brandusi) koje se razvilo zatrpavanjem spojnog mesta čokota zemljom usled višegodišnje obrade zemljišta. Ove dve operacije valja obaviti neposredno posle rezidbe, a obavezno pre kretanja sokova.
Mr Dejan Marinković, PSSS Padinska Skela
Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.
