Najveća pretnja zdravlju ljudi tokom sledećih dvadeset godina mogla bi da bude loša ishrana, koja za svetsko stanovništvo predstavlja veću opasnost od alkohola, droge, cigareta i nebezbednih seksualnih odnosa zajedno. Ovo je zaključak Globalnog panela za poljoprivredu i ishranu, grupe stručnjaka koje finansira britanska vlada i Fondacija Bila i Melinde Gejts.
Ovi istraživači smatraju da je loša ishrana najveći pojedinačni krivac za nastanak nezaraznih bolesti širom sveta i da će zbog toga zemlje, naročito one u razvoju, biti pogođene posledicama kao što su povećanje broja obolelih od srčanih bolesti, raka, infarkta i dijabetesa. Ove države imaju najbržu rastuću prodaju prerađene hrane, koja sadrži veliki broj kalorija, mnogo šećera, soli i masnoće.
Glavna prepreka kvalitetnijoj ishrani, bogatoj svežim voćem i povrćem, žitaricama i proteinima, u ovim zemljama, ali i u ostatku sveta, jeste siromaštvo, utvrđeno je u izveštaju. Prema mišljenju naučnika, naročito je zabrinjavajuće to što čak i oni koji imaju mogućnost da se zdravije hrane, biraju namirnice štetne za zdravlje.
„Siromašniji ljudi ne jedu dovoljno kvalitetnu hranu, nekada ne samo zbog ne dostatka novca, već i zbog toga što žive u krajevima u kojima su takve namirnice teško dostupne. S druge strane, kako su se primanja na globalnom nivou uvećala, tako je porasla i potrošnja nezdrave hrane.
Dakle, to što neko ima novca da kupi zdravu hranu ne znači da će to zaista i učiniti“, preneli su američki mediji navode ovih stručnjaka, koji su pozvali međunarodne organizacije da ishrani posvete jednaku pažnju kao i virusu HIV, malariji i pušenju.
Posledice loše ishrane ne ogledaju se samo u neuhranjenosti, već i u povećanju broja ljudi s viškom kilograma. Ukoliko se sadašnji trend rasta stope gojaznih nastavi, njihov broj će se sa 1,33 milijarde iz 2005. povećati na 3,28 milijardi 2030. godine. U izveštaju su istaknute i neke dobre promene, kao što je pad stope gladnih u poslednjih četvrt veka sa 18,6 na 11,8 odsto svetskog stanovništva.
Iako su napici na osnovi kole i kod nas veoma popularni, malo je onih koji znaju šta je osnovni sastojak, odgovoran za specifičan ukus svih ovih proizvoda.
Kola (Cola vera) je drvo koje potiče iz vlažnih tropskih šuma u zapadnoj Africi. Odatle je prenesena i u druge delove sveta, u kojima postoje uslovi za veštačko razmnožavanje i uzgoj ove vrste. Afrička plemena su od davnina koristila njene sveže, bele semenke za žvakanje. Korišćene su i prilikom raznih verskih obreda i svečanosti, što nije slučajno. Primećeno je da su imale posebno dejstvo na one koji ih žvaću – povećavale su snagu, izdržljivost i uticale na to da se bez velikog napora obave najteži fizički poslovi. Ovo je zainteresovalo mnoge svetske putnike, ali sve do kraja 18. veka u Evropi nije se znalo od koje vrste drveta potiče seme. Hemijski sastav semena ispitan je krajem 19. i početkom 20. veka.
Pre ere napitaka od kole, semenke su se koristile u medicinske svrhe, prvenstveno kao sredstvo koje sprečava širenje dizenterije i drugih zaraznih oboljenja. Da najbolji lek može da bude i otrov, pravilo je koje je važilo i za kolu. Tako su se rani preparati na njenoj osnovi uvek koristili u strogo propisanim dozama. Najveća opasnost je od trovanja koje može da izazove visok procenat kofeina iz semenki.
Dobro jutro broj 538 – Februar 2017.
