Ananas, banana, dinja, mango, ruža, ljubičica, kupina, duvan, kafa, čokolada, biber, ribizla, košena trava, zelena jabuka, vanila, artičoka, petrolej… samo su neke u podugačkom nizu i paleti aroma koje se prilikom konzumacije vina mogu prepoznati i osetiti u tom božanskom piću. Arome jesu jedna od osnovnih karakteristika vina, doprinose njegovoj jedinstvenosti i mističnosti i predstavljaju element koji je neizostavan prilikom ocenjivanja i opisivanja vina. I uživanja u njemu, naravno!
Onima koji nisu zakoračili u čudesan svet vina može zvučati neverovatno da se pobrojane i mnoge druge arome mogu naći u tom magičnom piću, i sasvim opravdano je u tom slučaju postaviti pitanje odakle one potiču i da li se nešto dodaje vinu. Odgovor je vrlo jednostavan. Grožđe, kao voće, u sebi ima niz hemijskih jedinjenja, koje više ili manje mirišu: otuda i podela na aromatične i nearomatične sorte. U svakom slučaju, sve sorte sadrže razna hemijska jedinjenja koja ili prelaze u istom obliku u toku fermentacije u vino, ili se u tom procesu hemijskih reakcija stvaraju neka nova.
Od zelene jabuke, do dizela i katrana
– Kada se pomenu arome, vrlo često će se čuti da u vinu možemo osetiti primarne i sekundarne arome – kaže master inženjer agronomije i enolog Ljubica Radan. -Primarne potiču iz samog grožđa. Na to kakve će biti, pored sorte, utiče i teroar, odnosno, poreklo u smislu podneblja u kom je samo grožđe uzgajano – da li je topliji ili hladniji region, da li je zemljište hladno ili toplije, kao i sastav tla i niz drugih faktora, koji faktički kreiraju arome u grožđu i na taj način nastaju takozvane primarne arome. Tokom fermentacije deo njih pređe u vino, ali se istovremeno u tom hemijskom procesu odvijaju reakcije koje za posledicu imaju nastanak novih aroma. Njih zovemo sekundarnim aromama. Aroma koje se najčešće javljaju kao primarne i sekundarne, pre svega su voćne arome. Zelena jabuka, citrusno voće, bobičasto ili šumsko voće, maline, kupine… to su sve primarne arome. Razne cvetne, začinske arome, stvaraju se tokom hemijskih reakcija, kao što su likoriš, anis, crni biber.
Po rečima naše sagovornice, postoji podela aroma i na povrćne i travnate, zemljane, karamel, drvene, mikrobiološke… Kako kaže, arome povrća mogu se podeliti na suve, konzervisane, sveže. Među konzervisanim mogu se osetiti miris crnih i zelenih maslina, artičoke, od svežih eukaliptus, košena trava. Bitno je naglasiti, napominje ona, da je reč o nizu hemijskih jedinjenja, od kojih potiču arome u vinu, i da se ništa ne dodaje vinu, već sve nastaje na prirodan način.
