Sitan trešnjoliki čeri donosi proizvođačima veću zaradu po kilogramu nego obični paradajz, ali je potražnja za njim manja.
Stručnjaci kažu da ova vrsta paradajza obilato rađa i može da se gaji tokom cele godine, naravno, pod uslovom da se plastenici greju.
Proizvodnja gotovo je ista kao proizvodnja običnog paradajza. Po aru se sadi 300 biljaka, a nega je identična.
Čeri paradajz se, kada dostigne zrelost, ne razlikuje po ukusu od običnog paradajza. Ono što ga izdvaja i čini interesantnijim od njegovog „odraslog“ rođaka jesu dimenzije plodova. Zbog te osobine najčešće se koristi za ukrašavanje jela, iako mu je nutritivna vrednost jednaka odomaćenom paradajzu.
Veličina ploda ovog paradajza približna je veličini ploda višnje, odnosno trešnje. Zbog toga je i dobio englesko ime Cherry koje u našem jeziku znači višnja ili trešnja. Najčešće je okruglog oblika, ali u poslednjoj deceniji pojavljuju se i jajaste sorte. Gajenje čeri paradajza, kako svedoče malobrojni proizvođači, nije zahtevno. I pored toga, retki su oni koji se odluče da ih posade u vrtovima. Zato plodovi koje viđamo na pijacama stižu uglavnom iz uvoza, pa cena u maloprodaji u proleće dostiže i 500, a leti 300 dinara po kilogramu.
Dobar rod, slaba potražnja
Sitan trešnjoliki čeri, dakle, donosi proizvođačima veću zaradu po kilogramu nego obični paradajz, ali je potražnja za njim manja. Možda je zato i proizvođača malo, pa se i Srebri Veličković iz Jovanovca više isplati da proizvodi rasad.
– U Šumadiji nema ozbiljnih proizvođača čerija. Rasad kupuju uglavnom vikendaši. Uzimaju po nekoliko komada da posade na placu, dvorištu ili saksiji. Tokom leta imaju čeri na dohvat ruke, da osveže salate ili neka jela. Njihova iskustva su da je lak za gajenje – kaže Srebra.
Dragan Petković iz Petrovca kod Kragujevca svake godine zasadi 5 do 10 strukova, jer se bavi seoskim turizmom. Kako na imanju spremaju hranu za goste, to mu je, kaže, dovoljno, tek za dekoraciju obroka.
– Istina je da nije zahtevan za gajenje. Takoreći, sam raste i rađa. Gajimo ga na otvorenom i zaista ima zavidan rod – kaže Dragan, koji u bašti proizvodi voće i povrće za svoje goste.
Idealan čistač organizma
Čeri paradajz posebno je značajan i cenjen u ishrani. Ima visok sadržaj organskih kiselina, ugljenih hidrata, vlakana, C vitamina, provitamina A i B grupe, E, K i PP. U 100 grama svežeg ploda ukupno je 21 kalorija. Sadrži kalijum, gvožđe, natrijum, bakar, fosfor, magnezijum, likopen koji kao antioksidant najefikasnije redukuje slobodne radikale. Crveni čeri paradajz značajno je bogatiji likopenom, kao i vitaminom C, te je zbog toga idealan za eliminisanje štetnih materija iz organizma.
Žuti, crveni i crni – svi su antioksidansi
Stručnjaci kažu da ova vrsta paradajza obilato rađa. Plodovi teže od 10 do 12 grama, a po cvetnoj grani može da se dobije 150 plodova. Na otvorenom polju, na jednoj biljci bude 4 do 5 grana, ili 7 kilograma paradajza. U plasteniku može da se dostigne 7 cvetnih grana, ili rod od 13 kilograma.
Može da se gaji tokom cele godine, naravno, pod uslovom da se plastenici greju. Kao osnovni usev može i na otvorenom da se gaji od početka marta do kraja oktobra. Plod ovog paradajza izuzetno je sladak. Sadrži dosta šećera – oko 7 procenata, dok običan ima 5,5 do 6 posto šećera. Ima lepo izbalansiran odnos šećera i ukupnih kiselina. Postoje sorte koje daju plodove u nekoliko boja – žuti čeri sadrži beta-karoten, crveni likopen, a crni antocijan. Sva tri su antioksidansi.
Proizvodnja je gotovo ista kao proizvodnja običnog paradajza. Po aru se sadi 300 biljaka, a nega je identična.
– Mislim da je sporna berba, jer je za tako sitne plodove potrebna radna snaga koje nema. Gaje ga ljudi iz hobija, za sopstvene potrebe ili za poznate kupce – tvrdi Dragan Petković.
Podaci pokazuju da se čeri paradajz u Srbiji gaji samo u malim količinama i uglavnom za poznate kupce. Najčešće je reč o HoReCa sektoru, odnosno delatnostima koje su povezane s restoranima i hotelima. Kuvari ovaj trešnjoliki plod koriste prvenstveno za dekoraciju hrane. Zbog toga još nosi i nezvanični naziv – koktel paradajz.
Pomozite mu kod oprašivanja
Čeri paradajz je hibrid, nastao prirodnim ukrštanjem domaćeg, baštenskog i divljeg paradajza. Zavisno od sorte, čeri paradajz može biti visok od 10 do oko 100 centimetara. Nekima treba pritka, ali ima i onih koji imaju formu žbuna i jaku stabljiku, te im oslonac nije potreban. Neke vrste i hibridi u jednom kraćem periodu donesu kompletan rod. Druge sorte rađaju i iznova cvetaju dok god im klima to dozvoljava.
Čeri paradajz vrlo je otporan. Potrebni su mu svetlo, toplota, redovno zalivanje i prihranjivanje. Dobro raste čak i na siromašnom tlu, a odgovara mu i zemlja za cveće. S prihranom se počinje kada obrazuje četiri-pet listova, ili kad stablo naraste do 10 centimetara. Čeri paradajz oprašuje se putem insekata, pa ako ga gajite na terasama na višim spratovima, u vreme cvetanja nekoliko puta dnevno pređite rukom preko biljaka, ili ih malo protresite. To je dobar način da polen pređe na tučak.
Preporučljivo je da se zaliva predveče. Kada biljka malo odraste, stavite pritku ili stub, koji će pomoći biljci da bude stabilna. Početkom leta pojavljuju se interesantni žuti cvetovi, a kasnije između glavne stabljike i listova zaperci. Uklonite ih kako ne bi ometali stvaranje plodova i stvarali previše lisne mase. Krajem leta preporučljivo je da otkinete vrh biljke, kako bi sazreli i poslednji plodovi.
B. Nenković
Dobro jutro broj 581 – Septembar 2020.
