Paradajz moljac – Tuta absoluta jedan je od najznačajnijih štetočina u poslednjih nekoliko godina na našem području u proizvodnji paradajza u zatvorenom.
Na području delovanja RC Vranje na feromonskim zamkama se stalno registruje veliki broj imago moljaca, a vizuelni pregledi lišća i plodova pokazuju prisustvo jaja i larvi ove štetočine.
Odrasli insekti su sivo-smeđi leptiri dužine oko 6 mm. Svaka ženka tokom svog života može da odloži 250-300 jajašaca. Tokom godine razvija veliki broj generacija, sve dok ima hrane, tako da u plastenicima u kojima se paradajz gaji tokom cele godine može da razvije do 12 generacija godišnje. Ličinke su u početku žuto-zelene, a kasnije postaju smeđe sa karakterističnom tamnom glavom.
Oštećenje paradajza uzrokuju larve koje se hrane svim nadzemnim delovima biljke. Ličinka najčešće oštećuje lišće i stabljiku hraneći se mezofilom, gde pravi minske hodnike. Ličinka takođe oštećuje plodove, zrele i zelene, ukopava se i hrani mezokarpom ploda. Oštećeni plodovi podložni su napadima različitih uzroka truljenja.
U cilju suzbijanja ovog štetočina, preporučuje se kontinuirano sprovođenje mera suzbijanja nepesticida:
-Postavljanje feromonskih zamki za registraciju prisustva, hvatanje odraslih i nadgledanje nivoa populacije.
-Postavljanje vodenih zamki pomoću kojih je moguće uhvatiti još masovnije imago.
Postavljanje mreže protiv insekata na ulazu u zgradu, kao i na mestima za provetravanje zgrade.
-Uklanjanje zaraženih listova i plodova.
-Suzbijanje korova.
-Biološka zaštita, tj. upotreba prirodnih neprijatelja. Macrolophus pigmaeus je veoma efikasan u suzbijanju paradajz moljca . Odrasli i larve ove stenice hrane se jajima i ličinkama paradajz moljca. Na našem tržištu postoji komercijalni biološki preparat pod nazivom Mirical koji sadrži ovu grabežljivu stenicu.
Ako se mehaničkim i biološkim merama suzbijanja ne postiže adekvatna zaštita paradajza od ovog štetočina, moguće je primeniti mere hemijske zaštite korišćenjem registrovanih insekticida. Međutim, treba imati na umu da same mere hemijske zaštite ne pružaju zadovoljavajući efekat u suzbijanju ove štetočine, a često dovode do drastičnog povećanja broja tretmana insekticidima, što negativno utiče na zdravstvenu bezbednost plodova.
